zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Najava uspostavljanja centralizovane baze podataka o pacijentima

Najava uspostavljanja centralizovane baze podataka o pacijentima
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

U intervjuu za dnevni list Press od 8. novembra 2012. godine[1], Ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da ovo ministarstvo planira uspostavljanje centralizovane baze podataka o pacijentima. Kako se navodi u uvodu intervjua, „baza će sadržati sve podatke, analize i rezultate osiguranika, radili ih u privatnoj ili državnoj ustanovi, što će zaustaviti ponavljanje procedura, skratiti put do pravovremene zdravstvene zaštite i olakšati lečenje pacijenata, ali i doneti uštede srpskom zdravstvu.” Po rečima Ministarke, to će “biti jedan centralizovani softverski sistem u koji će biti umrežene sve zdravstvene ustanove, a sadržaće dosijee svakog od nas. Pacijent koji dođe u bolnicu neće morati iz početka da radi analize koje je prethodno uradio ako to nije potrebno, jer će ona sadržati sve rezultate analiza, dijagnoze, u bilo kojoj ustanovi da su rađene. Lekar bi klikom na samo jedno dugme imao zdravstvenu biografiju svakog čoveka”. Na pitanje novinara, kada će baza biti napravljena i odakle novac za to?, Ministarka je odgovorila:plan je da za početak budu umreženi svi domovi zdravlja i da se tokom sledeće godine (2013. godine – prim. aut.) napravi baza podataka. Za umrežavanje bih iskoristila novac nekog međunarodnog projekta.”

Iako ovakva baza podataka doprinosi efikasnijem radu zdravstvenog sistema što može unaprediti kvalitet pružanja usluga, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u Članu 16. zdravstveni podaci kao i podaci o invaliditetu tretiraju se kao naročito osetljivi podaci o ličnosti i kao takvi uživaju viši stepen zaštite. Do objavljivanja ove publikacije Vlada Republike Srbije nije donela podzakonsku regulativu koja bi uredila praktične mehanizme i pravila zaštite naročito osetljivih podataka, iako je Članom 16. stav 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti obavezna da to učini i to u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona[2] (ovaj rok istekao je aprila 2009. godine).

Testirajući postupanje zdravstvenih ustanova kao rukovalaca podataka o ličnosti, istraživači su konstatovali da te ustanove po pravilu nisu u dovoljnoj meri upoznate sa svojim obavezama u pogledu zaštite privatnosti pacijenata. Neke ustanove nisu odgovorile na zahtev, neke su odgovorile nepotpuno, a odgovarajući na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja neke zdravstvene institucije su navele da nisu preduzete nikakve mere zaštite podataka, iako je to njihova zakonska obaveza.

Imajući u vidu kašnjenje Vlade da donese odgovarajuće podzakonske akte i rezultate ovog istraživanja, autori ove Analize izražavaju zabrinutost za privatnost građana u pogledu zaštite njihovih zdravstvenih podataka, do čijeg ugrožavanja može doći tokom sprovođenja namere Ministarstva zdravlja da uspostavi centralizovanu bazu podataka o pacijentima.

Zato je važno da se u predstojećem periodu utvrdi da li postoji jasan zakonski osnov za uspostavljanje ovakve zbirke podataka, kao i da se, ukoliko se započne sa njenom izradom, adekvatnim preventivnim merama zaštiti privatnost pacijenata. U ovom procesu značajna je i uloga Poverenika kao nadzornog organa. Istraživački tim je 1. marta 2013. godine uputio poziv za intervju Ministarstvu zdravlja kako bi sva navedena pitanja bila predstavljena javnosti, međutim, do dana zaključenja ove Analize iz Ministarstva nije dobijen odgovor.

tagovi:

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *