zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Medijsko izveštavanje o obljubi maloletnice iz Vranja

Medijsko izveštavanje o obljubi maloletnice iz Vranja
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

Autorka::Đina Nedović, studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Slučaj obljube maloletnice iz Vranja našao se u žiži javnosti 7. oktobra 2016. kada je novinar Vranjskih novina objavio fotografije samog čina obljube nad maloletnicom. Na fotografijama se vide, zamagljenih lica, maloletna žrtva i okrivljeni ispred škole koju žrtva pohađa i već u prvim vestima mediji su izneli dovoljno podataka za identifikovanje maloletnog lica i okrivljenog, a kasnije su se bavili i porodicom maloletnice. Isti dan su preuzeli fotografije i nastavili da ih plasiraju u narednim vestima, a slučaj je ostao aktuelan i posle završetka prikupljanja uzorka medijskih tekstova za potrebe istraživanja. Od 20 onlajn tekstova, koji su objavljeni u periodu od 7. 10. 2016. do 18. 11. 2016, po osam su objavili Blic i Kurir, a po dva Informer i Večernje novosti. U štampanim izdanjima koje smo analizirali bilo je manje tekstova, sveukupno pet, od kojih je Blic objavio dva, a ostali mediji – Večernje novosti, Kurir i Informer po jedan.

Način na koji su mediji izveštavali o konkretnom slučaju kršio je niz članova iz Zakona o informisanju i medijima i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Novinarski kodeks. U stavci 4 VII odeljka Novinarskog kodeksa, kojim se reguliše poštovanje privatnosti, piše: „Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom“. Ova odredba u 25 tekstova je prekršena, uz kršenje i prava na privatnost njenih roditelja, prava na privatnost i pretpostavku nevinosti okrivljenog, a na koji način su to mediji radili biće prikazano u ovoj studiji.

Na sajtovima Informera i Večernjih novosti prve vesti objavljene su istog dana kada su fotografije izašle u javnost. Ova dva medija imala su identičan način izveštavanja. Za razliku od onlajn Blica i Kurira, objavili su dve vesti koje su pružale dovoljno podataka koje se ne mogu uvrstiti kao informacije javnog interesa već kao informacije koje su kršile privatnost oba lica i pretpostavku nevinosti osumnjičenog. Može se smatrati da je postojao pokušaj sakrivanja identiteta maloletnice, budući da su ponuđeni inicijali njenog imena, ali uz fotografije obljube, kao i informaciju da je fotografija snimljena ispred škole koju pohađa devojčica, to je sasvim dovoljno podataka da identitet bude razotkriven. Sakrivanje identiteta okrivljenog nije bio u opticaju već u drugoj vesti: Informer i Večernje novosti objavili su njegovo puno ime, godine, mesto zaposlenja i preuzete su njegove fotografije sa društvenih mreža. Od neimenovanih izvora dobijene informacije o njegovom privatnom životu koje su predstavljene kao ekskluzivan dodatak i upotpunile su predstavu okrivljenog kao „pedofila, manijaka ili bolesnika“ kako su ga do tada mediji nazivali.

Jedino po čemu se Informer razlikuje od Večernjih novosti jeste da je već u drugoj vesti naveo ime devojčice sa inicijalom prezimena, fotografijom gde su samo oči zamagljene, a dalje u tekstu izjavu majke čije je ime i prezime navedeno.

ss6 sl1

Slika 1. Fotografija uz tekst „Pedofil ni pred sudom ne odustaje od devojčice: Ja i Natalija (13) se volimo, oženiću je“ (Infomer, 10. oktobar 2016)

 

Ovaj potez se ne može tumačiti kao pokušaj sakrivanja identiteta zbog previše podataka koje su do tada mediji ponudili i logike da devojčica ima isto prezime kao i njena majka. Na ovaj način se krši član 77 Zakona o informisanju i medijima u kojem se navodi „U cilju zaštite slobodnog razvoja ličnosti maloletnika, posebno se mora voditi računa da sadržaj medija i način distribucije medija ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika“, kao i stav 2. u članu 80: „Maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes“.

Pored zakona, mediji su na samom početku izveštavanja prekršili moralne i etičke standarde ne uzimajući u obzir odrastanje maloletnice u društvu koje je upoznato sa njenim slučajem i koje će verovatno imati predrasude o njoj tokom celog života, kao na to da će svako moći da pronađe informacije pretragom ključnih reči na internetu.

