zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Privatnost

Značenje pojma privatnost nije uvek bilo isto. Krajem XIX veka Louis Brandeis i Samuel Warren privatnost su definisali kao „pravo da budemo ostavljeni na miru“, što je podrazumevalo zaštitu lične autonomije, moralnog i fizičkog integriteta, prava na izbor životnog stila i načina života, interakcije sa drugim ljudima i sl. S vremenom je ovakvo shvatanje dopunjeno mehanizmima za praktikovanje ovih prava. Tako je građaninu omogućeno da od subjekata koji obrađuje njegove podatke ima određena očekivanja u vezi sa načinom upotrebe tih podataka. Više o razvoju prava na privatnost možete saznati u prezentaciji koja je postavljena na strani E-learning.

Ustav Republike Srbije u nekoliko članova garantuje prava koja proističu iz prava na privatnost. Privatnost obuhvata, između ostalog, i pravo na nepovredivost stana i pravo na tajnost pisama i pošiljki i zaštitu podataka o ličnosti. To su prava koja su u fokusu ove internet platforme.

Članom 40. Ustava RS garantuje se nepovredivost stana i navode se uslovi za odstupanje od ovog načela.

Nepovredivost stana

Član 40.

Stan je nepovrediv.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tudji stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tudji stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predvidjen zakonom.

Članom 41. Ustava RS garantuje se nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, a u istom članu se navode uslovi za odstupanje od ovog načela.

Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Član 41.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.

Odstupanja su dozvoljena samo na odredjeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vodjenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predvidjen zakonom.

Konačno, članom 42. Garantuje se zaštita podataka o ličnosti i definiše se pod kojim uslovima je dopuštena odbrada podataka o ličnosti.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 42.

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.

Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uredjuje se zakonom.

Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vodjenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predvidjen zakonom.

Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.

Šta privatnost nije?

Pojam privatnost ne odnosi se na tajnost (podataka). Oblast tajnosti podataka uređuje se posebnim zakonima.

Odnos prava javnosti da zna i prava na privatnost

U pojedinim slučajevima postoji legitiman interes javnosti da ima uvid u određene informacije, i legitiman interes građanina da „bude ostavljen na miru“ odnosno da učini podatke o sebi nedostupnim javnosti. U takvim slučajevima potrebno je proceniti kom principu treba dati prednost, ali na način da se drugi princip afirmiše u najvećoj mogućoj meri. Više o ovom odnosu možete saznati u prezentaciji koja je postavljena na stranici E-learning.