Ovaj tekst predstavlja prevod dela Analize „Ka održivoj primeni Zakona o digitalnim uslugama na Zapadnom Balkanu“, i prikazuje rezultate istraživanja sprovedenog u toku marta i aprila 2024. godine, sa ciljem sagledavanja spremnosti javnog i civilnog sektora u Srbiji za usvajanje i primenu propisa po ugledu na Zakon o digitalnim uslugama EU (DSA).Pored pregleda situacije koja se odnosi na Srbiju, Analiza prikazuje situaciju i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, i pruža primere iz prakse nekoliko zemalja članica Evropske Unije.

Zaštita slobode izražavanja i prava na informisanost u kontekstu dezinformacija, lažnih informacija, govora mržnje i teorija zavere, zahteva angažovanje više zainteresovanih strana. To je razlog zbog kojeg UNESKO, vodeća agencija Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu slobode izražavanja i informisanja, objavljuje Smernice za upravljanje digitalnim platformama.Smernice navode skup dužnosti, odgovornosti i uloga za države, digitalne platforme, međunarodne organizacije, civilno društvo, medije, akademsku i tehničku zajednicu kao i druge zainteresovane strane, kako bi omogućile okruženje u kojem su sloboda izražavanja i pravo na pristup informacijama u srži procesa upravljanja digitalnim platformama.Smernice su proistekle iz konsultacija sa više zainteresovanih strana, tokom kojih je prikupljeno preko 10.000 komentaraiz 134 države. Ove globalne konsultacije podstakle su inkluzivnu participaciju, obezbeđujući da se čuju raznoliki glasovi, uključujući i one iz ugroženih i marginalizovanih grupa.Razvijanje Interneta od poverenja je zajednička odgovornost svih zainteresovanih strana. Apelujena sve nas da održimo podsticajno okruženje koje omogućava slobodu izražavanja i pravo na informisanost.

U okviru ove analize, Partneri Srbija su sproveli istraživanje o tome kako se pred sudovima procesuiraju slučajevi povreda privatnosti u medijima. U okviru istraživanja, prikupljene su presude u medijskim predmetima koje se odnose na povrede privatnosti u medijima i sprovedena je njihova statistička i kvalitativna analiza. Takođe, predstavljeno je više konkretnih slučajeva, a navedene su i preporuke upućene predstavnicima sudske vlasti, kao i medijima. Nadamo se da će pomenuta analiza poslužiti predstavnicima sudske vlasti kako bi se sudska praksa u pogledu povrede prava na privatnost unapredila i uspostavila jasnije kriterijume. Takođe, nadamo se da će analiza pomoći medijima da odgovornije izveštavaju, što isključuje senzacionalističke naslove, zloupotrebu informacija iz privatnog života građana, objavljivanje neproverenih informacija koje cure iz istraga, jer ove pojave ne samo što krše zakonom garantovano pravo na privatnost, već i dodatno erodiraju već poljuljano poverenje u medije i novinarsku profesiju.

Analiza koja je pred vama pruža sveobuhvatan pregled normativnog okvira Republike Srbije kada su u pitanju organizacija i nadležnost državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, krivična dela, ovlašćenja nadležnih institucija, kao i dokazne radnje, kako bi se istakle oblasti u kojima je moguće unaprediti popise. Analiza daje i pregled prakse i kapaciteta Posebnog tužilaštva za visokotenološki kriminal i Višeg suda u Beogradu, pri postupanju u predmetima za dela visokotehnološkog kriminala. Najzad, analiza daje i uvid u trenutno stanje kada je u pitanju informaciona bezbednost u Srbiji, a naročito nadzor koji vrši inspekcija za informacionu bezbednost.

Analiza u nastavku ima za cilj da informiše predstojeće reformske procese u oblasti zaštite podataka o ličnosti, pre svega kako bi budući pravni okvir pružio građanima bolju zaštitu prava, rukovaocima i nadzornom organu dao preciznije okvire za postupanje, i uopšte unapredio pravnu sigurnost u zemlji. Analiza daje pregled osnovnih razlika između dva režima zaštite podataka, kao i nivoa usklađenosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa Policijskom direktivom. Takođe, kako bi se stekao uvid u u različite modalitete transponovanja Policijske direktive u nacionalna zakonodavstva, u analizi su predstavljeni i primeri prakse pojedinih država članica EU u domenu primene Policijske direktive.

U okviru projekta Regionalni indeks otvorenosti, Partneri Srbija i ove godine su sproveli istraživanje o transparenosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti Narodne skupštine i Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Iako je primećen blagi pomak u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, evidentno je da postoje brojni aspekti u radu Narodne skupštine i Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine koje je neophodno poboljšati. Stoga, nadamo se da će ovi nalazi i preporuke doprineti kreiranju i sprovođenju reformi u ovim oblastima, kroz izgradnju partnerskog odnosa sa najvišim predstavničkim telom u našoj zemlji.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja, kako iz vladine, tako i iz perspektive građana - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanim. Cilj naših aktivnosti je da pružimo analizu stanja u oblasti otvorenosti i transparentnosti rada institucija izvršne vlasti i doprinesemo kreiranju i sprovođenju reformi u ovim oblastima, kroz izgradnju partnerskog odnosa sa svim institucijama. U ovom dokumentu predstavljamo vam ključne rezultate istraživanja o otvorenosti izvršne vlasti u 2022. godini

Drugu godinu za redom, organizacija Partneri Srbija sprovodi istraživanje o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. Istraživanje obuhvata analizu nivoa proaktivne i reaktivne transparentnosti sudova i tužilaštava i analizu strateških dokumenata koja se odnose na komunikaciju pravosuđa sa javnošću. U odnosu na prethodno istraživanje, istraživanje je ove godine obuhvatilo i analizu legislativne reforme pravosuđa. Analiza je namenjena svim pravosudnim organima kako bi unapredili svoje postupanje u oblasti transparentnosti, posebno imajući u vidu da se neki od uočenih nedostataka relativno lako mogu otkloniti i da, pre svega zavise od volje pojedinačnih sudova i tužilaštava. Analiza je takođe namenjena i svim institucijama i stručnoj javnosti koji učestvuju u procesu reforme pravosuđa, kako bi se na strateški način otklonili uočeni nedostaci u ovoj oblasti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) usvojen je u novembru 2018. godine. Međutim, imajući u vidu da je u pitanju jako složen i kompleksan zakon koji podrazumeva niz novih instituta i obaveza za rukovaoce i obrađivače, sa primenom zakona se otpočelo 9 meseci kasnije, u avgustu 2019. godine. Aktuelni zakon donet je po uzoru na Opštu uredbu Evropske unije za zaštitu podataka o ličnosti (engl. GDPR – General Data Protection Regulation) i takozvanu Policijsku direktivu (Law Enforcement Directive), dva dokumenta koja se primenjuju u zemljama Evropske unije od maja 2018. godine. GDPR je unifikovao pravila o zaštiti podataka o ličnosti u zemljama članicama EU, ali i uticao na zakonodavstva kako u državama u procesu pridruživanja, tako i nekim van evropskog kontinenta. Ova uredba unela je niz novina u oblast zaštite podataka o ličnosti, počev od novih obaveza za rukovaoce i obrađivače, širi spektar prava za lica čiji podaci se obrađuju, pooštravanje kazni za kršenje propisa i slično. Međutim, iako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja vrlo važan iskorak u cilju bolje zaštite prava na privatnost građana Srbije, u prvih nekoliko godina njegove primene primećen je niz nedostataka koje bi trebalo adresirati u budućnosti.

Domašaj budućeg Zakona o elektronskim medijima u najvećem delu zavisiće od položaja regulatornog tela. Naime, odredbe kojima se uređuje ovaj organ značajne su ne samo u pogledu sastava Saveta REM-a, već i njihove funkcionalne nezavisnosti. Dosadašnji rad ovog tela, a posebno izostanak sprovođenja nadležnosti u odnosu na kontinuirane povrede Zakona pojedinih pružalaca medijskih usluga, sporadično sprovođenje Zakona, kao i nedavnog načina dodele dozvola i odluka s tim u vezi, ne može se oceniti kao adekvatan.