zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Samo postavljanje video nadzora predstavlja zadiranje u lična prava pojedinaca

Samo postavljanje video nadzora predstavlja zadiranje u lična prava pojedinaca
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

(Odluka Vrhovnog  suda Austrije: OGH – 6Ob6_06k)

Austrijski vrhovni sud je ustanovio da i samo postavljanje video nadzora predstavlja prodor u lična prava pojedinca, kao apsolutnog prava. Video nadzor je ovom sudskom odlukom jasno razgranicen u odnosu na ovlascenja države i pojedinaca.

Slučaj: Komšijska svađa

Povod za sudsku odluku Vrhovnog suda Austrije bio je tipičan slučaj komšijske svađe. Tuženi komšija je postavio na balkon njegove kuce kameru, koja je bila nalik kameri. Kamera je bila usmerena na komšijinu kuhinju i aparate u kuhinji, njegova vrata, ulaz u baštu.

Komšija tužilac  nije znao i nije mogao da kontroliše da li je kamera u pogonu i da li je prava  i zbog toga je podneo tužbu za nečinjenje/uklanjanje protiv komšije, koji je kameru postavio. Tom prilikom je isticao da su njegova lična prava povređena.

Tuženi komšija je opravdavao svoj postupak time da  to nije uopšte kamera niti uređaj za nadzor, već da je postavio nešto nalik na kameru. Prema njegovim tvrdnjama kvazi kameru je postavio da bi sprečio komšiju tj. uplašio komšiju, pošto su navodno đubre, različiti predmeti kao i delovi trave dolazili iz komšijinog dvorišta. Takođe tuženi komšija je tvrdio da kameru nije usmerio na komšijinu parcelu i da nije imao nameru da kamera bude usmerena u tom pravcu.

Pošto je kamera bila lako pokretna, nije se moglo isključiti da bi se sa njom uhvatio i drugi ugao na koji tuženi komšija takođe nije imao nameru. Osim toga kamera nije bila priključena na struju i nije imala nikakvu funkciju. Po njegovom mišljenju je komšijina tužba za nečinjenje/uklanjanje neosnovana s obzirom da kamera uopšte nije bila u pogonu.

Sudska odluka

Pošto su lična prava apsolutna prava (a kao takva važe prema svima), Vrhovni sud Austrije je potvrdio tužbu za nečinjenje/uklanjanje  i time ustanovio da su povređena lična prava tužioca. Povreda  privatne sfere  predstavlja tajno snimanje kao i neželjeno praćenje u privatnom prostoru.  I tada, kada kamera nije u pogonu, postoji prema mišljenju suda konkretan i opravdan strah, da bi kamera mogla u svakom trenutku biti uključena i stavljena u pogon.

Iz toga je poizlazilo da je komšija tužilac mogao da očekuje, da  će tuženi komšija u svakom trenutku posegnuti za koršćenjem kamere i snimanjem, pa je stoga bio izložen konstantnom pritisku video nadzora.

Pošto se tužilac morao osećati kao da je kontrolisan, kada on ulazi ili napušta svoju kucu ili kada se nalazi u bašti, sud je ustanovio ozbiljno ugrožavanje privatnosti tužioca.

Pocena slučaja i osvrt na raniju sudsku praksu

Ovom sudskom  odlukom najviše instance u Austriji je ustavnovljeno jedna pravna situacija, koja je u praksi od izuzetnog značaja. Zadiranje u lična prava pijedinaca ne predstavlja samo činjenica da se neko bez namere snima kamerom, nego  utoliko se ovo zadiranje ostvaruje i onda kada postoji privid video nadzora.

Pokazalo se i to da zadiranje u privatnu sferu i privatni život predstavlja ne samo snimanje i nadziranje pojedinaca, nego uopšte mogućnost nadzora, kojima bi pojedinci bili izloženi.

U ranijoj sudskoj praksi Vrhovnog suda (Odluka OGH- 8Ob108/05 y,  19.12.2005) je ustanovljeno da sistematično i identifikujuće nadziranje kamerom sa snimanjem slika, pomoću koje je kasnije moguće ustanoviti određenu osobu, svakako predstavlja zadiranje u privatnu sferu pogođenih lica. Pritom nikakvu ulogu ne igra to, kako je pozicionirana kamera, koja je svakako svim prolaznicima dostupna i koja na osnovu svoje sistematične mogućnosti puštanja snimka predstavlja teško zadiranje u prava pojedinaca. Za procenu dozvoljenosti nadzora je bez značaja,  da li se pojedinac tom prilikom snima.

Zaključna razmatranja i srpski pravni okvir

Ovom sudskom odlukom je zapravo dovedeno u pitanje same svrhe postavljanja video nadzora. Pored toga mnogobrojni slučajevi iz prakse pokazuju neopravdanost funkcije video nadzora.  Uprkos tome što skoro 100% banaka  i njihovih filijala sadrži video nadzor, pljačkaši računaju na to pa se shodno tome i opreme. Oni to urade tako što stave maske, naočare, perike, šminku. Takođe na ovom primeru je pokazano da i sama funkcija video nadzora, ako je i ima, ne dovodi do sigurnog otkrivanja pljačkaša.  Na primeru banaka mogli bi se upotrebiti drugi mehanizmi zaštite kao što su alarm, zaštitne kapije, specijalni trezori, uvesti čuvari itd.

Stoga iz svega navedenog je od izuzetnog značaja prilikom uvođenja regulacije video nadzora u srpski zakonodavni okvir u okviru novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti postaviti egzaktne uslove za zakonito funkcionisanje kamera. Dok se to ne dogodi, ne znači da su pojedinci ostavljeni bez pravne zaštite u pogledu video nadzora i po postojećem zakonodavnom okviru.  U tom smislu ostaje svakom pojedincu pravo da u sličnim situacijama podnese tužbu (zavisno od situacije ili za uklanjanje ili za propuštanje) i povede građansku parnicu protiv korisnika video nadzora. Ona se može podneti na osnovu zaštite ličnih prava svakog pojedinca, a zasnovana  je na osnou članova  157 i 199 Zakona o ogligacionim odnosima.

Ova pravna problematika je dakle zaštićena trenutno građanskopravno, ali i ustavnopravno. Članom 42 Ustava Republike Srbije je regulisana zaštita podataka o ličnosti.   Pošto ova materija nije zakonski regulisana ( očekuje se da izmenama ili donošenjem novog zakona bude detaljno regulisana),  te je onemogućena delatnost nižih sudova, pojednici se mogu direktno obratiti ustavnom sudu na osnovu ustavne žalbe.

 

 

tagovi:

Magistar prava Andrej Diligenski, poverenik za zaštitu podataka firme Simacek Facility Management Group GmbH, Beč, saradnik instituta Evropski centar za elektronsku trgovinu i internet pravo, Beč

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *