zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Poverenici za privatnost, zabrinuti zbog upotrebe Google Glass-a, obratili su se Google-u

Poverenici za privatnost, zabrinuti zbog upotrebe Google Glass-a, obratili su se Google-u
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

Dragi gospodine Page,

Obraćamo vam se kao organu za zaštitu podataka da iz perspektive zaštite privatnosti postavimo pitanje u vezi sa razvojem Google Glass-a, vrste nosivih računara u obliku naočara, koji je trenutno u fazi beta testiranja, a još uvek nije dostupan javnosti.

Kao što ste sigurno primetili, Google Glass je predmet mnogih tekstova koji su izrazili zabrinutost oko očiglednih, kao i nekih manje očiglednih, implikacija za privatnost u vezi sa uređajem koji može da se nosi od strane pojedinca i koristi za audio i video snimanje drugih ljudi. Pojavio se strah od sveprisutnog nadzora pojedinaca od strane drugih lica, kroz snimanja tog tipa ili preko drugih aplikacija koje se trenutno razvijaju. Takođe su počela da se pojavljuju pitanja o zbirci takvih podataka koju poseduje Google i kakav to značaj ima u pogledu izmenjene politike privatnosti Google-a.

Kao što se možda sećate, organi za zaštitu podataka odavno su naglasili potrebu da organizacije ugrade privatnost u razvoj proizvoda i usluga pre nego što ih ponude. Mnogi od nas su, takođe, ohrabrivali organizacije da se konstruktivno konsultuju sa našim kancelarijama.

Do danas, informacije koje imamo o Google Glass-u, o tome kako funkcioniše, kako bi mogao da se koristi, kako bi Google mogao da upotrebi podatke prikupljene putem Glass-a, uglavnom potiču iz medijskih izveštaja, koji sadrže mnogo spekulacija, kao i  sopstvene promocije uređaja od strane Google.

Na primer, naše shvatanje je da je tokom beta testiranja proizvoda, Google postavio opsežne smernice za razvoj softvera koje je neophodno pratiti prilikom kreiranja aplikacija za Glass. Ova ograničenja se u velikoj meri odnose na oglašavanje putem Glass-a.  Ako je to zaista tako, smatramo da je to pozitivan prvi korak u identifikovanju problema privatnosti, ali to je samo prvi korak, i jedini koga smo svesni.

Jasno nam je da druge kompanije razvijaju slične proizvode, ali vi ste lider u ovoj oblasti, prvi koji testira svoj proizvod “na divlje”, da se tako izrazimo, i prvi koji će se suočiti sa  etičkim pitanjima koje iziskuje takav proizvod.  Međutim, vaša kompanija se još uvek nije obratila većini organa za zaštitu podataka navedenih ispod da bi detaljnije razmotrila ovakva pitanja.

Sa naše strane, snažno apelujemo na Google da se uključi u stvarni dijalog sa organima za zaštitu podataka o Glass-u.

Pitanja koja želimo da postavimo su sledeća:

-        U kojoj meri je Google Glass u skladu sa zakonima o zaštiti podataka?

-        Koje su mere zaštite privatnosti koje Google i programeri uspostavljaju?

-        Koje informacije Google prikuplja preko Glass-a i koje informacije su dostupne trećim licima, uključujući i programere aplikacije?

-        Kako Google namerava da koristi ove informacije?

-        Iako shvatamo da je Google odlučio da ne uključi prepoznavanje lica u Glass, kako Google namerava da odgovori na konkretna pitanja oko prepoznavanja lica u budućnosti?

-        Da li Google nešto preduzima u odnosu na šira društvena i etička pitanja vezana za takav proizvod, kao što je na primer prikriveno prikupljanje informacija o drugim pojedincima?

-        Da li je Google sproveo bilo koju vrstu procene rizika za privatnost čije rezultate je spreman da učini dostupnim  ?

-        Da li bi Google bio spreman da nam pokaže uređaj i dozvoli zainteresovanim organima za zaštitu podataka da ga testiraju?

Svesni smo da se ova pitanja odnose na pitanja koja nedvosmisleno spadaju u našu nadležnosti, kao poverenika za zaštitu podataka, kao i na druga šira etička pitanja koja su vezana za nosive računare. Ipak, smatramo da je važno da se razmotre svi ovi problemi.  Veoma smo zainteresovani da čujemo o implikacijama za privatnosti u vezi sa ovim novim proizvodom, kao i o koracima koje preduzimate da osigurate da se, kada krenete sa Google Glass-om, prava pojadinaca na privatnost poštuju širom sveta.  Očekujemo odgovore na ova pitanja i sastanak na kome bismo razgovarali o pitanjima privatnosti koja je pokrenuo Google Glass.

Iskreno,

Jennifer Stoddart, Privacy Commissioner of Canada

Jacob Kohnstamm, Chairman of the Article 29 Working Party, on behalf of the members of the Article 29 Working Party

Timothy Pilgrim, Privacy Commissioner of Australia

Marie Shroff, Privacy Commissioner, New Zealand

Alfonso Orñate Laborde, Secretary for Data Protection, Federal Institute for Access to Information and Data Protection, Mexico

Rivki Dvash, Head of the Israeli Law, Information and Technology Authority

Hanspeter Thür, Swiss Federal Data Protection and Information Commissioner

Jill Clayton, Information and Privacy Commissioner of Alberta

Jean Chartier, President, Commission d’accès à l’information du Québec

Elizabeth Denham, Information and Privacy Commissioner of British Columbia

 

Prevod pisma: Partneri za demokratske promene Srbija

tagovi:

Komentari:

  1. Hvala, Andrej, na ovom prikazu sudske prakse. Puno je izazova; tehnologija napreduje brže nego što se sudska praksa ustali.

  2. Slučajevi iz prakse SAD, pokazali su opasnost Gugl naočara i u drugim oblastima. Sud u Kaliforniji (u San Dijegu) je 17.1. 2014. oslobodio optužbi ženu koja je nosila Gugl naočare za vreme vožnje. Nije bilo dokazano da je kamera bila upaljena u vožnji.

    Sudskom procesu predhodilo je zaustavljanje zbog prebrze vožnje i optužena je da je tokom vožnje zbog funkcija Gugl naočara imala smetanje u vožnji i u očnom polju, te da zbog toga treba da plati kaznu. Opšte je poznato da naočare poseduju na svojim staklima displej na kome se nalazi internet veza, a da je moguće i pomoću komande glasom upravljati naočarima. Na taj način je moguće umanjiti vidno polje tokom vožnje.

    Još jedan zanimljiv slučaj se desio u Ohaju (SAD) 22.1.2014. , koji je po posledicama, koje su mogle nastati pravno relevantniji.
    Zbog nošenja Gugl naočara je jedan čovek za vreme gledanja filma u bioskopu uhapšen. Slučaj je utoliko zanimljiv pošto je čovek u ove naočare ugradio dioptriju. Spokojno je otišao sa svojom ženom u bioskop i u sred filma ga je policija privela i saslušala tim povodom.
    Zbog napomenutih funkcija naočara i mogućnosti snimanja zbog integrisane kamere, osoblje bioskopa nije bilo sigurno, da li se ovime krše autorska prava (pošto je to i teoretski i praktično moguće). Stoga je alarmiralo policiju.
    Za uhapšenog je bilo logično da ima ovakve naočare sa dijoptirjom, i da je to potpuno praktičano, kao i da nije mu nije palo na pamet da može da upadne u ovakve probleme.
    Policija ga je oslobodila posle 3 sata saslušanja.

    Pored već poznatih rizika po privatnost, nove dolaze i u vidu opasnih aplikacija na tržištu, koje su namenjene naočarima. Rizici po privatnost pojedinca bi se po sličnosti mogli uporediti sa upotrebom GPS uređaja i video nadzorom.
    Navedeni slučajevi samo dodatno ukazuju da su poslediće korišćenja naočara u praksi nesagledive i moguće, te da je realno i krivično gonjenje zbog samog nošenja.

    Gugl inače očekuje stavljanje u promet naočara početkom ove godine. Samo neki test primerci su podaljeni do sada.

    Komentar dobrio uros

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *