Dženifer Adams je suosnovala Pen to Paper, organizaciju fokusiranu na digitalna prava specijalizovanu za dekolonizaciju feminističke digitalne i medijske politike. Ona je takođe suosnivač Comms Policy Collaborative, laboratorije za održivost politike i inovacije na Univerzitetu u Beču. Dženifer je specijalizovana za razvoj programa i istraživanje politika za feminističku i inkluzivnu upravu, onlajn i oflajn. Ona se strastveno bavi pitanjima na preseku ljudskih prava i digitalnih inovacija, fokusirajući se na bezbednost zajednice, zalaganje i osnaživanje u digitalnim prostorima. 

Brankica Janković, master pravnica, izabrana je za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije prvi put u maju 2015, i drugi put u novembru 2020. u Narodnoj skupštini. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorantkinja je na Fakultetu za bezbednost u Beogradu. Govori engleski i ruski. Predaje na master studijama na predmetu Multikulturalni socijalni rad – antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije, kao gostujući predavač. Brankica Janković je dobitnica nekoliko nagrada i priznanja, među kojima i „Doprinos godine Evropi” za 2018. i OEBS-ove nagrade „Ličnost godine” za 2017, Nacionalnog priznanja za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite koju dodeljuje Asocijacija socijalne zaštite Republike Srbije, „Petar Manojlović” za doprinos unapređenju položaja starijih i „Zlatni točak” za doprinos zaštiti ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine, koju dodeljuje Nacionalni savet Roma u Srbiji. 

Tobias Judin je šef za međunarodne poslove u norveškom organu za zaštitu podataka. Njegove odgovornosti uključuju međunarodnu saradnju, prekogranično sprovođenje i međunarodni prenos podataka. Pored toga, on predstavlja Norvešku u Evropskom odboru za zaštitu podataka i kopredsedavajući je Međunarodne radne grupe za sprovođenje Globalne skupštine privatnosti. Tobias je po obrazovanju pravnik, tehnolog i sinolog.

Anastasia Karajani je doktorantkinja na LSTS istraživačkoj grupi Pravnog i kriminološkog fakulteta VUB-a. Njena akademska pozadina se uglavnom zasniva na međunarodnom i evropskom pravu o ljudskim pravima, pošto je magistrirala na Odseku za međunarodne studije Aristotelovog univerziteta u Solunu. Tokom magistarskih studija, godinu dana je bila studentkinja na razmeni na Fakultetu međunarodnog prava KU Leuven. Takođe je bila gostujuća istraživačica u istraživačkom timu iCourts na Univerzitetu u Kopenhagenu. Pored svojih akademskih interesovanja, Anastasija je aktivistkinja za digitalna prava otkako je suosnivala DATAWO, organizaciju civilnog društva sa sedištem u Grčkoj, koja se zalaže za rodnu ravnopravnost u digitalnoj eri. Anastasia Karajani je bila ambasadorka MozFesta 2023 i primalac nagrade Mozilla Fondacije za projekat „Feministički rečnik u veštačkoj inteligenciji“ radne grupe Trustvorthy Artificial Intelligence. 

Ana Toskić Cvetinović je pravnica za ljudska prava sa preko 15 godina iskustva na Zapadnom Balkanu. Ana od 2010. radi za Partnere Srbija, gde se specijalizovala za pravo na privatnost i pravne aspekte upravljanja informacijama. Angažovana je na razvoju i realizaciji programa obuke, istraživanjima i javnim kampanjama sa ciljem poboljšanja pravnog okvira i prakse u oblasti privatnosti. Konkretno je zainteresovana za razvoj situacije u vezi sa veštačkom inteligencijom i automatizacijom i za njihov uticaj na ljudska prava. Ana je akreditovana instruktorka na Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Republike Srbije, a takođe savetuje subjekte iz privatnog i javnog sektora o sprovođenju programa usaglašenosti sa propisima o privatnosti. 

Anđelka Zečević je istraživačica u oblasti obrade prirodnih jezika na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovala se na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za Računarstvo i informatiku. Doktorsko istraživanje na temu sumarizacije dokumenata i diverzifikacije informacija je realizovala u Majkrosoftovom razvojnom centru u Beogradu. Učestvovala je na većem broju akademskih projekata koji se bave digitalizacijom, pretraživanjem informacija i razvojem algoritama mašinskog učenja. Trenutno su joj u fokusu interesovanja tehnike ispitivanja kapaciteta velikih jezičkih modela i njihova evaluacija. Uz naučni i istraživački rad, Anđelka radi na edukativnim projektima. Jedan je od osnivača JerTeH-a, organizacije koja promoviše razvoj resursa i tehnologija za obradu srpskog jezika. 

Eliška Pirkova radi kao senior analitičarka politike i rukovodilac Globalne slobode izražavanja u Access Now, međunarodnoj organizaciji za ljudska prava koja štiti i proširuje digitalna prava onlajn korisnika koji su ugroženi širom sveta. Kao član European Access Now tima, ona vodi rad na slobodi izražavanja, upravljanju sadržajem i odgovornosti platforme. Ona je pravnica za ljudska prava po obrazovanju i obuci, sa prethodnim iskustvom u radu u međunarodnim organizacijama i kao pravna istraživačica. Delovala je kao nezavisna ekspertkinja za međunarodne organizacije, uključujući i Komitet Saveta Evrope za borbu protiv govora mržnje. 

Maida Ćulahović je magistrirala evropske studije na Univerzitetu u Sarajevu, Univerzitetu u Bolonji i Londonskoj školi ekonomije. Maida radi u Udruženju građana “Zašto ne?” iz Bosne i Hercegovine, gde koordinira napore politike i zagovaranja za poboljšanjem digitalnog prostora, fokusirajući se na usklađivanje sa relevantnim evropskim politikama i propisima. Prethodno je dugi niz godina radila u Regulatornoj agenciji za komunikacije Bosne i Hercegovine, fokusirajući se na razvoj regulatornog okvira za audiovizuelni medijski sektor i njegovo usklađivanje sa evropskim standardima i najboljom praksom, kao i na koordinaciji međunarodne saradnje sa drugim regulatornim vlastima i mrežama. Maida je stručnjakinja za medije i digitalnu politiku. Pomno je pratila nedavna dešavanja i pristupe regulisanju onlajn medijskih sadržaja i platformi. Sarađivala je sa različitim regionalnim i šire zainteresovanim stranama, uključujući međunarodne organizacije i OCD, i ima veliko iskustvo kao konsultantkinja, istraživačica i saradnica. 

Feliks Mikolaš je advokat za zaštitu podataka u noib - Evropskom centru za digitalna prava, neprofitnom udruženju sa sedištem u Beču, fokusiranom na strateško sprovođenje GDPR-a. 

Zdravko Ilić je senior stručnjak za trgovinu specijalizovan za trgovinu uslugama u Sekretarijatu CEFTA-e. Sa više od 15 godina profesionalnog iskustva, radio je u javnim i privatnim organizacijama, fokusirajući se na različite aspekte EU i regionalnih integracija. Gospodin Ilić́ je proveo deceniju u Privrednoj komori Srbije, gde je bio direktor Predstavništva u Briselu i šef Jedinice za evropske integracije u Beogradu. Njegova stručnost se proteže na konsultantske uloge sa istaknutim organizacijama, uključujući Svetsku banku i Evropsku komisiju. Pored maternjeg srpskohrvatskog, tečno govori engleski i dobro govori francuski. 

Danche Danilovska Bajdevska je programska specijalistkinja sa velikim iskustvom u razvoju programskih strategija i planiranju i implementaciji projektnih aktivnosti. Poseduje snažne liderske, organizacione i komunikacione veštine. Kao visoko motivisan i snalažljiv timski igrač, ona radi na izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva u oblastima kao što su borba protiv korupcije, transparentnost i odgovornost, građansko praćenje i nadzor i građansko obrazovanje. Ona ima iskustvo u zagovaranju u vezi sa usklađivanjem makedonskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Sa 20 godina radnog iskustva, magistrirala je prava na Univerzitetu „Svetog Ćirila i Metodija” u Skoplju. Trenutno je članica radnih grupa zaduženih za izmenu i dopunu Zakona o sprečavanju korupcije i sukoba interesa i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Severnoj Makedoniji. Ona je takođe članica Saveta Partnerstva za otvorenu upravu u Severnoj Makedoniji, foruma sa više zainteresovanih strana u zemlji. Takođe, bila je deo ekspertskog tima koji je izradio Strategiju transparentnosti Vlade Severne Makedonije (2023–2026) i Strategiju transparentnosti Vlade Republike Severne Makedonije (2019–2021). 

Uroš Mišljenović radi u organizaciji Partneri Srbija od 2011. kao rukovodilac programa u oblastima privatnosti, dobrog upravljanja i razvoja civilnog društva, Uroš je izradio i sproveo niz istraživanja o primeni pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i održao više treninga za predstavnike javnog, civilnog i privatnog sektora u ovoj oblasti. Uroš takođe radi kao konsultant za razvoj otpornosti organizacija civilnog društva. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Danilo Krivokapić je direktor SHARE Fondacije. Po obrazovanju je pravnik, a njegova ekspertiza uključuje zaštitu ličnih podataka, uticaj poslovnih modela zasnovanih na podacima na privatnost, pravne standarde za informacionu bezbednost i sajber kriminal, kao i etičku upotrebu veštačke inteligencije. Jedan je od osnivača inicijative #hiljadekamera, zajednice pojedinaca i organizacija koje se zalažu za odgovornu upotrebu tehnologije nadzora.  

Milica Tošić je advokatica specijalizovana za digitalna prava. Od kada se pridružila Partnerima Srbija 2021. godine, bila je uključena u projekte fokusirane na privatnost i zaštitu podataka, internet slobode, digitalna prava, bezbednost informacija i veštačku inteligenciju. U okviru Partnera Srbija pomno prati zakonodavne procese u ovim oblastima, posebno u pogledu usklađivanja Srbije sa relevantnim evropskim politikama i propisima. Autorka je i koautorka više publikacija koje istražuju zaštitu ljudskih prava u digitalnom svetu. 

Jelena Sesar je istraživačica Balkana za Amnesti Internešnal. Ona se fokusira na ključne regionalne izazove ljudskih prava, uključujući pretnje slobodi izražavanja i okupljanja i uticaj novih tehnologija na ljudska prava. Jelena ima višegodišnje iskustvo rada u postkonfliktnim zemljama, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Avganistan i Libiju. 

Aleksa Tešić je istraživački novinar u BIRN Srbija sa fokusom na temama u oblasti veštačke inteligencije i ljudskih prava u digitalnom prostoru. Bavi se temama poput nadzora, privatnosti, sajber-bezbednosti i različitih internet prevara. Njegov rad uključuje i duboko istraživanje i korišćenje OSINT tehnika. Pored toga, bio je deo IJP Exchange programa u Berlinu, gde je radio na temama klimatskih promena, energetike i migracija.  Stekao je različite licence i sertifikate u oblasti novinarstva, uključujući programe Al Jazeere, BIRN Summer School, Fondacije Slavko Ćuruvija, i druge. Njegove veštine obuhvataju istraživanje, marketing, fotografiju, videografiju, kreiranje podcasta, kreativne strategije i filmsku produkciju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a nakon toga je učestvovao u raznim mentorstkim programima i školama, razvijajući svoje veštine u područjima kao što su podcasting, digitalni marketing, razvoj biznisa i mentoring. Autor je kratkog podkast intervju formata "BIRN Priča", kroz koji intervjuiše kolege iz različitih redakcija i istraživače. Pre BIRN-a, radio je kao Digital Account Executive u OVATION BBDO, gde je koordinirao kreativne timove i razvijao kampanje za razne klijente. Njegova rana karijera uključuje i rad u online magazinu "Tramvaj" i stvaranje filma "Lauš u Podzemlju".  

Finula Ni Ejlan je istovremeno počasna i Robina profesorka prava, javne politike i društva na Pravnom fakultetu Univerziteta u Minesoti,st kao i profesorka prava na Univerzitetu Kvins u Belfastu u Severnoj Irskoj.  Profesorka Ni Ejlan je dobitnica brojnih akademskih nagrada i priznanja, uključujući Leverhulmeovu stipendiju, Nagradu Britanske akademije, Fulbrajtovu stipendiju, Alonovu nagradu, stipendiju Robert Šuman, Nagradu Evropske komisije i Lolorovu stipendiju. Izabrana je članica Kraljevske irske akademije. Višestruko objavljivana autorka je u oblastima vanrednih situacija, borbe protiv terorizma i ljudskih prava, regulisanja sukoba, tranzicione pravde i seksualnog nasilja u vreme rata. Njena knjiga Pravo u vremenima krize (CUP 2006) nagrađena je glavnom nagradom Američkog društva za međunarodno pravo 2007 - Sertifikatom za zasluge za kreativnu stipendiju, a njen objavljeni rad je opšte priznat po svom revolucionarnom doprinosu i rigoroznosti. Profesorka Ni Ejlan je bila specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma (2017-2023). Imenovana je za počasnu Kraljevu savetnicu 2004. godine.  

Bojan Perkov je koordinator digitalnih politika u SHARE Fondaciji, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Beogradu. Njegova ekspertiza i interesovanja obuhvataju ljudska prava i slobode u tehnološkom kontekstu, digitalnu bezbednost aktera od javnog interesa, kao i druga pitanja na preseku društva i tehnologije poput zaobilaženja cenzure na internetu, zaštite podataka o ličnosti i uticaja nadzora na ljudska prava.   

Jelena Zorić je istraživačka novinarka BIRN Srbija od 2022. Pretežno se bavi temama iz oblasti pravosuđa, organizovanog kriminala i kršenja ljudskih prava. Dobitnica je nekoliko novinarskih nagrada. Honorarno piše i za nedeljnik Vreme. Radila je na TV N1, Studiju B i u lokalnim medijima.   

Tamara Vučenović je rođena u Beogradu, gde je završila osnovne, master i doktorske studije (2016) na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1996. je zaposlena u Radio Beogradu (RTS), urednica je obrazovne redakcije Radio Beograda 2 i radio emisije Digitalne ikone. Od 2020. je angažovana kao ekspert za medijsku i digitalnu pismenost OEBS misije u Srbiji. Vanredni je profesor na Fakultetu za menadžment Univerziteta Metropolitan od 2018. Počev od 2016. stalni je ekspert i Vice Chair u okviru naučnih programa Evropske komisije za evaluaciju projekata iz oblasti nauke, kulture i medija. Kao autorka i koautorka objavila je veliki broj naučnih i stručnih radova u domaćoj i međunarodnoj periodici. Za svoja dostignuća nagrađena je brojnim priznanjima, članica je više naučno-stručnih organizacija i odbora i aktivno učestvuje na naučnim i stručnim projektima u zemlji i inostranstvu.   

Tanja Maksić je programska koordinatorka i članica je tima BIRN Srbija od 2010. Osmišljava i vodi projekte iz oblasti medijskih politika i dobrog upravljanja. Tanja takođe sprovodi istraživanja, zadužena je za teme i metodologije istraživačkog rada, pisanje policy izveštaja i preporuka, kao i za akcije javnog zagovaranja. Specijalizovana je za analize sadržaja medijske produkcije i medijsku ekonomiju. Posebno je angažovana na zagovaranju transparentnog budžetskog finansiranja medija.   

Jelena Ćirić Nikolić je glavna i odgovorna urednica portala Bebac.com. Duže od šest godina posvećena je temama zdravstvene i populacione politike, sa posebnim fokusom na prava roditelja i dece. Kroz svoj rad na portalu, utiče na rešavanje problema u ovim oblastima i promoviše vladavinu prava kroz akcije koje pokreće. Na portalu Bebac.com, kreirala je vodič protiv vršnjačkog nasilja i vodič za roditelje o novim tehnologijama. Jelena je završila osnovne i master studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a trenutno pohađa master studije demografije na Geografskom fakultetu   

Milan Dakić je diplomirani pravnik iz Novog Sada, sa petnaestogodišnjim iskustvom u oblasti zaštite ljudskih prava, a posebno prava deteta. Od volonterskih početaka u Pokrajinskom zaštitniku građana 2017. godine izabran je za zamenika ombudsmana za prava deteta, funkcija koju je obavljao idućih šest godina. Pored osnovnog posla zaštite prava deteta kroz kontrolu rada organa uprave u oblastima ostvarivanja prava deteta, pre svih u sistemima obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, naročitu pažnju posvećuje nadgledanju i praćenju primene međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti prava deteta. Posebno zainteresovan za unapređenje korpusa prava deteta na participaciju organizuje i sprovodi savetovanja i kampanje u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima, namenjenih deci ali i profesionalcima koji rade sa decom i za decu.   

Bojan Elek je menadžer projekata u KRIK-u. Više od deset godina aktivan je u sektoru civilnog društva, gde se bavi istraživanjem javnih politika, razvojem medija i zaštitom slobode govora. U fokusu rada mu je borba protiv SLAPP tužbi (strateških tužbi usmerenih na sprečavanje učešća javnosti), doprinoseći naporima KRIK-a i drugih aktera u Srbiji u očuvanju novinarskog integriteta i slobode izražavanja.    

Bogdan Banjac je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije ljudskih prava i demokratizacije završio na Jerevanskom državnom univerzitetu i Državnom univerzitetu u Tbilisiju. Zaposlen u stručnoj sluzbi poverenice za zaštitu ravnopravnosti u zvanju višeg savetnika. Pored toga, moderator je Radne grupe za istraživanja i prikupljanje podataka Evropske mreže tela za ravnopravnost - EKVINET. Od 2021. godine, član je izvršnog odbora regionalne mreže Dijalog o upravljanju internetom u Jugoistočnoj Evropi – SEEDIG. Autor je vise objavljenih članaka i publikacija    

Nevena Ružić može da se pohvali da je iskoristila splet okolnosti da se već tokom studija zainteresuje za oblast prava informacija. Počevši od 2001. godine, kroz rad u Komitetu pravnika za ljudska prava bila angažovana na projektima posvećenih slobodi izražavanja i informacija, tajnim podacima, pa je interesovanje (i) za pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti bili prirodno, baš kao i za oblast informacionih tehnologija. Rad je nastavila u Misiji OEBS kao koordinatorka Odseka za slobodu medija, a nakon toga malo više od 10 godina radila je u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.  Pored diplome Pravnog fakulteta UB, ima i master sa Pravnog fakultelta Univerziteta u Lidsu, i master Diplomatskih studija Univerziteta Malte. Pored nekoliko drugih zanimljivih poduhtava, ističe da je koautorka epizoda „Šoljice privatnosti sa Jelenom i Nevenom“.   

Milan Todorovic je diplomirao pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu i proširio svoje znanje u oblasti pravnih nauka polaganjem advokatskog ispita. Radio je u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, gde je aktivno učestvovao u projektima pripreme i sprovođenja promene vlasništva poslovnih subjekata sa državnog na privatno, posebno u vezi sa medijskim preduzećima. Godine 2014. pridružio se Pravnom odeljenju Regulatora kao viši pravni savetnik, gde je radio na izradi svih podzakonskih akata koje je Regulator usvajao, pripremi mišljenja u okviru nadležnosti Regulatora, kao i zastupanju Regulatora pred sudovima. Od 2019. godine imenovan je za generalnog sekretara, gde je stekao iskustvo u upravljanju Regulatorom, s posebnim akcentom na međunarodnu saradnju. Aktivno je učestvovao na sastancima EPRA, ERGA, BRAF, MNRA i CERF, koordinirao sve projektne aktivnosti Regulatora, bavio se pitanjima političkog pluralizma tokom izbornog procesa kao član Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje, koje je formirano na državnom nivou, pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. Kao saradnik, učestvovao je u izradi nekoliko publikacija: „Regulatorna tela za medije i govor mržnje“, „Regulatorna tela za medije i zaštita maloletnika“, „Regulatorna tela za medije i medijski pluralizam“ (svi pod projektom Saveta Evrope i EU - JUFREX 1&2), „Priručnik za medijsku pismenost za edukatore, nastavnike i profesionalne saradnike“ (u okviru EU projekta „Podrška medijskim reformama“).   

Slaviša Milanov jedan je od osnivača Udruženja građana Emblema i dvojezičnog internet portala Far. Od 2015. radi kao predsednik udruženja, zamenik urednika i novinar. Član je NUNS-a i BIRN-a. Od 2000. do 2015. radio na poslovima producenta, montažera i realizatora programa u RTV Caribrod   

Damjan Mileusnić je diplomirani pravnik međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poslednjih šest godina radi kao istraživač, pravnik i koordinator projekata u organizaciji Partneri Srbija. Damjan je sproveo niz različitih istraživanja, koordinirao pravnu podršku lokalnim organizacijama i aktivistima širom Srbije i napisao niz analiza o značaju transparentnosti, privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, vladavine prava, borbe protiv korupcije, digitalnih prava i dobrog upravljanja, podizanja efikasnosti rada javnih institucija i zaštite marginalizovanih grupa. Poslednjih godina, fokus njegovog rada je bio na analiziranju kršenja privatnosti u medijima i preveniranju strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) usmerenih protiv aktivista i istraživačkih novinara. Takođe je učestvovao na različitim međunarodnim konferencijama o zaštiti privatnosti u digitalnoj sferi.   

Dragana Žarković Obradović je direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Srbiji. Sa velikim iskustvom u medijima i u upravljanju projektima, pridružila se organizaciji 2006. godine kao jedna od prvih zaposlenih, da bi ubrzo postala njena direktorka. Dragana je koautorka i urednica brojnih izveštaja o stanju medija u Srbiji i regionu, kao i vodiča za istraživačke novinare. Takođe, bila je govornik i moderator na brojnim konferencijama u Srbiji i inostranstvu.   

Sanja Stanković je pravna savetnica u odeljenju za medije Misije OEBS-a u Srbiji, gde radi na pitanjima medijske politike i zakonodavstva od 2009.godine. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, specijalizirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ženevi i Evropskom koledžu u Varšavi. Bavila se i pravom intelektualne svojine i pravnim aspektima istraživanja i razvoja u EU.   

Veljko Milić je rođen 25.1.1987. godine u Novom Sadu, gde živi i radi. Po struci je master pravnik sa odbranjenim master radom na temu „Koncept polja slobodne procene i neophodnog u demokratskom društvu u praksi Evropskog suda za ljudska prava“. Od 2017. godine se bavi advokaturom. U svom radu najviše je posvećen zaštiti ljudskih prava, a naročito slobode izražavanja, kao i krivičnom pravu. U periodu od 2019. do 2022. godine obavljao je funkciju izvršnog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a i dalje aktivno učestvuje u radu NDNV-a, najčešće kao predstavnik ovog udruženja u različitim stručnim telima poput Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Kao predstavnik NDNV-a učestvovao je u izradi Strategije javnog informisanja i Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije, kao i u izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima.    

Kruna Savović, advokatica sa preko 15 godina iskustva u oblasti medijskog prava, telekomunikacija i intelektualne svojine. Krunina profesionalna interesovanja obuhvataju slobodu izražavanja u sva tri segmenta: u segmentu slobode novinara da objavljuju informacije, segmentu slobode javnosti da (istinitno i blagovremeno) bude informisana o društveno važnim temama i u segmentu regulatornog okvira u oblasti medija koji te slobode treba da obezbedi.   

Milica Marinković, Programska menadžerka u A 11 – Inicijativi za ekonomska i socijalna prava. Pravnica sa više od 10 godina iskustva u oblasti ljudskih prava, anti-diskriminacije i javnih politika. Sprovodi i koordinira projekte usmerene na unapređenje ekonomskih i socijalnih prava marginalizovanih grupa. Posebno se bavi temama radnog prava, rodne ravnopravnosti, pravnog osnaživanja zajednica i unapređenja pravnog okvira kroz istraživanja, obuke i javno zagovaranje. Autorka brojnih publikacija i analiza u oblasti ljudskih prava i predavačica na treninzima i radionicama o anti-diskriminacionim politikama i pristupu pravdi. Bogato iskustvo u saradnji sa međunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama dodatno obogaćuje njen rad na unapređenju ljudskih prava i društvene pravde.     

Nikola Ćurčin, Diplomirani inženjer elektrotehnike, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, od 2010. nastavnik stručnih predmeta u ETŠ "Nikola Tesla" Pančevo, dvostruki razredni starešina, direktor ETŠ "Nikola Tesla" Pančevo 2016-2020, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije od 2024. godine.    

Tijana Filipović je partner u kancelariji Golubović Simić & Marinković u Beogradu. U fokusu njenog rada je rešavanje sporova, prevashodno u oblasti radnog prava i porodičnog prava, kao i u građansko-pravnim postupcima radi naknade štete. Posebno iskustvo Tijana poseduje u oblasti medijskog prava u parnicama zbog povrede časti i ugleda zbog objavljivanja informacija. Tijana savetuje kompanije u oblasti razvijanja politika i procedura koje omogućavaju konstruktivan odnos sa zaposlenima i smanjuju potencijalnu izloženost odgovornosti kompanije u ovoj senzitivnoj materiji, kao i potpunu usaglašenost poslovanja klijenata sa relevantnom regulativom u ovoj oblasti. Ona pruža podršku klijentima u dnevnom poslovanju kroz pripremu opštih i pojedinačnih akata i svih vrsta ugovora. Poseduje iskustvo u oblasti zaštite industrijske svojine i sporovima zbog povrede žiga. U svom dosadašnjem radu, u saradnji sa nevladinim sektorom, pružala je pravnu podršku ugroženim grupama i maloletnim licima.