zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Šta ljudi misle o zaštiti podataka

Šta ljudi misle o zaštiti podataka
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

(Izvor: Evropski parlament)

Ponekad, to je tako primamljivo. Ludo se zaljubite, naljutite, ili napijete, i poželite da kažete celom svetu – tako da tu informaciju postavite na Facebook. Ostavljate svoju adresu i broj telefona na internetu kada nešto kupujete. Vaš lekar ima vaš zdravstveni karton u online bazi podataka. Delite misli i podatke online čak i bez razmišljanja o tome. Ali šta ako poželite da ih uklonite?

EP je razmatrao pitanje zaštite podataka o ličnosti, kako u međunarodnim odnosima (SWIFT, NPR), tako i u domaćim, pokušavajući da utvrdi ravnotežu između privatnosti i bezbednosti.

Povodom Evropskog dana zaštite podataka*, izabrali smo neke interesantne podatke iz prošlogodišnjeg Eurobarometra o toj temi i pitali smo nemačku socijalistkinju Birgit Sippel, članicu Komiteta za građanske slobode, da prokomentariše postojeće aktivnosti Parlamenta i novi predlog Komisije za reformu propisa o zaštiti podataka.

U julu, EP je pozdravio plan da se izrade novi propisi za zaštitu podataka i nova politika za obradu ličnih podataka u okviru policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima.”Pravo da se bude zaboravljen” je jedna od tačaka povodom koje se Komisija i Parlament slažu.

74% Evropljana smatra da je davanje ličnih podataka sve veći deo savremenog života – Sippel kaže da propisi koji datiraju iz 1995 više ne zadovoljavaju potrebe digitalnog doba i moraju se izmeniti. “Potrebni su nam propisi koji garantuju visok nivo zaštite, bez nepotrebnog ograničavanje prava na slobodu mišljenja i slobodu informisanja, odnosno sprečavanja svakodnevne, često bezopasne, obrade podataka o ličnosti.”

75% građana EU misle da bi trebalo da budu u mogućnosti da izbrišu lične podatke uskladištene na nekom websajtu – “pravo da budemo zaboravljeni” mora se garantovati svim građanima EU, tako što će se njihovi podaci brisati kada osnov za njihovo skladištenje nestane, navodi Sippel. Posebno je važno da osoba o kojoj je reč, uvek zna ko, kada, u koju svrhu i za koji period čuva podatke i kako se oni obrađuju. Pravo građana EU  “da budu zaboravljeni”, takođe treba obezbediti i izvan EU.

67% Evropljana ne zna za postojanje državnog javnog organa nadležnog za zaštitu svojih prava u vezi sa ličnim podacima – postojanje državnih organa za zaštitu podataka je trenutno regulisano veoma različitim propisima EU i minimalni standardi se ne primenjuju na isti način, navodi ona. EP pozdravlja predlog Komisije da se ojačaju državni organi za zaštitu podataka. “Moramo da podignemo svest o tome kako da se postupa sa ličnim podacima … samo usklađeni evropski pravni okvir može da ponudi građanima EU zaštitu od zloupotrebe njihovih podataka.”

Članak je preuzet sa sajta Evropskog parlamenta. 

Prevod: Partneri za demokratske promene Srbija

* – Članak je objavljen 28. januara 2013. godine, povodom obeležavanja Dana zaštite ličnih podataka.

 

tagovi:

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *