Potreba za izradom procene uticaja radnji obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti vezuje se za pojedine osnove obrade podataka, one kada je svrha obrade deo zakonodavnog procesa. Tako, ova procena se sprovodi kada je obrada podataka neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca. Primer za potrebu izrade procene jeste uspostavljanje nekog centralizovanog sistema obrade podataka, odnosno registra koji se odnosi na celokupno stanovništvo, ili pojedinačnu grupu, kao što su vlasnici nepokretnosti, učenici, osobe sa invaliditetom. Dalje, procena uticaja u procesu izrada propisa biće primerena i u slučajevima da je obrada neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, bez obzira da li je rukovalac iz javnog ili privatnog sektora. Primer bi bio utvrđivanje obaveze poslodavaca da primenjuju pozitivnu diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ili obavezu organizatora sportskih događaja da vode evidencije o kupcima ili gledaocima događaja.

Trend zloupotrebe zakonitih pravnih mehanizama za gušenje građanskih sloboda i prava, a pre svega slobode izražavanja i slobode udruživanja, kroz pokretanje strateških parnica protiv učešća javnosti (eng. Strategic Lawsuits against Public Participation – SLAPP) nije specifičan samo za Srbiju. Njegova globalna pojava, i brzo širenje, usled opšte krize efikasnosti zaštite ljudskih prava u svetu, doveli su i do inicijativa za razvoj pravnog okvira koji bi prepoznao, i regulisao SLAPP postupke. Zato se ova analiza bavi fenomenom SLAPP postupaka, sa fokusom na dosadašnju praksu u Srbiji. U analizi je predstavljen do sada razvijeni međunarodni pravni okvir u ovoj oblasti, kao i dosadašnja dostignuća pojedinih zemalja u adresiranju SLAPP-a. Takođe, predstavljene su studije slučaja – postupci, uglavnom već poznati javnosti, u kojima su pojedinci, organizacije ili mediji bili meta SLAPP postupaka. Konačno, analizirane su i pravnosnažne sudske presude, prikupljene putem anketa od organizacija, grupa i pokreta širom Srbije, sa ciljem prikupljanja primera taktika i strategija zastupanja, ali i postupanja sudova, u ovim predmetima.

Cilj analize jeste da sagleda sudske postupke koji su vođeni pred Višim sudom u Beogradu od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu - Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u periodu od 1. jula 2023. godine zaključno sa 30. junom 2024. godine, a koji su vezani za korpus dela iz ove oblasti. Ona predstavlja nastavak prethodne analize koja je obuhvatila period do 1. jula 2023. godine, tako da se proteže na ukupan period od pune dve godine rada suda i tužilaštva u pogledu ovih krivičnih dela. Kao i prethodna analiza, i ova dopuna je izvršena kako bi se uočilo na koji način tužilaštvo i sud pristupaju ovim predmetima, po pitanjima sankcija koje sud izriče za izvršena krivična dela, koje okolnosti smatra olakšavajućim, odnosno otežavajućim prilikom izricanja sankcije, koje vrste mera, pored sankcija za izvršeno delo, eventualno izriče okrivljenima i kako se odnosi prema žrtvama krivičnih dela iz ovog korpusa.

Ključna uloga medija danas je da informišu javnost o pitanjima od javnog interesa. Tako bi makar trebalo da bude. Međutim, u realnosti često pretežu interesi tržišta I vlasti. Otvoreno pitanje zato glasi: Kako održati ravnotežu između slobodnog izveštavanja, javnog interesa i poštovanja privatne sfere pojedinaca? Drugim rečima – gde je zapravo granica zadiranja u privatnost pojedinca? Na to pitanje urednici, novinari i fotoreporteri moraju da odgovore, bez obzira da li se radi o istraživačkim i analitičkim medijima, ili medijima koji imaju karakteristike tabloida. Međutim, odgovore koje daju su različiti. Tabloidi su, štaviše, neretko alat nosilaca političke i ekonomske moći za obračunavanje sa svojim kritičarima – političkim neistomišljenicima, aktivistima, istraživačkim novinarima... Partneri Srbija su prethodne godine sproveli istraživanje o tome koliko često se slučajevi povreda privatnosti u medijima procesuiraju. Istraživanje je tada obuhvatilo statističku i kvalitativnu analizu presuda u medijskim predmetima vezanih za povrede privatnosti. Utvrđeno je da je 2022. godine broj presuda upadljivo nizak – 81 presuda (računajući i prvostepene i drugostepene presude). To, nažalost, pokazuje da iako su ovakve povrede deo naše svakodnevice, žrtve se retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom. Ustanovljeno je takođe da postupci traju jako dugo i da se na prvostepenu presudu čeka u proseku oko tri godine, kao i da su najčešći dosuđivani iznosi naknade nematerijalne štete – imajući u vidu ozbiljnost povreda po oštećene, te pomenutu dužinu trajanja postupka – izuzetno niski, 50 hiljada dinara. Konačno, utvrđeno je i da tuženi mediji u velikom broju nisu objavljivali uvode i izreku presude, pa ne postoji odvraćajući efekat na počinioce koji mirno nastavljaju da krše zakone. Iz tog je razloga organizacija Partneri Srbija odlučila da sprovede drugi ciklus ovog istraživanja, kako bi utvrdila da li je došlo do određene promene u praksi, kao i da li se i u kojoj meri nešto promenilo u poslednjih godinu dana.

Iako se veštačka inteligencija (u daljem tekstu: „VI“) i sistemi zasnovani na njoj intenzivno razvijaju poslednje dve decenije, debata o uticaju primene VI na ljudska prava i slobode novijeg je datuma. Sa ubrzanim razvojem i širenjem primene veštačke inteligencije u različitim društvenim sferama, proširuje se i spektar ljudskih prava i sloboda na koje ova tehnologija ima direktan uticaj. Sloboda izražavanja sa te strane nije izuzetak, te je potencijalno ugrožena u svim slučajevima u kojima se VI primenjuje. Međutim, za razliku od nekih drugih prava, poput prava na privatnost, uticaj primene VI na slobodu izražavanja često je posredan i prikriven, te ga je teže detektovati i adresirati. Iz tog razloga, kontrola nad razvojem i primenom VI treba da bude sveobuhvatna i sistemska, a uloga nezavisnih institucija i civilnog sektora u tim procesima može biti ključna. Imajući to u vidu, Analiza uloge nezavisnih institucija i civilnog društva u razvoju i kontroli primene veštačke inteligencije sa aspekta ljudskih prava i slobode izražavanja (u daljem tekstu: „Analiza”)1 ima za cilj da doprinese analitičkim osnovama primene medijskih politika i regulatorne reforme sa fokusom na oblast novih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju, slobodu izražavanja i ulogu nezavisnih tela i civilnog društva u razvoju i nadzoru nad primenom VI sa aspekta ljudskih prava i slobode izražavanja.

Opis: Organizacija Partneri Srbija sprovodi godišnja istraživanja o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. U ovom dokumentu nalaze se ključni nalazi analize, preporuke nastale tokom procesa istraživanja, procesa reforme pravosudnog zakonodavstva, kao i kroz organizaciju radionica za predstavnike sudova i tužilaštava na temu unapređenja proaktivne transparentnosti, koje su organizovane u novembru 2024. Preporuke su podeljene u sledeće kategorije: • Proaktivna transparentnost • Reaktivna transparentnost • Unapređenje transparentnosti procesa izbora sudija • Unapređenje proaktivne transparentnosti u zakonskim i podzakonskim aktima u pravosuđu

Treću godinu za redom, organizacija Partneri Srbija sprovodi istraživanje o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. Istraživanje obuhvata analizu nivoa proaktivne i reaktivne transparentnosti sudova i tužilaštava i analizu strateških dokumenata koja se odnose na komunikaciju pravosuđa sa javnošću. U odnosu na prethodna istraživanja, ove godine istraživanje je obuhvatilo i analizu transparentnosti procesa izbora sudija i tužilaca (od konstituisanja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u maju 2023, zaključno sa junom 2024). Izmene Ustava iz 2022. godine, a potom i ključnih pravosudnih zakona, za cilj su imale i uspostavljanje merljivog i javnog izbora sudija i tužilaca. Imajući u vidu brojne kritike na nedostatak transparentnosti ovih procesa, kao i to da su pravosudne institucije centralne za funkcionisanje pravne države, istraživanje ove godine obuhvata i transparentnost u ovim procesima. Unapređenje transparentnosti u radu pravosudnih organa predstavlja izazov koji do sada nije bio visoko na listi prioriteta sudova i tužilaštava. Organizacije civilnog društva i mediji često ukazuju na to da su sudovi i tužilaštva nedovoljno transparentni i da je teško doći do informacija o postupcima za koje je javnost opravdano zainteresovana. Ovaj problem dodatno komplikuje nedostatak adekvatnih mehanizama za komuniciranje sa javnošću, što je često istaknuto u strateškim dokumentima koji se bave pravosudnom reformom.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja, kako iz vladine, tako i iz perspektive građana - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanima/kama. Među ključnim karakteristikama otvorene uprave je transparentnost, odnosno dostupnost informacija i podataka potrebnih za demokratsku kontrolu organa vlasti. Pored transparentnosti, ključni principi na kojima počiva otvorena uprava su pristupačnost, učinkovitost i integritet. Vodeći se ovim principima, nevladine organizacije – Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, Metamorfozis Fondacija iz Severne Makedonije, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženje građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine (BiH) – razvijaju svoj analitički instrument, Regionalni indeks otvorenosti, koji daje pouzdanu sliku o tome koliko institucije na Zapadnom Balkanu primenjuju standarde dobrog upravljanja u svom radu.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanima/kama.[1] Među ključnim karakteristikama otvorene uprave je transparentnost, odnosno dostupnost informacija i podataka potrebnih za kontrolu vlasti. Pored transparentnosti, ključni principi na kojima počiva otvorena uprava su participacija, odgovornost i integritet. Kako bismo proverili koliko parlamenti u regionu Zapadnog Balkana poštuju ove principe, Centar za demokratsku tranziciju (CDT) u saradnji sa Metamorfozis fondacijom iz Severne Makedonije, Partnerima za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženjem građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine (BiH) – razvija analitički instrument, Regionalni indeks otvorenosti.

Studija analizira spremnost zemalja Zapadnog Balkana za usklađivanje njihovih nacionalnih propisa sa Zakonom o digitalnim uslugama (Digital Services Act-DSA). Ovaj Zakon predstavlja najambiciozniju regulativu, kako na nivou EU, tako i na globalnom nivou, koja ima za cilj zaštitu osnovnih prava korisnika digitalnih usluga. To čini propisivanjem mehanizama za zaštitu digitalnog prostora od ilegalnog sadržaja i postavljanjem pravila za transparentnost i odgovornost digitalnih platformi. Zajedno sa Zakonom o digitalnim tržištima (Digital Markets Act-DMA), čini deo EU paketa za digitalne usluge, čiji je cilj zaštita korisnika digitalnih usluga uz podsticanje inovacija. Međutim, DSA i DMA donose niz izazova, pretežno vezanih za njihov mogući uticaj na slobodu izražavanja. Preovlađujući fokus Studije je spremnost zapadnog Balkana za usklađivanje sa DSA; takođe se obrađuju odredbe DMA (Digital Markets Act) u meri u kojoj se ova legislativa poklapa sa DSA. Studija je razvijena u okviru projekta „Budućnost zapadnog Balkana u digitalnoj Evropi“ koji podržava Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.