Opis: Organizacija Partneri Srbija sprovodi godišnja istraživanja o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. U ovom dokumentu nalaze se ključni nalazi analize, preporuke nastale tokom procesa istraživanja, procesa reforme pravosudnog zakonodavstva, kao i kroz organizaciju radionica za predstavnike sudova i tužilaštava na temu unapređenja proaktivne transparentnosti, koje su organizovane u novembru 2024. Preporuke su podeljene u sledeće kategorije: • Proaktivna transparentnost • Reaktivna transparentnost • Unapređenje transparentnosti procesa izbora sudija • Unapređenje proaktivne transparentnosti u zakonskim i podzakonskim aktima u pravosuđu

Treću godinu za redom, organizacija Partneri Srbija sprovodi istraživanje o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. Istraživanje obuhvata analizu nivoa proaktivne i reaktivne transparentnosti sudova i tužilaštava i analizu strateških dokumenata koja se odnose na komunikaciju pravosuđa sa javnošću. U odnosu na prethodna istraživanja, ove godine istraživanje je obuhvatilo i analizu transparentnosti procesa izbora sudija i tužilaca (od konstituisanja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u maju 2023, zaključno sa junom 2024). Izmene Ustava iz 2022. godine, a potom i ključnih pravosudnih zakona, za cilj su imale i uspostavljanje merljivog i javnog izbora sudija i tužilaca. Imajući u vidu brojne kritike na nedostatak transparentnosti ovih procesa, kao i to da su pravosudne institucije centralne za funkcionisanje pravne države, istraživanje ove godine obuhvata i transparentnost u ovim procesima. Unapređenje transparentnosti u radu pravosudnih organa predstavlja izazov koji do sada nije bio visoko na listi prioriteta sudova i tužilaštava. Organizacije civilnog društva i mediji često ukazuju na to da su sudovi i tužilaštva nedovoljno transparentni i da je teško doći do informacija o postupcima za koje je javnost opravdano zainteresovana. Ovaj problem dodatno komplikuje nedostatak adekvatnih mehanizama za komuniciranje sa javnošću, što je često istaknuto u strateškim dokumentima koji se bave pravosudnom reformom.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja, kako iz vladine, tako i iz perspektive građana - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanima/kama. Među ključnim karakteristikama otvorene uprave je transparentnost, odnosno dostupnost informacija i podataka potrebnih za demokratsku kontrolu organa vlasti. Pored transparentnosti, ključni principi na kojima počiva otvorena uprava su pristupačnost, učinkovitost i integritet. Vodeći se ovim principima, nevladine organizacije – Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, Metamorfozis Fondacija iz Severne Makedonije, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženje građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine (BiH) – razvijaju svoj analitički instrument, Regionalni indeks otvorenosti, koji daje pouzdanu sliku o tome koliko institucije na Zapadnom Balkanu primenjuju standarde dobrog upravljanja u svom radu.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanima/kama.[1] Među ključnim karakteristikama otvorene uprave je transparentnost, odnosno dostupnost informacija i podataka potrebnih za kontrolu vlasti. Pored transparentnosti, ključni principi na kojima počiva otvorena uprava su participacija, odgovornost i integritet. Kako bismo proverili koliko parlamenti u regionu Zapadnog Balkana poštuju ove principe, Centar za demokratsku tranziciju (CDT) u saradnji sa Metamorfozis fondacijom iz Severne Makedonije, Partnerima za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženjem građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine (BiH) – razvija analitički instrument, Regionalni indeks otvorenosti.

Studija analizira spremnost zemalja Zapadnog Balkana za usklađivanje njihovih nacionalnih propisa sa Zakonom o digitalnim uslugama (Digital Services Act-DSA). Ovaj Zakon predstavlja najambiciozniju regulativu, kako na nivou EU, tako i na globalnom nivou, koja ima za cilj zaštitu osnovnih prava korisnika digitalnih usluga. To čini propisivanjem mehanizama za zaštitu digitalnog prostora od ilegalnog sadržaja i postavljanjem pravila za transparentnost i odgovornost digitalnih platformi. Zajedno sa Zakonom o digitalnim tržištima (Digital Markets Act-DMA), čini deo EU paketa za digitalne usluge, čiji je cilj zaštita korisnika digitalnih usluga uz podsticanje inovacija. Međutim, DSA i DMA donose niz izazova, pretežno vezanih za njihov mogući uticaj na slobodu izražavanja. Preovlađujući fokus Studije je spremnost zapadnog Balkana za usklađivanje sa DSA; takođe se obrađuju odredbe DMA (Digital Markets Act) u meri u kojoj se ova legislativa poklapa sa DSA. Studija je razvijena u okviru projekta „Budućnost zapadnog Balkana u digitalnoj Evropi“ koji podržava Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.

Ovaj tekst predstavlja prevod dela Analize „Ka održivoj primeni Zakona o digitalnim uslugama na Zapadnom Balkanu“, i prikazuje rezultate istraživanja sprovedenog u toku marta i aprila 2024. godine, sa ciljem sagledavanja spremnosti javnog i civilnog sektora u Srbiji za usvajanje i primenu propisa po ugledu na Zakon o digitalnim uslugama EU (DSA).Pored pregleda situacije koja se odnosi na Srbiju, Analiza prikazuje situaciju i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, i pruža primere iz prakse nekoliko zemalja članica Evropske Unije.

Zaštita slobode izražavanja i prava na informisanost u kontekstu dezinformacija, lažnih informacija, govora mržnje i teorija zavere, zahteva angažovanje više zainteresovanih strana. To je razlog zbog kojeg UNESKO, vodeća agencija Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu slobode izražavanja i informisanja, objavljuje Smernice za upravljanje digitalnim platformama.Smernice navode skup dužnosti, odgovornosti i uloga za države, digitalne platforme, međunarodne organizacije, civilno društvo, medije, akademsku i tehničku zajednicu kao i druge zainteresovane strane, kako bi omogućile okruženje u kojem su sloboda izražavanja i pravo na pristup informacijama u srži procesa upravljanja digitalnim platformama.Smernice su proistekle iz konsultacija sa više zainteresovanih strana, tokom kojih je prikupljeno preko 10.000 komentaraiz 134 države. Ove globalne konsultacije podstakle su inkluzivnu participaciju, obezbeđujući da se čuju raznoliki glasovi, uključujući i one iz ugroženih i marginalizovanih grupa.Razvijanje Interneta od poverenja je zajednička odgovornost svih zainteresovanih strana. Apelujena sve nas da održimo podsticajno okruženje koje omogućava slobodu izražavanja i pravo na informisanost.

U okviru ove analize, Partneri Srbija su sproveli istraživanje o tome kako se pred sudovima procesuiraju slučajevi povreda privatnosti u medijima. U okviru istraživanja, prikupljene su presude u medijskim predmetima koje se odnose na povrede privatnosti u medijima i sprovedena je njihova statistička i kvalitativna analiza. Takođe, predstavljeno je više konkretnih slučajeva, a navedene su i preporuke upućene predstavnicima sudske vlasti, kao i medijima. Nadamo se da će pomenuta analiza poslužiti predstavnicima sudske vlasti kako bi se sudska praksa u pogledu povrede prava na privatnost unapredila i uspostavila jasnije kriterijume. Takođe, nadamo se da će analiza pomoći medijima da odgovornije izveštavaju, što isključuje senzacionalističke naslove, zloupotrebu informacija iz privatnog života građana, objavljivanje neproverenih informacija koje cure iz istraga, jer ove pojave ne samo što krše zakonom garantovano pravo na privatnost, već i dodatno erodiraju već poljuljano poverenje u medije i novinarsku profesiju.

Analiza koja je pred vama pruža sveobuhvatan pregled normativnog okvira Republike Srbije kada su u pitanju organizacija i nadležnost državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, krivična dela, ovlašćenja nadležnih institucija, kao i dokazne radnje, kako bi se istakle oblasti u kojima je moguće unaprediti popise. Analiza daje i pregled prakse i kapaciteta Posebnog tužilaštva za visokotenološki kriminal i Višeg suda u Beogradu, pri postupanju u predmetima za dela visokotehnološkog kriminala. Najzad, analiza daje i uvid u trenutno stanje kada je u pitanju informaciona bezbednost u Srbiji, a naročito nadzor koji vrši inspekcija za informacionu bezbednost.

Analiza u nastavku ima za cilj da informiše predstojeće reformske procese u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pre svega kako bi budući pravni okvir pružio građanima bolju zaštitu prava, rukovaocima i nadzornom organu dao preciznije okvire za postupanje, i uopšte unapredio pravnu sigurnost u zemlji. Analiza daje pregled osnovnih razlika između dva režima zaštite podataka, kao i nivoa usklađenosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa Policijskom direktivom. Takođe, kako bi se stekao uvid u u različite modalitete transponovanja Policijske direktive u nacionalna zakonodavstva, u analizi su predstavljeni i primeri prakse pojedinih država članica EU u domenu primene Policijske direktive.