Dodatni problem predstavljaju podaci o zdravstvenom stanju devojčice, a dobijeni su od direktorke Centra za socijalni rad, a da i dalje nije poznat motiv direktorkine izjave koja se može protumačiti samo kao višak informacija koje nisu namenjene javnosti. U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, u članu 16. navodi se da su podaci o zdravstvenom stanju naročito osetljivi podaci koji se ne smeju obrađivati bez pristanka, što podrazumeva da institucije ne smeju da pružaju informacije o ličnostima ako nemaju pristanak. Međutim, mediji pišu:

U nemio slučaj uključeni smo od samog početka. Još od trenutka kada su nas roditelji, škola i policija obavestili o obljubi nad maloletnicom. Veoma je važno što su roditelji sa nama veoma dobro sarađivali. Uvek smo imali pravovremene povratne informacije. Stručna ekipa uradila je početnu procenu slučaja. Uključili smo stručni tim i spoljne saradnike. Devojčica je bila u dispanzeru za mentalno zdravlje. O svemu nas je njena majka redovno informisala. Postupaćemo po ovlašćenjima i zakonu. Sve je podređeno zaštiti devojčice od pedofila – izjavila je za „Blic” direktorka Dragana Arsić. (BLO_1310_6)

 

U konkretnom slučaju mediji odaju utisak da su se udružili da imaju dva stila izveštavanja. Kao što su Informer i Večernje novosti pružale sličan, ako ne isti tretman slučaja, onlajn Blic i Kurir su takođe identično izveštavali. Imali su po osam objavljenih vesti, istog sadržaja, objavljene istih datuma i uglavnom su spinovali informacije koje su Informer i Večernje novosti u dve vesti objavili. Postoji određen model svih medija u načinu izveštavanja tačnije u načinu pristupa prema okrivljenom. U prvoj vesti nijedan medij nije imenovao ni okrivljenog ni žrtvu, ali je postojala fotografija obljube i podatak gde okrivljeni živi, kako bi već u sledećoj iznelo više nego dovoljno podataka o okrivljenom da njegova privatnost, koja je svakako bila ugrožena podacima iz prve vesti, već u drugoj ne postoji. Jedina razlika između medija je to što je Blic, pored objavljivanja fotografije, na sličan način kao Informer već u prvoj vesti otkrio identitet maloletnice jer je naveo školu i razred koji pohađa:

Prema nezvaničnim saznanjima ovaj muškarac uhapšen je nakon što su policiji dostavljene fotografije na kojima se vidi kako ljubi devojčicu, učenicu sedmog razreda ispred Osnovne škole Radoje Domanović.

 

Da li je bilo etički koristiti za izvor roditelje maloletne žrtve, kao i žrtvu i formirati izjave po želji, tačnije zloupotrebiti ih? A to su uradili i Kurir i Blic već u sledećoj vesti. Prema Kodeksu: „Izvori informacija s kojima novinar razgovara nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore. S novinarskom profesijom nespojiva je svesna zloupotreba, ali i nepažnja čija bi moguća posledica bila zloupotreba sagovornika“.

U vesti Iskopala bih oči bolesniku: Ispovest majke devojčice koju je ispred škole ljubio pedofil očigledno je da majka maloletne žrtve ne može da shvati moć medija i služi kao idealan izvor za priču o vezi njene ćerke sa okrivljenim ne shvatajući da je to jedan od načina da se njihovoj porodici zađe u privatnost i da se zloupotrebe informacije. Informacija koju je 9.10. majka dala Blicu: „Prošle godine smo doživeli neviđen stres kada nam se u 15. godini udala starija ćerka, odmah posle osnovne škole“, u Kuriru istog dana je prenesena ovako: „Starija ćerka ima 15 godina i ona se udala mlada, ali sporazumno smo odobrili taj brak“(Obesila bih pedofila, zaveo je moje dete: Ispovest majke obljubljene devojčice iz Vranja).

Blic je medij koji se najviše bavio ovim slučajem, sveukupno je objavio, u štampi i onlajn izdanju, 10 tekstova. Jedini medij koji je pored objavljivanja fotografije samog čina obljube, takođe preuzeo fotografiju sa profila okrivljenog na društvenoj mreži gde se vide i okrivljeni i maloletnica, i njenu privatnost „zaštitio“ stavljanjem zamagljenih očiju. Ovaj potez možda neće izgledati kao novitet među medijima budući da su iznova objavljivali fotografiju obljube, ali Blicu nije bila dovoljna jedna fotografija koja sasvim dovoljno razotkriva identitet maloletne žrtve već u vesti Hoću da imamo bebu stravični predlozi pedofila iz Vranja devojčici koju je proganjao objavljuje gore pomenutu fotografiju uz izjavu maloletnice, što je veoma problematično ako se uzme u obzir pitanje da li je postojalo odobrenje za preuzimanje i objavljivanje od strane okrivljenog i maloletne žrtve i da li je postojao razlog da se objavi još jedna fotografija koja može maloletnu žrtvu dodatno da kompromituje. U Smernicama za primenu Kodeksa novinara u onlajn okruženju piše: „Privatni podaci i zapisi, uključujući tu i privatne fotografije, video i druge zapise koje je privatna osoba objavila na društvenoj mreži ili drugoj platformi moguće je objavljivati samo uz prethodnu saglasnost te osobe, osim u slučajevima kada interes javnosti preteže nad pravom na privatnost, i to u meri u kojoj je to neophodno da se ostvari svrha izveštavanja“. Ova fotografija se definitivno nije ticala javnosti, niti se sa sigurnošću može reći da je dobijena saglasnost za njeno objavljivanje tako da njena uloga ne postoji već postoji tendencija daljeg zadiranja u privatnost okrivljenog i maloletne žrtve radi senzacionalizma.

Blic preuzima ulogu glasa razuma u vesti Slučaj pedofila u Vranju: Mreža zaštite oko devojčice koju je proganjao manijak (BLO_1310_6), jedan deo posvećuje izveštavanju o zaštiti maloletnice čija je privatnost ugrožena, opominjući da njena situacija ne sme da se zloupotrebi uprkos svom neprofesionalnom, senzacionalističkom izveštavanju koje je doprinelo istoj zloupotrebi informacija o kojoj se piše i koje su mesecima kružile među medijima i kršenju privatnosti maloletne žrtve i njene porodice. Veoma nelogičan potez jednog medija koji pored toga što je aktivno učestvovao od samog početka u kršenju niza zakone, prekršio je moralne ljudske standarde i etiku svoje profesije.

Iako su Informer i Večernje novosti nudili po kvantitetu manje vesti od Blica i Kurira količina informacija koju su ponudili je bila dovoljna za kršenje privatnosti maloletne žrtve, njene porodice, pretpostavke nevinosti i prava na privatnost okrivljenog i broj vesti ne čini prva dva medija korektnijim u odnosu na druga dva. Blic i Kurir su se izdvojili  po broju vesti i fotografijama okrivljenog, porodice maloletnice i činjenicom da je većina fotografija preuzeta sa društvenih mreža bez bilo čijeg pristanka što takođe predstavlja problem. Nesumnjivo je prekršena pretpostavka nevinosti i pravo na privatnost okrivljenog, ali privatnost maloletnice koja je tretirana kao roba za vest na neprofesionalnom nivou novinarstva posle senzacionalističkog izveštavanja o slučaju obljube je nepostojeća i zato je izdvojen citat iz Novinarskog kodeksa: „Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom“. Koliko su uopšte shvatili ozbiljnost svoje profesije i poštovanja kodeksa u sferi privatnosti i zaštite maloletnog lica, prikazano je ovim slučajem kao i imaginarna razlika između tabloida i polutabloida gde polutabloid Blic prednjači u broju vesti, a i u senzacionalističkom izveštavanju.

***

Ova studija slučaja nastala je u okviru projekta Zaštita privatnosti i pretpostavke nevinosti u medijima koji Partneri Srbija sprovode u saradnji sa odsekom za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. U okviru projekta grupa studenata sprovela je monitoring medijskog izveštavanja u pogledu poštovanja privatnosti i pretpostavke nevinosti. Izrađen je izveštaj o sprovedenom monitoringu kao i ukupno šest studija slučaja koje objavljujemo na ovom sajtu. 

Izrada ove studije slučaja omogućena je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Za sadržaj ove studije slučaja odgovorni su autor i Partneri Srbija i on ne mora nužno odražavati stavove Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

tagovi:

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *