zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Iznajmljivanje stana i zaštita podataka

Iznajmljivanje stana i zaštita podataka
Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

Zaštita podataka je danas prisutna u svim poslovnim procesima. U tom pogledu je od značaja odrediti merodavnost zaštite podataka u različitim fazama, koje dovode do zaključenja ugovora o zakupu stana (u svakodnevnom govoru iznajmljivanju stana).  Potrebno je ustanoviti, koja su pitanja dozvoljena da se postave i uopšte, kakav je tretman zaštite podataka do zaključenja ugovora o zakupu.

U ovom kontekstu se javljaju 3 faze koje su bitne za razmatranje zaštite podataka:

Prva faza – Prijava za stan/određivanje termina za obilazak stana;

Druga faza – Pregovori o zaključenju ugovora o zakupu;

Treća faza – Pozitivna odluka o zaključenju ugovora o zakupu.

Ono što je važno napomenuti je da svaku fazu obeležava procena pretežnijeg interesa obe strane. Tako da je od slučaja do slučaja bitno ustanoviti, čije pravo preteže, da bi se ocenilo, da li je dozvoljeno prikupljati i obrađivati podatke o ličnosti.

U okviru prve faze bitno je uočiti, koja pitanja sme zakupodavac (lice koje iznajmljuje stan – stanodavac) da postavi potencijalnom zakupcu (lice stanuje u stanu, ili bi trebalo da stanuje – stanar) u fazi koja predhodi odrađivanju termina za obilazak stana.

U ovoj fazi  zakupodavac ima opravdani interes da sazna podatke koje se odnose na identitet potencijalnog zakupca – to su npr. ime, prezime.

Datum rođenja ne predstavlja bitnu kategoriju podataka u ovoj fazi, pre svega iz razloga, što u ovoj fazi je malo verovatno da se na osnovu imena i prezimena ne može identifikovati određeno lice. Međutim, ukoliko obradu i prikupljanje podataka opravdava slučaj kao kod iznajmljivanja stana od strane npr. bake, deke, ili zbog pomoći u kući,  u tim slučajevima se ovaj podataka može postaviti kao bitan za ocenu toga da li će neko biti uzet u obzir. Npr. ako je nekoj baki potrebna pomoć u kući, datum rođenja može predstavljati neophodan podatak, na osnovu kojeg se može odrediti starosna dob budućeg zakupca.

Kontakt podaci (broj mobilnog ili fiksnog telefona, alternativno e-mejl adresa) su od značaja za ovu fazu, te je njihovo prikupljanje dozvoljeno i potrebno. Ovi podaci su svakako bitni iz mnogih razloga, a pre svega su u interesu obe strane npr. ukoliko dođe do određivanja termina za obilazak stana, ova kategorija podataka predstavlja najefikasniji podatak da bi se ostvario cilj (svrha) obrade podatka. E-mejl adresa se može dati, na osnovu želje potencijalnog zakupca.

Izuzetno je značajno da je potpuno ne dozvoljeno i neprihvatljivo u ovoj fazi tražiti od potencijalnog zakupca fotokopiju lične karte, pašoša, ili drugih ličnih isprava. Dozvoljeno je pružiti lična dokumenta na uvid u svrhu identifikacije, ali ne i njihovo kopiranje.

Prikupljanje podataka u okviru pregovora o zaključivanju ugovora. Ova faza se dešava pošto je potencijalni zakupac, nakon obilaska stana izrazio želju da stan uzme u zakup.

U ovoj fazi je dozvoljeno prikupiti i ostale kontakt podatke kao što su faks i e-mejl adresa, ali i podatke o datumu rođenja, pošto ovaj podatak uz ime i prezime vodi do nedvosmislene identifikacije zakupca (za razliku od proste identifikacije u prvoj fazi).Takođe je dopušteno i pitati i koliko će se osoba useliti u stan. Ovi podaci su u interesu zakupodavca, pošto je iz njih moguće zaključiti, u kojem obimu će stan biti korišten.

Podaci o držanju zivotinja su utoliko zanimljivi, pošto takođe predstavljaju kategoriju podataka o čijoj dozvoljenosti obrade, je neophodno procenjivati od slučaja do slučaja.

Npr. u Nemačkoj se razlikuju tzv. velike i male životinje. Prikupljanje podataka i pitanja o malim životinjama (ribice u akvarijumu, hrčak..) bilo bi dozvoljeno. Drugačije važi za velike (psi, mačke…), čije bi prikupljanje bilo nedozvoljeno.

U Nemačkoj je u sudskom presudom ustanovljeno i da, zakupodavci ne mogu zabraniti držanje pasa i mačaka zakupcima. Stoga se može zaključiti da su ovakve klauzule u ugovoru bez pravnog dejstva. Tako da svaki zakupac može u stanu držati životinje. Ipak se i ovo treba prosuditi od slučaja do slučaja (npr. alergija na pseće dlake i slično).

Podaci o rasi, etničkom poreklu, religioznoj pripadnosi, seksualnom opredeljenju, invaliditetu predstavljaju tzv. osetljive podatke i njihovo prikupljenje je u ovom kontekstu generalno zabranjeno. Izuzetak predstavlja npr. poseban koncept naseljenja u nekom području, gde bi se uzela u obzir rasna, regligiozna i verska pripadnost. Tada bi ove kategorije podataka bilo dozvoljeno prikupljati i obrađivati.

U ovom kontekstu su podaci o državljanstvu u vezi sa etničkim poreklom od značaja i oni se mogu prikupljati samo ako za to postoji opravdan interes zakupodavca. Kod ove kategorije podataka postoji povećana mogućnost diskriminacije pogođenih osoba.

Podaci o zaposlenju u okviru procene o platežnoj sposobnosti (bonitetu) budućeg zakupca predstavljaju važan kriterijum na osnovu koga se zakupodavac određuje da li će sa određenim licem zaključiti ugovor o zakupu, stoga je njihovo prikupljenje i obrada dopušteno. Tom prilikom nije dozvoljeno prikupljati podatke vezano za dužinu radnog odnosa, jer oni nisu potrebni za zaključenje ugovora. Merodavni bi bili podaci da li je radni odnos zasnovan na određeno ili neodređeno vreme kao i da li se radi o praksi ili probnom periodu. Nedozvoljeno bi bilo pitati i obrađivati podatke od poslodavca potencijalnog zakupca (ime, adresa, broj telefona…).

Prikupljanje podataka o zaradi zakupca je dozvoljena, jer ovi podaci predstavljaju značajan podatak u odluci zakupodavca o davanju stana u zakup određenom licu. Oni se mogu prikazati zakupodavcu u vidu dokaza/potvrde, tek u slučaju pozitivne odluke o davanju stana u zakup od strane zakupodavca. Do tog momenta je njihova obrada nedopuštena kao dokaz, ali je dozvoljeno pitati.

Obrada podataka o ranijim ugovorima o zakupu, trajanje i okončanje ovih ugovora su generalno zabranjeni. Isto važi i za podatke o ranijim zakupodavcima.

Pitanje i obrada kategorija podataka koji su vezani za stečajni ili neki drugi postupak zaplene imovine potencijalnog zakupca su od značaja te su dopušteni. Ovi postupci bi mogli ugroziti plaćanje zakupnine, pošto se radi o celokupnoj imovini potencijalnog zakupca.

Pitanja i obrada podataka o pušačima ili nepušačima nije neophodna za zasnivanje ugovora o zakupu. Generalno je pušenje dozvoljeno, ali se ovo pitanje može regulisati u okviru ugovora o zakupu (npr. krečenje po izlasku iz stana). Izuzetak od ovog pravila bi bilo, ukoliko bi npr. zakupodavac i zakupac stanovali jedno do drugog. Tada bi postojao pretežniji interes zakupodavca, da se ovi podaci prikupe.

U okviru faze pozitivna odluka o zaključenju ugovora o zakupu dozvoljeno je prikupljati podatke o registraciji automobila zakupaca, radi zakupa parking mesta. U prvoj i drugoj fazi su ovi podaci nepotrebni.

U pogledu podataka o zaradama zakupaca, već je rečeno da je prikupljanje dokaza u ovom pogledu dopušteno u ovoj fazi. U drugoj fazi je bitno ukazati na visinu zarade.

Podaci o bankovnom računu od zakupca su takođe u ovoj fazi dopušteni, zbog plaćanja komunalija, povraćaja novca itd.

Zanimljivo je u Nemačkoj rešen slučaj prikupljanja podataka vezan za platežnu sposobnost zakupaca. Tom prilikom je uopšte dopušteno da zakupodavci prikupe i obrađuju u ovoj fazi sledeće podatke o potencijalnim zakupcima:

Informacije iz javnih knjiga o zaduženosti lica, odnosno pokretanju stečajnog ili drugog postupka zaplene;

Podatke o negativnim plaćanjima (o dugovima koji su još uvek neplaćeni);

Ukoliko granica duga prelazi 1500 evra.

Ostale tzv. scoring metode bile bi nedopuštene, čak i uz saglasnost budućeg zakupca.

 

Kategorije podataka koje predstavljaju generalno nedopuštenu obradu podataka

Pitanja i podaci vezani za bračno stanje potencijalnog zakupca (oženjen, udata, udovac, udovica, razveden/razvedena, zive odvojeno i sl.). Izuzetak od ovog pravila može postojati u slučaju opravdanog interesa zakupodavca npr. ukoliko jedan bračni partner odgovara za ukupne dugove budućeg zakupca. Isto važi, ukoliko je bračni drug u isto vreme ugovorne strane.

Podaci vezani za planiranje porodice (namere da se neko venča, želje o broju dece, trudnoća) i njihova obrada su nedopušteni, pošto duboko zadiru u pravo privatnosti potencijalnog zakupca.

Podaci vezani za političku pripadnost, pripadnost udruženjima ili sindikatima nisu merodavni za ovaj odnos, te je njihova obrada nedopuštena.

Obrada podataka iz kaznene evidencije ili o krivičnim postupcima je takođe generalno zabranjena.

Prikupljanje i obrada podataka o muzičkim instumentima (da li će biti uneti u stan) je takođe generalno zabranjena. Npr. žalbe od strane komšija zbog buke, mogu uticati na povećanje zakupnine, ali ne nisu presudan faktor u zasnivanju ovog ugovornog odnosa.

Prikupljanje i obrada podataka o finansijskoj moći (npr. finansijski i partnerski odnosi), koju bi sam potencijalni zakupac trebalo da pruži zakupodavcu, je generalno nedopuštena.

 

Ostala merodavna pitanja

Različite situacije vezane za zakup stana

To mogu biti vrsta stana koji se daje u zakup ili broj zainteresovanih (potencijalnih zakupaca). U velikim gradovima, ukoliko za 1 stan konkuriše mnogo potencijalnih zakupaca, nije moguće doći do termina za obilazak stana za svakog zainteresovanog zakupca, pa je stoga dopušteno izvršiti predhodnu selekciju potencijalnih stanara. Stoga je dopušteno odmah obrađivati podatke iz druge faze.

 

Različite vrste zakupodavaca

To mogu biti veliki (posrednici, agencije za iznajmljivanje stanova, investitori itd.) i mali (lica koja daju u zakup svoje stanove, lica koja daju u zakup npr. samo jednu sobu u svom stanu) zakupodavci.

Malim zakupodavcima, pogotovu ukoliko bi zakupodavac živeo zajedno sa zakupcem, je od presudnog značaja finansijska moć potencijalnog zakupca, pa su podaci o njegovoj solventnosti bitni.

Velikim zakupodavcima su bitni i kulturološki aspekti, kako je objašnjeno u drugoj fazi.

 

Davanje u zakup pravnim licima

Pravna lica ne podležu zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, te stoga ovi podaci nisu zakonom zaštićeni. Pitanja vezana za pravnu i organizacionu strukturu preduzeća (ad, doo…)  su dopuštena. Takođe pitanja vezana za delatnost predstavljaju pretežniji interes zakupodavca kao što su npr. da li se firma bravi prodajom opasnih materija, oružja i sl. Dozvoljena su i pitanja o solventnosti, finansiranju firme (bankarski krediti). Nedopuštena su pitanja iz ličnog života (bračno stanje, podaci o deci, kućnim ljubimcima).

 

Čuvanje  i rokovi brisanja podataka

Jedan od osnovnih principa zaštite podataka se odnosi na brisanje i čuvanje podataka. Podaci se moraju obrisati, čim oni nisu više potrebni. U ovom slučaju bi to značilo da je zakupodavac dužan da obriše sve podatke potencijalnih zakupaca, kada se odlučio za nekog drugog zakupca i sa njim zaključio ugovor.

Čuvanje podataka zbog mogućeg spora sa potencijalnim zakupcima u granicama zastarelosti  potraživanja je generalno nedopušteno. Ipak je i ovo potrebno prosuditi od slučaja do slučaja, s obzirom na verovatnoću pokretanja parnice. Pored toga treba imati u vidu da je malo verovatno da će potencijalni zakupci pokrenuti bilo kakav postupak protiv zakupodavca. Treba obratiti pažnju na tužbe zbog diskriminacije po osnovu rase, pola, religije, invaliditeta, starosne dobi, seksualne pripadnosti. Te je stoga dopušteno čuvati podatke u ovu svrhu u zakonskim rokovima u kojima zastareva mogućnost pokretanja ovakvih postupaka.

 

Prenos podataka trećim licima

U ovom kontekstu  zavisno od gore objašnjenih faza, je totalno neprihvatljivo poslati ili preneti podatke trećim stranama u okviru prve faze. U kasnijim fazama je ovo dopušteno. Tako je moguće da se podaci daju trećim licima u svrhu renoviranja stana, održavanja i slično. Prenos podataka državnim institucijama o zakupcima nije neophodno za sprovođenje ugovora o zakupu, stoga je ovaj proces nedopušten. Prijavu stanovanja trebaju sami stanari podneti nadležnim organima MUP-a.

 

Izvor: Hamburški poverenici za zaštitu podataka i slobodu informacija, Pravo pitanja zakupodavaca, Novembar 2013.

 

 

 

 

tagovi:

Magistar prava Andrej Diligenski, poverenik za zaštitu podataka firme Simacek Facility Management Group GmbH, Beč, saradnik instituta Evropski centar za elektronsku trgovinu i internet pravo, Beč

Komentari:

  1. U principu ja kao stanodavac mogu i imam pravo da ti kazem uzmi ili ostavi, to je moje pravo. Lepo je da obe strane zastite svoje interese ali to je u praksi malo verovatno tj prosto nemoguce, prazno slovo na papiru.

    Komentar dobrio uros
    • Radi se o elektronskoj obradi podataka (unošenju u podataka u kompjuter), ili pravljenja sopstvenih zbirki podataka. Svakako da vi možete ne vezano za obradu podataka o ličnosti da nekome izdate stan ili ne. To nije od značaja za obradu podataka o ličnosti, a ti ostali segmenti su regulisani drugim zakonima. U konkretnom slučaju radi se pre svega o kategorijama podataka, koje zakonski obveznik (onaj koji obrađuje podatke u sistemu, tj. rukovalac) treba da uzme u obzir prilikom unošenja u sistem. To se pre svega odnosi na agencije, posrednike, firme koje se bave iznajmljivanjem stanova.

      Komentar dobrio Andrej Diligenski

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *