zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Tekstovi tagovani: mediji

privatevspublic

Medijsko izveštavanje o obljubi maloletnice iz Vranja

Slučaj obljube maloletnice iz Vranja našao se u žiži javnosti kada je novinar Vranjskih novina objavio fotografije samog čina obljube nad maloletnicom. Na fotografijama se vide, zamagljenih lica, maloletna žrtva i okrivljeni ispred škole koju žrtva pohađa i već u prvim vestima mediji su izneli dovoljno podataka za identifikovanje maloletnog lica i okrivljenog, a kasnije su se bavili i porodicom maloletnice. Autorka::Đina Nedović

ss 4

Izveštavanje medija o smrti Radenka Nikodinovića

Ovaj slučaj specifičan je po tome što su roditelji obavestili medije o nesreći dečaka, koji su to neprofesionalno iskoristili i narušili privatnost porodice, ne samo objavljivanjem slike i imena dečaka već i detaljnim izveštavanjem sa sahrane. Posle toga otišli su i korak dalje i prekršili i pretpostavku nevinosti lekara oslanjajući se samo na izjave roditelja. Autor: Bogdan Vinka

ss3 sl1

Fotografije i kršenje prava na pretpostavku nevinosti i prava na privatnost

Posebno gnusna serija fotografija koje su se našle u analiziranim tekstovima svih tabloida jesu fotografije sa sahrana. Izveštaji i fotografije sa privatnih događaja se uvek mogu dovesti u pitanje, ali iskorištavanje ovako stresnih i tužnih situacija, i to „na licu mesta“, za svaku je osudu. Autorke: Nina Andulajević i Tamara Bogojević

ss 2

Prikriveno otkrivanje identiteta

Mrtvi u medijskom izveštavaju gube svoje pravo na dostojanstvo. Skoro da je postalo pravilo da ukoliko neko bude ubijen ili je na neki drugi način nastradao, objavljuje se njegovo puno ime i prezime, a zatim slede informacije gde je stanovao, čime se bavio. Autori: Zoran Strika i Nikola Maticki,

savet ya stampu

Novinarski kodeks se krši svakodnevno

Godišnji izveštaj Saveta za štampu pokazuje da je u 2016. godini osam dnevnih listova prekršilo Kodeks novinara u 5.477 tekstova, što je čak 2.000 kršenja više nego što je bio slučaj u 2015. Kršenje prava na privatnost predstavlja jedan od najučestalijih oblika kršenja kodeksa.