zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Evidencije MUP-a o legitimisanim osobama

Evidencije MUP-a o legitimisanim osobama
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

„Uputstvo o načinu prikupljanja, obradi, evidentiranju i korišćenju podataka od 01.10.1998. god. … nismo u mogućnosti da vam dostavimo jer se radi o Str. poverljivom internom aktu MUP-a.“ Odgovor PU u Valjevu (Br. 037-3/13-1) na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u okviru ovog istraživanja.

Građani Srbije, naročito mlađe osobe koje se zateknu na ulicama gradova posle ponoći, mogu se susresti sa praksom da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vrše proveru njihovog identiteta i tom prilikom upisuju podatke iz njihovih ličnih isprava u svoje notese. Pravni osnov za proveru identiteta građanina nije sporan jer je Zakonom o policiji propisano da, u obavljanju policijskih poslova ovlašćena službena lica imaju policijska ovlašćenja, koja, između ostalog, podrazumevaju, i proveru i utvrđivanje identiteta lica i identifikaciju predmeta (Član 30). Namera ovog istraživanja nije da preispituje odredbe Zakona o policiji koji bliže uređuju uslove za proveru identiteta lica (što je definisano u Članu 42 Zakona o policiji), već da ispita procedure i postupke obrade podataka nakon što su takvi podaci prikupljeni. Zato su se istraživači obratili Ministarstvu unutrašnjih poslova Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, koji je sadržao sledeća pitanja:

Da li MUP poseduje evidencije o osobama koje su pripadnici MUP-a legitimisali? (Odnosi se na praksu legitimisanja na ulicama i upisivanje podataka iz lične karte u notese)

Ukoliko takve evidencije postoje, molimo vas da nam dostavite odgovore na sledeća pitanja:

-         Koji lični podaci se obrađuju u ovim evidencijama?

-         U koje svrhe se podaci obrađuju?

-         Koje vrste obrade podataka se sprovode?

-         Koji je pravni osnov za obradu ovih podataka?

-    U kom vremenskom periodu se podaci obrađuju, odnosno da li je predviđena obustava obrade (brisanje podataka) u određenom trenutku?

Policijska uprava u Nišu u odgovoru je navela:

Ministarstvo unutrašnjih poslova poseduje evidencije o osobama koje su službenici MUP-a legitimisali. Ova oblast je regulisana Zakonom o policiji, Pravilnikom o policijskim ovlašćenjima (Službeni glasnik RS broj 54/2006) i Pravilnikom o načinu obavljanja policijskih poslova (Službeni glasnik RS broj 27/20007).

Policijska stanica u Negotinu prosledila je Zahtev Birou za informacije od javnog značaja MUP-a, koji je uputio odgovor iste sadržine. 

Policijska uprava u Novom Pazaru odgovorila je na sledeći način:

MUP sačinjava evidenciju na osnovu Zakona o policiji.

-    Svaki uvid u obradu podataka registruje se elektronski, a korišćenje elektronske baze podataka regulisano je zakonom.

Odgovor Policijske uprave u Valjevu bio je sledeće sadržine:

Svaka PU u okviru MUP-a pa i PU u Valjevu poseduje evidencije o legitimisanim licima. Evidencije sadrže osnovne podatke o licu koji su sadržani u ličnoj karti:

-         Ime, prezime, ime oca, datum rođenja, JMBG, adresa stanovanja i vreme i mesto legitimisanja.

-         Podaci se shodno čl.76 st.1 tač.6 Zakona o policiji prikupljaju i obrađuju u cilju operativnih provera i pretraga neophodnih za vršenje poslova policije.

-         Podaci se obrađuju ručnim popunjavanjem obrazaca i elektronski unosom podataka u jedinstveni sistem.

-         Pravni osnov je sadržan u pomenutoj odredbi Zakona o policiji.

-         Rok za čuvanje ovih podataka je 10 godina ili se ranije mogu brisati ako se za to ispune uslovi (smrt lica, prestanak razloga zbog čega su evidentirani), Uredba o registarskom materijalu sa rokovima čuvanja Sl. Gl. RS 44/93.

-         Korisničko uputstvo MUP određuje preciznije ko, na koji način može vršiti evidentiranje, obradu ali i kontrolu obrade podataka o licu kao i Uputstvo o načinu prikupljanja, obradi, evidentiranju i korišćenju podataka od 01.10.1998. god. čije odredbe nismo u mogućnosti da vam dostavimo jer se radi o Str. poverljivom internom aktu MUP-a.

Predstavljeni odgovori na identične zahteve sadrže primetno različite navode. Nije jasno zbog čega je PU u Valjevu navela da su rokovi za čuvanje ovih podataka 10 godina (uz ogradu da se mogu ranije brisati ako se za to ispune uslovi), budući da Zakon o policiji, u Članu 81. kojim se uređuju rokovi čuvanja ličnih i drugih podataka u evidencijama, propisuje da se podaci sadržani u evidenciji “provera identiteta lica” čuvaju dve godine po sprovedenom postupku provere identiteta. Sudeći po odgovoru PU u Valjevu na upućeni zahtev, ova PU čuva navedene podatke duže od zakonom propisanog roka. Pozivanje na navedenu Uredbu o registarskom materijalu sa rokovima čuvanja svakako ne može biti opravdanje da se podaci o ličnosti čuvaju duže nego što je to propisano Zakonom o policiji.

Takođe, odgovor PU u Valjevu značajan je i zbog toga što se navodi da se podaci o legitimisanim licima obrađuju ručnim popunjavanjem obrazaca i elektronski unosom podataka u jedinstveni sistem. Postojanje jedinstvenog elektronskog sistema omogućuje pretragu što građanima pruža priliku da dobiju informaciju da li se njihovi lični podaci nalaze u ovim evidencijama koje se obrađuju automatizovano. U tom smislu, svaki građanin može MUP-u dostaviti Zahtev za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti, i pitati da li MUP poseduje neke podatke u njemu u okviru evidencije o legitimisanim licima. Ukoliko od MUP-a dobije odgovor da se njegovi podaci nalaze u evidenciji, građanin može zatražiti da MUP predoči razloge za dalje zadržavanje ovih podataka u bazi te da, ukoliko je ispunjena svrha obrade podataka, zahteva brisanje podataka o njemu iz ove evidencije.

Konačno, odgovor PU u Valjevu interesantan je i zbog toga što ova PU istraživačima nije dostavila Uputstvo o načinu prikupljanja, obradi, evidentiranju i korišćenju podataka, pozivajući se na to da je ovaj interni akt klasifikovan kao strogo poverljiv. Članom 14. Zakona o tajnosti podataka[1], predviđa se da se stepen tajnosti “STROGO POVERLJIVO” određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije”. Nije jasno pod kojim kriterijumima je ovakav opšti akt klasifikovan kao strogo poverljiv. Budući da je sadržaj ovog Uputstva nedostupan javnosti, može se na osnovu njegovog naziva samo pretpostaviti da se njime uređuje oblast obrade ličnih podataka, što je praksa koja je odlukom Ustavnog suda 68/2012 proglašena neustavnom.

Odgovor PU u Valjevu pruža razloge za zabrinutost, budući da se u odgovoru navodi da se podaci o legitimisanim građanima čuvaju po pravilu 10 godina, suprotno odredbama Zakona o policiji; da je nedovoljno precizno definisano na koji način prestaju razlozi zbog čega su građani evidentirani; te da je oblast obrade podataka o ovim građanima uređena podzakonskim aktom (iako je ovakva praksa proglašena neustavnom), a koji je pritom nedostupan javnosti.

Istraživači su početkom marta 2013. godine Povereniku izjavili žalbu protiv odluke PU u Valjevu da im ne dostavi sadržaj pomenutog Uputstva, a epilog ove žalbe biće predstavljen na internet sajtu Partnera Srbija (www.partners-serbia.org/privatnost), s obzirom na to da do zaključenja ove publikacije Poverenik nije doneo rešenje po žalbi. U ovom trenutku, budući da je istraživačima ovo Uputstvo nedostupno, te da se ne može rasuđivati o sadržaju Uputstva, konstatuje se da je Zakonom o tajnosti podataka predviđeno da akt koji je klasifikovan kao strogo poverljiv postaje dostupan javnosti 15 godina nakon stupanja na snagu (Član 19.), osim u slučaju kada postoje razlozi da se podatak i dalje čuva kao tajni (Član. 20). Istraživači će nakon isteka zakonskog roka od 15 godina (01.10.2013.) MUP-u uputiti Zahtev za pristup informacijama od javnog značajaj, tražeći da im dostavi traženi dokument.


[1] Zakon o tajnosti podataka, “Službeni glasnik RS”, br. 104/2009

tagovi:

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *