zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Izveštavanje medija o ubistvu Jelene Marjanović

Izveštavanje medija o ubistvu Jelene Marjanović
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

Autorka: Lana Nanovski, studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Jelena Marjanović, poznatija kao pevačica „Granda“ Jelena Jeca Krsmanović, nestala je 2. aprila 2016. godine u Borči, u naselju Crvenka. Mediji su počeli sa izveštavanjem o ovom događaju već nekoliko sati nakon njenog nestanka[1]. Posle policijske potrage koja je trajala više od dvadeset sati, policija je pronašla telo i  ubrzo je utvrđeno da je Jelena Marjanović ubijena udarcima tupim predmetom u glavu.

Pre analize medijskog sadržaja koji se odnosi na ubistvo Jelene Marjanović, kako bi se bolje razumeo kontekst, potrebno je razmotriti dva značajna pitanja. Prvo pitanje se odnosi na političku situaciju u vreme nestanka i smrti Jelene Marjanović. Naime, Jelena Marjanović je nestala tri nedelje pred parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, koji su bili zakazani za 24. april 2016. godine. Deo javnosti smatrao je da detaljno izveštavanje o nestanku, a zatim i smrti pevačice predstavlja odvraćanje pažnje javnosti sa aktuelne političke situacije i predstojećih izbora. Drugo pitanje odnosi se na pravo na privatnost Jelene Marjanović kao žrtve i prava na privatnost njenih srodnika.

Zakon o javnom informisanju i medijima u čl. 82. st. 1. predviđa da se informacija iz privatnog života može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom, preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje. U st. 2. istog člana Zakona o javnom informisanju precizirano je kada se smatra da interes javnosti da se upozna sa informacijom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života. Između ostalog, to su slučajevi kada se informacija, odnosno zapis, odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost i kada je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa. Članom 73. istog zakona propisano je da se u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

Kodeks novinara Srbije propisuje dužnost novinara da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa, kao i dužnost da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet lјudi o kojima piše. Međutim, i Kodeksom je propisano da je pravo na privatnost suženo kada je reč o javnim ličnostima. Kodeksom je takođe propisano i da je novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i da ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. Pre nesrećnog događaja pevačica nije bila u velikoj meri poznata široj javnosti, a vesti o njenoj smrti nisu bile povezane sa poslom kojim se bavila. Imajući sve to u vidu, interes javnosti da zna detalje o njenoj smrti nije bio pretežniji od prava na privatnost i dostojanstvo žrtve.

Od kada se saznalo da je pevačica nestala, a zatim i da je ubijena, mediji su, uz svakodnevne povrede pretpostavke nevinosti i povrede prava na privatnost žrtve i njene porodice, detaljno izveštavali o ovom slučaju. Među prvim vestima koje su objavljene po nestanku Jelene Marjanović, Kurir je prekršio pravo na privatnost majke Jelene Marjanović objavljujući da je: „došla na mesto nestanka i neprestano (je) plakala“, kao i da je „Jelenina majka (je) tek pre nekoliko dana izašla iz bolnice“[2].

Nakon ubistva počinje medijska „licitacija“ potencijalnim izvršiocima ubistva, uz svakodnevna kršenja pretpostavke nevinosti. Pozivajući se na neimenovani izvor iz istrage, Informerje povredio pretpostavku nevinosti Zorana Marjanovića sledećom objavom: „suviše je tu nelogičnosti da bismo tek tako mogli da otklonimo sumnju sa Zorana“. U istoj vesti u posebnoj rubrici „detalji koji terete Zorana“ objavljena je lista podataka koji navodno čine Zorana Marjanovića sumnjivim[3].

Osim Zorana Marjanovića, kao potencijalni ubica figurirao je i njegov otac pa je tako u Kuriru objavljen tekst kojim je povređena pretpostavka nevinosti: „Jelena Marjanović ubijena u svojoj kući?! Svekar pao na poligrafu![4]

Mediji kao ubice pominju i braću Rojko, pa tako Kurir, navodeći njihova imena i prezimena, ali i lokaciju njihove kuće i objavljuje vest pod naslovom: „Svirepo ubistvo Jelene: Niko ne zna gde je Nebojša Rojko, policija i dalje traga“[5]. O braći Rojko Blic objavljuje vest pod sledećim naslovom: „Istraga o ubistvu zvezde Granda. Ko su Igor i Nebojša Rojko, beskrupulozna braća iz Borče?“[6]. U tekstu je citiran nepoznati izvor koji navodi da su braća Rojko „nasilnici, razbojnici, narkomani… Sve najgore…“[7]. Navedenim izveštavanjem o braći Rojko došlo je do kršenja pretpostavke nevinosti ali i prava na privatnost“.

Sahrana Jelene Marjanović izazvala je takođe veliku pažnju javnosti, a izveštavanje medija sa sahrane dovelo je do kršenja prava na privatnost.    Kurir i Informer objavljuju detaljne izveštaje sa sahrane, navode kojim rečima su se članovi porodice opraštali od pokojne, ko je sve bio prisutan, takođe su vesti propraćene sa više fotografija sahrane. Kurir tako objavljuje reči majke Jelene Marjanović: „Zar i ti da me ostaviš, Zoki moj, šta ćemo mi bez nje? Kaži majci pošalji mi znak da znam ko mi te je uzeo“[8]. Informer objavljuje detaljan izveštaj sa sahrane pod naslovom: „Sahranjena Jelena Marjanović! Majka: Ne zatrpavajte je, šta će mala Jana bez tebe![9]

Povodom izveštavanja medija u vezi sa ubistvom Jelene Marjanović, raspravljao je i Savet za štampu koji je svojim odlukama utvrdio niz povreda Kodeksa novinara Srbije među kojima su nepoštovanje pretpostavke nevinosti i nepoštovanje prava na privatnost. Prilikom donošenja odluka, analizirano je preko 150 tekstova na temu ubistva Jelene Marjanovića, a u odlukama je pomenuto samo nekoliko reprezentativnih.

Odlukom Saveta za štampu od 30.6.2016. godine protiv dnevnog lista Kurir, utvrđeno je da su u tekstovima „Policija otkrila ko je ubio Jelenu“, „Pronađen Jelenin ubica, hapšenje pitanje dana“, „Jelenina ćerka videla ubistvo?“, „Mala Jana rekla policiji: Dogodilo se nešto strašno“, „Tri člana porodice umešana u ubistvo?!“, „Porodicu odali mobilni telefoni, lagali gde su bili za vreme ubistva“ i „Jelena ubijena u svojoj kući“, objavljenim 10, 12, 13, 14. i 15. aprila 2016. godine, učinjene povrede, između ostalog, pretpostavke nevinosti i prava na privatnost porodice. U navedenoj odluci Savet za štampu je istakao: „Istina je da postoji i interes javnosti da se ubistvo što pre reši, ali to ne znači da novinari treba da rade posao istražnih organa, tužilaštva i suda. Pritom je naročito neprihvatljivo da mediji, kršeći pretpostavku nevinosti, iz dana u dan optužuju više ljudi za ubistvo ili saučesništvo u zločinu“. Osim toga, u Odluci se navodi je Komisija „posebno problematičnim ocenila narušavanje privatnosti i dostojanstva deteta, ćerke pokojne Jelene, čiji će život, nažalost, zauvek biti obeležen onim što je o njoj objavljeno. Komisija zato smatra da je ono što je Kurir objavio u tekstu „Mala Jana rekla policiji: Dogodilo se nešto strašno“ posebno težak prekršaj Kodeksa“[10].

Javnu opomenu Savet za štampu je uputio Srpskom telegrafu zbog tekstova „Uhapšen muž ubijene pevačice! Na saslušanju nije ni suzu pustio! Hladan kao špricer na pitanja o ubistvu”, „Sve laži muža ubijene Jelene” i „Hapse celu porodicu Marjanović”, objavljenim 5, 18. i 22. aprila 2016. godine. U obrazloženju odluke je ponovljeno da je neprihvatljivo „da mediji, kršeći pretpostavku nevinosti, iz dana u dan optužuju više ljudi za ubistvo ili saučesništvo u zločinu“, kao i da ne postoji bilo kakav interes javnosti da zna detalje iz života porodice[11].

Savet za štampu je izrekao javnu opomenu i dnevnom listu Informer i to zbog tekstova: „Jelenin ubica skoro sigurno neko iz kuće”, „Jelenin muž pred hapšenjem” i „Zorice izvukli smo se, sve smo ih zaje*ali”, objavlјenim 18. i 26. aprilai 4. maja 2016. godine. U obrazloženju odluke je navedeno da je list „praktično direktno optužio članove porodice Marjanović za ubistvo ili saučesništvo u zločinu, čime je prekršena odredba o obavezi poštovanje pretpostavke nevinosti“. Takođe, ponovljeni su i stavovi izrečeni u prethodnim odlukama u vezi sa nepostojanjem interesa javnosti za objavljivanje detalja iz privatnog života porodice[12].

Odlukom protiv dnevnog lista Alo, Savet za štampu je utvrdio da su tekstovima „Jelena ubijena u kući, pa izneta u tepihu!?“, „Tepih krije istinu Jeleninog ubistva?!“, „Jelenin muž uhvaćen u laži“, „Ubicu traže među sedmoro bližnjih!“, „Steže se obruč oko ubice pevačice“ i „Zoranov sin bio ludo zaljubljen u maćehu?“, objavljenim 15, 21. i 22. aprila i 17. maja 2016. godine, između ostalog, povređeni pretpostavka nevinosti i pravo na privatnost. Komisija je ponovila svoje prethodno zauzete stavove, a kao posebno problematično je istakla „narušavanje privatnosti i dostojanstva dece, kako ćerke pokojne Jelene, tako i maloletnog sina njenog muža, čiji će životi, nažalost, zauvek biti obeleženi onim što je o njima objavljeno. Komisija zato smatra da je ono što je Alo objavio u tekstu „Zoranov sin bio ludo zalјublјen u maćehu?” najteži od svih navedenih prekršaja Kodeksa, budući da je reč o ničim dokazivim spekulacijama koje mogu da upropaste život još maloletnog dečaka“[13].

Uprkos svemu, mediji su nastavili da izveštavaju o ovoj temi nesmanjenim intenzitetom, kršeći pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost. Pravo na privatnost ćerke Jelene Marjanović, povređeno je i nakon više od sedam meseci od ubistva, tekstom Kurira pod naslovom: „Ćerka Jelene Marjanović shvatila sve: Nemam više ni mamu ni baku!“[14]. Osim prava na privatnost, nastavljeno je i sa povredom pretpostavke nevinosti porodice Marjanović i to tekstom Pressa pod naslovom: „Sve se zna: Marjanovići u panici zbog…“[15].

Naše istraživanje pokazuje da u septembru i oktobru, kada je prikupljen materijal, mediji nisu prestali da krše pravo na privatnost učesnika događaja. Krajem septembra 2016. godine, mediji su se bavili zdravstvenim stanjem Zorice Krsmanović, majke Jelena Marjanović. Informer je tako objavio vest o poseti Zorana Marjanovića Zorici Krsmanović u kojoj je navedeno da je Zorica Krsmanović teško bolesna, u kojoj bolnici se nalazi a objavljena je i njena fotografija iz bolesničke postelje[16]. Takođe, Informer je istog dana objavio vest o poseti Zorana Marjanovića Jeleninoj majci pod nazivom „Slomila je tuga! Majka Jelene Marjanović u teškom stanju! Prebačena na VMA! Ne može da govori!“[17] Pored informacija o zdravstvenom stanju Zorice Krsmanović, u vesti su objavljene i informacije o životu Jelenine ćerke Jane, nakon smrti majke. Navedenim vestima Kurir i Informer su nesumnjivo povredili pravo na privatnost Zorice Krsmanović i maloletne Jane Marjanović.

Početkom oktobra 2016. godine bio je šestomesečni pomen Jeleni Marjanović koji su mediji vrlo detaljno ispratili. Kurir[18], Informer[19], Blic[20] objavili su detaljne izveštaje sa pomena, a vesti su propraćene fotografijama prisutnih i komentarima ko se i kako ponašao na pomenu, čime je povređeno pravo na privatnost porodice Marjanović. Informer istog dana kada su objavljene vesti sa pomena, objavljuje i vest o zdravstvenom stanju Zorice Krsmanović kojom povređuje njeno pravo na privatnost. U vesti je između ostalog navedeno: „Zorica je u teškom stanju, ne može uopšte da govori, teško se kreće. Lekari su nakon višenedeljne borbe odlučili da je puste kući. Bila je neko vreme i na intenzivnoj nezi – priča naš izvor blizak porodici Krsmanović. Zorica je najpre bila u Gradskoj bolnici, a potom je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja prebačena na VMA.“[21]

Informer 7.10.2016. godine objavljuje vest pod nazivom „Kriminolog Nikolić zna ko je ubio Jelenu: U zločinu iz strasti ubica je muž ili ljubavnik!“[22] u kojoj prenosi delove intervjua koji je kriminolog Zlatko Nikolić dao za Pink. Prenoseći paušalne stavove kriminologa Informer je povredio pretpostavku nevinosti Zorana Marjanovića, supruga ubijene Jelene Marjanović.

Navodeći reči anonimnog izvora Kurir[23]objavljuje vest o strahu Zorana Marjanovića od napada Jeleninog ubice na porodicu Marjanović i o ponašanju Zorana Marjanovića više od pola godine nakon smrti Jelene Marjanović. U istoj vesti Kurir objavljuje i informaciju da je Zoranov otac Vladimir doživeo srčani napad. Na taj način pored prava na privatnost Zorana Marjanovića, povređeno je i pravo na privatnost Zoranovog oca Vladimira.

Smrt Jelene Marjanović predstavlja jednu od retkih tema kojom su se sprski mediji bavili toliko detaljno i toliko dugo. Prilikom izveštavanja, mediji su bez izuzetka činili povrede odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima i odredaba Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na obavezu poštovanja prava na privatnost i poštovanja pretpostavke nevinosti. Na takvo izveštavanje mediji su često bili podsticani i neodgovornim izjavama političara koji su smrt Jelene Marjanović koristili kako bi podigli sopstveni ugled i u svrhu političke kampanje. Sa druge strane, mediji su, pod izgovorom velikog interesovanja javnosti, smrt Jelene Marjanović iskoristili kako bi povećali svoje tiraže i na taj način stekli što veći profit.



[23] http://www.kurir.rs/crna-hronika/paranoja-zoran-marjanovic-strahujem-da-ce-ubica-oteti-moju-janu-clanak-2488741

***

Ova studija slučaja nastala je u okviru projekta Zaštita privatnosti i pretpostavke nevinosti u medijima koji Partneri Srbija sprovode u saradnji sa odsekom za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. U okviru projekta grupa studenata sprovela je monitoring medijskog izveštavanja u pogledu poštovanja privatnosti i pretpostavke nevinosti. Izrađen je izveštaj o sprovedenom monitoringu kao i ukupno šest studija slučaja koje objavljujemo na ovom sajtu. 

Izrada ove studije slučaja omogućena je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Za sadržaj ove studije slučaja odgovorni su autor i Partneri Srbija i on ne mora nužno odražavati stavove Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *