Šta sve nismo saznali u 2020?

06.10.2020.

Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji je 28. septembra u Srbiji obeležen 15. godinu za redom, Partneri Srbija sproveli su kampanju kojom su podsetili na neke od  informacija od javnog značaja za koje je javnost ostala uskraćena u 2020. godini.

Iako je lista informacije od javnog značaja koje su ostale nedostupne javnosti nesumnjivo obimnija, u nastavku predstavljamo neke od najupečatljivijih slučajeva sa kojima su se susreli građani, mediji i udruženja u pokušajima da dobiju informacije od institucija:

  • Podaci u vezi sa pandemijom virusa COVID -19
Sedam meseci od prvog zabeleženog slučaja zaraze virusom COVID-19 u Srbiji ostali smo uskraćeni za informacije o nabavci respiratora i druge medicinske opreme, kapacitetima i resursima zdravstvenih ustanova tokom trajanja pandemije, broju tesitiranih, obelilih, izlečenih, odnosno preminulih građana. Vlada je prvo donela sporni zaključak o informisanju u vreme pandemije virusa, koji je predviđao da je za obaveštavanje javnosti o virusu i njegovim posledicama zadužen usključivo Krizni štab na čelu sa predsednicom Vlade, kao i da lokalne samouprave sve upite u vezi sa COVID-19 virusom usmeravaju na Krizni štab.[1] Ovaj zaključak je povučen samo četiri dana nakon njegovog donošenja. Međutim, naredni meseci potvrdili su da je osim informacija koje iznosi Krizni štab i predstavnici Vlade, teško doći do relevantnih informacije i od drugih nadležnih organa i institucija.

Organizacija Transparentnost Srbija pokušala je da dobije informacije o nabavci medicinske opreme od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), kojem je preneto 40 milijardi dinara iz budžetske rezerve za potrebe nabavke neophodne medicinske opreme. RFZO je odbio zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja uz obrazloženje da postoji zaključak Vlade Republike Srbije SP 05 broj:00-96/2020-1 od 15. marta 2020. godine koji utvrđuju da su ti podaci strogo poverljivi, kao i Odluka generalnog Sekretarijata Vlade Republike Srbije od 11. marta 2020. godine koja, takođe, ove podatke karakteriše kao strogo poverljive. Zbog prikrivanja podataka u vezi sa javnim nabavkama zdravstvene opreme tokom pandemije Transparentnost Srbija podnela je dve tužbe Upravnom sudu protiv Vlade Republike Srbije.[2]  Slično se dogodilo i sa upitima iste organizacije u vezi sa brojem respiratora u Srbiji. Iako su različite cifre u javnost iznosili upravo najviši državni predstavnici, ovaj podatak je označen kao državna tajna[3], te je javnost i u ovom slučaju ostala uskraćena za informacije od javnog značaja.

Koalicija organizacija za slobodu pristupa informacijama od javog značaja, među kojima je i organizacija Partneri Srbija, podnela je u julu 2020. godine zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Institutu za javno zdravlje „Batut“ sa ciljem dobijanja autentičnih podataka iz informacionog sistema COVID-19, zbog sumnji da su tokom letnjih meseci objavljivani netačni podaci o brojevima preminulih lica od posledica COVID-19 virusa. Kako se radi o podacima od značaja za zašitu zdravlja stanovništa „Batut“ je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bio dužan da odgovori na zahtev u roku od 48 sati. Kako „Batut“ nije dostavio tražene informacije, Koalicija je izjavila žalbu Povereniku, koji je 04.09.2020. godine doneo rešenje kojim se nalaže „Batutu“ da tražene informacije dostavi u roku od 7 dana. Batut i dalje nije postupio po rešenju Poverenika.[4]

  • Podaci o radu javnih preduzeća - istraživanje Partnera Srbija
U okviru istraživanja o transparentnosti javnih preduzeća i društava kapitala u javnom vlasništvu, Partneri Srbija analizirali su u kojoj meri ovi subjekti odgovaraju na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Traženi podaci odnosili su se na poslovanje ovih subjekata, kao što su podaci o sprovedenim javnim nabavkama, izveštajima o radu, revizijama finansijskih izveštaja, ugovorima koje sklapaju sa trećim licima, krivičnim ili drugim postupcima vođenim protiv odgovornih lica u ovim preduzećima i dr.

Od 10 javnih preduzeća i društava kapitala, čak šest nije dostavilo tražene informacije, dok su ostala četiri preduzeća dostavila samo deo traženih podataka. Telekom, Krušik i Infrastrukture železnice Srbija odbili su zahteve, dok JP Srbijagas, Er Srbija i Park prirode „Mokra gora“ uopšte nisu odgovorili na zahteve. Telekom je prema istraživanju koje su tokom 2018 i 2019. godine sproveli Partneri Srbija, obveznik zakona sa najviše prekršajnih osuđujućih presuda donetih zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.[5] Praksa Telekoma je da zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja odbija uz argumentaciju da Telekom nije obveznik zakona (da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja na njih ne primenjuje), uprkos praksi Poverenika, Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu i Upravnog suda koji su u više svojih odluka potvrdili da je Telekom obveznik Zakona, te stoga mora da postupa po istom. Važno je podsetiti da je Telekom u većinskom vlasništvu države, odnosno građana, te je opravdano da javnost ima uvid u poslovanje ove kompanije.

Obrazloženje Krušika za nedostavljanje traženih informacija bilo je da je Krušik „određen kao društvo od posebnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje, koje je prema članu 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja isključeno ili ograničeno u vezi davanja određenih informacija“. U njihovom odgovoru se dalje navodi da su: „tražene informacije zaštićene određenim stepenom tajnosti i smatraju se poslovnom tajnom“. Zapitali smo se kako je moguće da su baš sve tražene informacije poverljive, odnosno označene stepenom tajnosti, i ako je tako, da li javnost uopšte ima pravo na uvid u rad Krušika? Vođeni time, Partneri Srbija izjavili su i žalbu Povereniku, zastupajući stav da su tražene informacije važne sa stanovišta kontrole i zaštite javnog interesa, i da kao takve treba da budu, makar i delimično, dostupne javnosti. Predmet po žalbi je i dalje u toku.

Iz ugla kontrole rada organa javne vlasti, informacije o radu javnih preduzeća i društava kapitala u javnom vlasništvu su od velikog značaja jer se ta preduzeća prvenstveno bave javnim uslugama. Kroz društva kapitala protiče ogromna količina javnih sredstava, dok sa druge strane, javnost ima malo podataka o trošenju ovih sredstava i rezultatima njihovog rada, stoga je nužno insistirati na transaprentnosti i pozivanju na odgovornost onih koji informacije uskraćuju.

  • Međudržavni sporazumi
Informacije povezane sa strateškim sporazumima koje Srbija sklapa, često ostaju nedostupne javnosti uz argumentaciju da su ugovori klasifikovani kao poverljivi, odnosno pozivajući se na čuvanje poslovne tajne. U vezi sa projektom „Beogradski metro“, koji je deo međudržavnog sporazuma između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, Radio Slobodna Evropa zatražio je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta „Beogradski metro“, koji je u aprilu 2019. godine potpisan sa kineskom kompanijom „Power China International Group Limited“. Njihov zahtev je odbjen uz obrazoloženje da „nijedna strana neće objaviti ili staviti na uvid bilo koju informaciju u vezi sa memorandumom bez prethodne saglasnosti druge strane“, a da je „s tim u vezi, kineska kompanija Power China International Group Limited obavestila ovo ministarstvo da nije saglasna sa obelodanjivanjem navedenog memoranduma“.[6] 

U kontekstu tajnosti ne zaostaju ni sporazumi Srbije sa Rusijom. Poverljivost je još izraženija kada su u pitanju ugovori koji se tiču nabavki za potrebe vojske ili sporazumi iz oblasti bezbednosti. U proteklih nekoliko godina Srbija je primila više isporuka ruskog naoružanja i vojne opreme, od aviona tipa „MIG“ do raketnih sistema. N1 je preneo izjavu potpredsednika Vlade Rusije u kojoj se navodi da je vrednost srpskih narudžbina preko 600 miliona dolara.[7] U javnosti se postavilo pitanje opravdanosti takvih kupovina imajući u vidu zvaničan stav Srbije da je vojno neutralna zemlja. Pored pitanja opravdanosti, javnost je ostala uskraćena i za detalje ugovora, kao i informacije o vrstama i kvalitetu kupljene opreme, uz argumentaciju da su podaci poverljivi i tajni.

  • Javne nabavke
Organizacija BIRN istraživala je zajedno sa kolegama iz Mađarske javne nabavke za javno osvetljenje u gradovima i opština širom Srbije. Njihovo istraživanje pokazalo je da u velikom broju lokalnih samouprava ista grupa kompanija od 2016. godine dobija poslove obnavljanja javnog osvetljenja.[8] BIRN je nakon toga pokušao da od Komisije za javno-privatno partnerstvo dobije dokumenta o projektima javne rasvete, ali Komisija nije dostavila tražene informacije ni nakon rešenja Poverenika. 

Nakon pisanja somborskog portala SOinfo.org da je u gradu Somboru započeto uvođenje sistema video nadzora javnih površina, za koju je konkurisao samo jedan ponuđač, a zaključen je ugovor vredan 105.392.325,00 RSD (bez PDV-a), Partneri Srbija zatražili su od Gradske uprave Grada Sombora informacije i dokumentaciju o opravdanosti javne nabavke sistema za video nadzor čije je uvođenje planiramo na velikom broju javnih površina, uključujući trgove, parkove, saobraćajnice, kao i škole i vrtiće. Gradska uprava je u svom odgovoru navela da „pomenuti sistemi ni na koji način ne povećavaju rizik po prava i slobode fizičkih lica, već služe isključivo za povećanje nivoa bezbednosti građana”, da grad Sombor poseduje dokumenta kojima su „definisani neophodni i nedostajući sistemi tehničke zaštite”, i da „zbog prirode i osetljivosti informacija koje sadrži dokument u kome su precizno definisani sistemi tehničke zaštite, isti ne može biti javno dostupan jer postoji rizik od zloupotrebe”.[9] Zbog neosnovanog uskraćivanja traženih informacija, Partneri Srbija izjavili su žalbu Povereniku. Poverenik je uvažio našu žalbu i naložio Gradskoj upravi da nam dostavi traženu dokumentaciju, što Gradska uprava još uvek nije učinila.

Još jedan primer uskraćivanja informacija u vezi sa potrošnjom javnih sredstava odnosi se na spomenik Stefanu Nemanji koji se gradi u Beogradu. Grupa profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu tražila je, putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda podatke o svim troškovima koji obuhvataju celokupni proces konkursa, izrade, transporta i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji.[10] Javnost je ostala uskraćena za odgovore uz obrazloženje da će ove informacije biti dostupne tek 2023. godine. Takođe, više novinara tražilo je podatak koliko će spomenik koštati, ali im je informacija uskraćena uz objašnjenje da je u pitanju podatak koji je klasifikovan kao poverljiv.[11] Zakon o tajnosti podataka predviđa posebne uslove i procedure koje moraju biti isunjene da bi neka informacija bila označena određenim stepenom tajnosti. Važno je napomenuti da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao jednu od mogućnosti isključenja ili organičenja slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, navodi situacije kada bi dostavljanje takvih informacija ozbiljno ugrozilo odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose, te ostaje nejasno zašto javnost ne može da ima uvid u podatke o ceni spomenika.

Građani intenzivno koriste pravo na pristup informacijama od javnog značaja a veliki broj institucija postupa u skladu sa propisima i objavljuje tražene informacije. Međutim, predstavljeni slučajevi u kojima institucije nisu postupale u skladu sa zakonom daju razlog za zabrinutost. Takođe, podsećamo na višegodišnji problem neefikasnog kaznenog sistema u slučajevima kada institucije protivno zakonu uskrate informacije od javnosti[12]. Konačno, u procesu izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je pokrenut početkom 2018.godine već skoro godinu dana nema pomaka. Zbog svega navedenog, konstatujemo da u prethodnih godinu dana nije bilo napretka u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja.

Ova kampanja sprovedena je u okviru projekta Gde je javnost u javnim preduzećima, koji Partneri Srbija sprovode uz podršku Fonadacije za otvoreno društvo, Srbija.

______________________________________________
 
[1] Portal Danas, Odluka Vlade o stavljanju pod kontrolu informisanja o pandemiji: https://www.danas.rs/drustvo/tajna-odluka-vlade-o-stavljanju-pod-kontrolu-informisanja-o-pandemiji/
[2] Internet stranica organizacije Transparentnost Srbija: https://transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/11647-tuzbe-protiv-vlade-zbog-skrivanja-podataka-u-vezi-sa-javnim-nabavkama
[3] Portal N1, Brnabić - Broj respiratora je državna tajna: http://rs.n1info.com/Vesti/a577236/Brnabic-Broj-respiratora-je-drzavna-tajna.html
[4] Portal N1, NVO: "Batut" ignorisao rešenje Poverenika da dostavi podatke o koronavirusu: http://rs.n1info.com/Vesti/a655850/Batut-ignorisao-resenje-Poverenika-da-dostavi-podatke-o-koronavirusu.html
[5] Internet stranica Partnera Srbija, Primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji – Analiza postupanja Upravnog inspektorata i prekršajnih sudova: https://www.partners-serbia.org/primena-zakona-o-slobodnom-pristupu-informacijama-od-javnog-zna%C4%8Daja-u-srbiji
[6] Radio Slobodna Evropa, Oznaka 'Poverljivo' - zašto tajnost prati ugovore koje sklapa Srbija: https://www.slobodnaevropa.org/a/poverljivi-ugovori/30739667.html
[7]Portal N1, Srbija stopira kupovinu ruskog oružja, Radić kaže - odlučeno nakon posete iz SAD: http://rs.n1info.com/Vesti/a549606/Srbija-stopira-kupovinu-ruskog-oruzja-Radic-kaze-odluceno-nakon-posete-iz-SAD.html
[8] JAVNO.RS, Osvetljavanje Srbije u mađarskom stilu: https://javno.rs/istrazivanja/osvetljavanje-srbije-u-madjarskom-stilu
[9]  Portal Soinfo, Sombor pod kamerama - bez odgovora gradske vlasti: https://www.soinfo.org/vesti/tag/video%20nadzor/
[10] Portal N1, Profesori Filozofskog traže od Sekretarijata podatke o troškovima za spomenik:
 http://rs.n1info.com/Vesti/a638229/Profesori-Filozofskog-traze-od-Sekretarijata-podatke-o-troskovima-za-spomenik.html
[11] Portal Nova.rs, Vlast krije koliko je platila spomenik Stefanu Nemanji: https://nova.rs/vesti/drustvo/vlast-krije-koliko-je-platila-spomenik-stefanu-nemanji/?ref=fbnova&fbclid=IwAR2JF9qce_bypewxwR7kWz5OaSZPyFpG0bIPrxMsyimZCTsD-VY87S40Qlk%20
[12] Videti: https://www.partners-serbia.org/primena-zakona-o-slobodnom-pristupu-informacijama-od-javnog-zna%C4%8Daja-u-srbiji

Kategorije

Partneri SrbijaVestiGde je javnost u javnim preduzećima