Za pitanja na razgovorima za posao tipa: Da li ste udati? Planirate li decu u skorije vreme? i sl. sam čula, nisam doživela lično ali sam čula. Međutim, na poslednjem razgovoru me je dočekao čitav paket takvih i još dodatnih pitanja za koje nikada nisam ni predpostavila da neko pita (a da nije u pitanju testiranje za pilota i sl.). Mada, moram priznati da me je na kraju čak i zabavilo da taj upitnik od 6 strana pročitam do kraja, iako sam od popunjavanja jako brzo odustala.

Već na prvoj strani, u delu gde treba da napišete ime, prezime i sl. između ostalog ostavljeno je da navedete JMBG, broj lične karte, a odmah pored toga i svoju krvnu grupu!? Osim ove, krucijalno važne informacije (za poziciju Web administrator), trebalo je navesti i koliko vas često u nedelji, mesecu ili danu boli glava, koliko vam se često vrti u glavi, a ostavjena je i lista za nabrajanje hroničnih i akutnih bolesti!? Osim već poznatih porodičnih podataka koji se, ne tako retko, traze u ovakvim situacijama (bračni status, da li imate decu, koliko dece imate…) trebalo je navesti i ime, prezime i adresu bračnog partnera i njegovo zanimanje. Da li imate svoj stan, koliko ste tačno dana bili odsutni sa predhodnog posla i zašto…Sve su to pitanja na koja bi trebalo da odgovorite kako bi postali kandidat i usli u drugi krug borbe za poziciju web administratora jedne domaće firme.

Jasno, precrtavanjem – neodgovaranjem na takva pitanja a kamoli ukazivanjem da na taj način krše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sam bila svesna da se pozdravljam sa mogućnošću da taj posao dobijem ali mi svakako nije žao. Za rad u firmi koja sebi daje za pravo da postavlja toliko detaljna – intimna pitanja, nisam ni zainteresovana. Neznanje ili arogancija, svejedno, ovo je dovoljno za sliku o tome kakav odnos ima firma prema zaposlenima.

Ova platfroma je dobar način da građani dobiju više informacija o pravu na privatnost, o tome ko sve poseduje njihove podatke, na koji način se čuvaju ti podaci i o mogućim zloupotrebama ličnih podataka. S obzirom na to da građani ne znaju koja su njihova prava kada je u pitanju ova oblast i nisu dovoljno informisani o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, smatram da će im ova platforma pomoći oko dobijanja mnogih informacija iz ove oblasti, kroz razmene ličnih iskustava, stručnih tekstova, blogova, besplatne pravne pomoći i kroz praćenje rada Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Vec godinu dana mi od operatera mobilne telefonije VIP stize na moj privatni email mesecno obavestenje o racunu koji treba da platim. Sve bi bilo u redu da ja imam racun kod njih, ali nemam i nikad ga nisam imala. Svi moji pokusaji da im to objasnim, kao i da saznam odakle im moj privatni email nisu urodili plodom. Obavestenja stizu i dalje, sa sve urednim iznosima koje sam, navodno, potrosila. Kako da resim ovu situaciju i otkrijem ko manipulise mojim privatnim podacima??

Kada sam pre skoro cetiri godine otvarala racun u jednoj banci u Beogradu, receno mi je da ja kod njih vec imamo otvoren racun. Imali su moje moje ime, prezime, adresu, broj telefona. Naravno, do tada nisam imala bilo kakav ugovorni odnos sa tom bankom, ukljucujuci i otvaranje tekuceg racuna. Ispostavilo se, a kako sam saznala iz privatnih izvora, da je svojevremeno (oko 2003-04. godine), Pravni fakultet, ciji sam student u to vreme bila, ustupio datoj banci celokupnu bazu podataka redovnih studenata, kako bi im se otvorili tekuci racuni i napravile studentske kartice. Nas o tome, naravno, niko nije obavestio. Da naglasim da Pravni fakultet ni do danas nije prijavio bazu studenata u Centralni registar.

Danas sam u pošti platio račune karticom. Tom prilikom su upisali broj moje lične karte na poleđini računa. Zbog čega im je taj podatak potreban? Šta dalje nameravaju da urade sa tim podatkom?