zaštita podataka o ličnosti

Projekat “Zaštita podataka o ličnosti kao osnovno ljudsko pravo“ sprovodi organizacija Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Mrežom odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS), uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

O upotrebi bespilotnih letelica za potrebe video nadzora

Podeli na Facebook-uRetvitujPodeli na Google+Podeli na LinkedInPošalji na email

Bespilotne letelice odnosno dronovi mahom se pominju kada se izveštava o vojnim intervencijama. Međutim, dronovi nalaze primenu i izvan konflikata, unutar nacionalnih granica, a koriste se za nadgledanje što pokreće polemike o zaštiti privatnosti i načinima na koji treba urediti ovu posebnu oblast video nadzora.

(Izvor)

 Kako se koriste dronovi?

Dronovi su bespilotne letelice kojima se upravlja sa zemlje. Njihova putanja se po potrebi može unapred odrediti, a moguće je njima upravljati u toku leta. Ove letelice mogu biti različite veličine; postoje dronovi veličine manjih aviona ali i veličine i oblika ptice. Koriste se za oružane napade i nadgledanje terena u zonama konflikta.

Međutim, dronovi nalaze primenu i u mirnodopskim uslovima. Koriste ih zvanične institucije ali i privatni subjekti, mediji, čak i građani. Vlasti u Keniji nameravaju da upotrebljavaju dronove u borbi protiv ubijanja nosoroga i slonova koji su česte žrtve lovokradica. Kompanija Google je za te namene već izdvojila 5 miliona američkih dolara. Novinarstvo pomoću dronova (Drone Journalism) već uzima maha a Volkswagen je nedavno tokom automobilske trke napravio neke veoma zanimljive video snimke koristeći dronove (sve preporuke za video).

Putem dronova moguće je snimiti zvuk, napraviti video snimke ili fotografije, na osnovu čega je moguće identifikovati osobe sa snimaka. U nastavku ću ukratko predstaviti aktuelne probleme u vezi sa upotrebom dronova u Australiji, Sjedinjenim državama  i Kanadi u kontekstu narušavanja privatnosti građana.

Australija

Australija se često suočava sa požarima i uveliko se radi na korišćenju dronova za rano detektovanje požara. Takođe, dronovi mogu biti vrlo korisni u radu spasilačkih službi na plažama, jer je tako lakše uočiti osobu u opasnosti ili na vreme primetiti ajkulu u priobalju.

Poverenik za privatnost Timothy Pilgrim je u septembru 2012. godine predložio da se pokrene javna debata o upotrebi ovakvih tehnologija, i da se proceni da li postojeći pravni okvir može sankcionisati neodgovarajuće korišćenje dronova. Poverenik je tada ukazao na to da postojeća regulativa ne dopušta ovoj instituciji da reaguje na sve prisutnije dronove koje koriste građani.

(Fotografija: Jason South, izvor

 Amandmanima na australijski Zakon o privatnosti  iz 1998.godine koji su usvojeni u novembru 2012. godine proširena  su ovlašćenja Poverenika a obaveze privatnog i javnog sektora uravnotežene. Ovaj zakon se primenjuje kada dronove koriste pravna lica (institucije i privatni subjekti). Međutim, on se ne odnosi se na upotrebu dronova od strane pojedinaca, za takozvanu „rekreativnu“ upotrebu. Dronovi se mogu kupiti za nekoliko stotina australijskih dolara a izvesno je da će s vremenom postati još dostupniji građanima. Praksa je pokazala da se dronovi koriste za privatne svrhe video nadzora a činjenica da se letelica može postati u „misiju“ na plažu ili kod komšije u dvorište dovoljno ilustruje koliko neki snimci mogu biti kompromitujući ili pak invazivni po privatnost građana, čak i ako građani nemaju šta da kriju.

Sjedinjene američke države

Procenjuje se da će do kraja ove decenije u Sjedinjenim državama biti nekoliko desetina hiljada dronova. U  februaru 2012. godine Kongres je usvojio zakon (FAA Modernization and Reform Act)  kojim je Saveznoj upravi za avijaciju (Federal Aviation Administration – FAA) povereno da izradi pravila upotrebe dronova iznad Sjedinjenih država. To podrazumeva, između ostalog, definisanje procedura sertifikovanja i licenciranja, kao i pravila za bezbednu upotrebu dronova. Iako FAA saopštava da namerava da uvaži pravo na privatnost građana prilikom izrade politika i procedura, ovom pitanju se posvećuje značajno manja pažnja u odnosu na bezbednosni aspekt upotrebe dronova.

Dron je prvi put upotrebljen u akciji hapšenja iznad teritorije SAD u aprilu 2012. godine. Nakon višečasovne opsade ranča dron je iskorišćen kako bi se precizno odredile lokacije osoba koje nisu želele da se predaju policiji. Policija uveliko razmatra upotrebu dronova jer su značajno jeftiniji i praktičniji za upotrebu od helikoptera. Međutim, u slučaju okruga Alameda u Kaliforniji, ispostavilo se da policija namerava da dronove upotrebljava i u svrhe koje nisu dovoljno jasno precizirane (borba protiv terorizma, na primer).

(izvor)

Senator Patrick Leahy, demokrata iz iz savezne države Vermont, nedavno je izjavio da je zabrinut zbog sve učestalije upotrebe dronova od strane policije. „Mislim da to u značajnoj meri može ugroziti privatnost i građanske slobode miliona Amerikanaca“, izjavio je Leahy, i dodao: „Ne zaboravimo da imamo neka osnovna prava definisana Ustavom“.

Pravni okvir koji uređuje upotrebu dronova od strane državnih organa dotiče se četvrtog amandmana na Ustav Sjedinjenih država. Sadržaj ovog amandmana je:„Ne sme se neopravdanim pretresima i zaplenom kršiti pravo građana na bezbednost ličnosti, stanova, hartije od vrednosti, imovine i nalog za to se ne sme izdavati, sem u slučaju verovatnog osnova potkrepljenog zakletvom ili svečanom izjavom, uz tačan opis mesta na kome treba izvršiti pretresanje lica ili stvari koje treba zapleniti.“*

U izveštaju koji je pripremljen za potrebe Kongresa, razmatra se upotreba dronova u kontekstu četvrtog amandmana. U izveštaju se navodi da će ustavnost nadzora putem dronova zavisiti od konteksta upotrebe dronova. Da li  nadzirana osoba ima pravo na privatnost u pogledu četvrtog amandmana zavisiće od toga da li se ona nalazi unutar svog doma, u dvorištu svoje kuće, na trgu, ili pak u pograničnom području. Od jednakog će značaja biti prefinjenost korišćene tehnologije (kvalitet snimka) kao i vreme trajanja nadzora. Oba pomenuta kriterijuma verovatno će uticati na odluku nadležnog suda kada bude procenjivao da li vladina upotreba tehnologije za potrebe nadzora može da se podvede pod kršenje četvrtog amandmana u pogledu neosnovanog nadzora, odnosno pretresa.

Takođe, peti amandman pruža garancije šire shvaćenog koncepta privatnosti, u delu gde se navodi da se privatna svojina ne može „oduzeti u javnom interesu bez pravične naknade“. U još jednom izveštaju za potrebe Kongresa iz januara 2013. godine analizira se dosadašnja sudska praksa u vezi sa pravom na raspolaganje vazdušnim prostorom iznad poseda u privatnom vlasništvu, što može imati implikacije na legalnost upotrebe dronova iznad privatnog poseda. Ove dileme važne su ne samo za slučajeve kada dronove koriste vladine službe već i kompanije, mediji ili građani, jer se u zavisnosti od tumačenja šta jeste a šta nije privatni posed može proceniti da li upotreba dronova predstavlja uznemiravanje i narušavanje privatnog poseda. Takođe, u ovom izveštaju se razmatra dokle se prostire „sloboda govora i štampe“ (garantovana prvim amandmanom), odnosno, na koji način treba odmeriti ova prava sa pravom na privatnost. Sve ovo može biti značajno za paparaci novinarstvo putem dronova u godinama pred nama.

Na federalnom nivou pokrenuto je nekoliko inicijativa u cilju regulisanja ove oblasti. Senator iz Kentakija, republikanac Rand Paul u junu prošle godine predložio je zakon kojim se federalni organi obavezuju da pribave nalog u skladu sa četvrtim amandmanom kada koriste dronove za potrebe prikupljanja dokaza i drugih informacija za potrebe istrage. Izuzeci se mogu napraviti u pograničnom području u borbi protiv ilegalne imigracije i krijumčarenja, u slučaju neposredne životne ugroženosti, kao i protiv konkretnih osoba ili organizacija o čijoj umešanosti u  terorističke aktivnosti Sekretarijat za nacionalnu bezbednost pribavi pouzdane dokaze.  Svaka informacija pribavljena korišćenem drona suprotno ovim pravilima ne može biti upotrebljena kao dokaz pred sudom. Član predstavničkog doma iz Džordžije, republikanac Austin Scott, izneo je pred Kongres isti predlog.

U Predstavničkom domu, Zoe Lofgren, predstavnica demokrata iz Kalifornije, i republikanac iz Teksasa, Ted Poe, zajedno su predložili zakon kojim se limitira upotreba dronova. Slično Paulovom predlogu, predviđa se obaveza pribavljanja naloga sa jasno određenim izuzecima. Posebno se naglašava obaveza blagovremenog informisanja javnosti o razlozima za upotrebu drona. Poe naglašava da je ovu oblast potrebno urediti pre nego što se dronovi nađu u vazduhu, odnosno da treba na vreme urediti ovu oblast. Po njegovim rečima, dronovi ponekad mogu biti opravdano korišćeni, ali komšija nema pravo da gleda kroz tuđe prozore bez opravdanog razloga, niti državni organi to smeju činiti bez osnovane sumnje.

Član predstavničkog doma iz Masačusetsa, demokrata Edward Markey, u avgustu 2012.godine predložio je da se započne rasprava o usvajanju zakona (Drone Aircraft Privacy and Transparency Act) o upotrebi dronova. Njegovim predlogom predviđeno je da se za dobijanje dozvole za upotrebu drona (za šta je nadležna FAA) mora prethodno javno objaviti koje informacije i podaci će biti prikupljeni, kako će biti korišćeni i na koji način će rukovalac zaštiti privatnost građana. Vladine agencije se moraju obavezati da prikupljanje i korišćenje podataka svedu na najmanju moguću meru, a od FAA se zahteva da putem veb sajta objavi listu rukovalaca kojima je izdata dozvola za upotrebu dronova, uključujući i njihove politike privatnosti i vreme i mesto korišćenja dronova kao i da pravovremeno informiše javnost o eventualnim propustima i kršenjima tih pravila, poput neovlašćenog upada u podatke.

Slične zakonodavne aktivnosti preduzimaju se i na nivou saveznih država.

Na kraju, možda najbolji osvrt na dileme o upotrebi dronova dolazi iz Američke unije za građanske slobode (ACLU) – “Mi, pametna ljudska bića, verovatno ćemo osmisliti 1001 iznenađujuće nov način upotrebe dronova. Neki će biti veoma korisni, a neki će biti jednostavno kul. To je jedan od razloga što, uprkos zabrinjavajućim najavama široko rasprostranjenog nadzora putem dronova, mi u ACLU nismo zauzeli stav koji su neki usvojili, da bilo kakva upotreba dronova u domaćem vazdušnom prostoru treba da bude zabranjena.“ “Potreban nam je skup pravila koja će osigurati da možemo koristiti nove tehnologije a da istovremeno naše društvo ne postane nadzirano, u kome će svaki pokret biti posmatran, praćen, zabeležen i analiziran od strane vlasti”.

Kanada

Pomenute dileme prisutne su i u Kanadi. David Fraser, stručnjak u oblasti privatnosti, interneta i tehnologija, konstatuje da su dronovi izvorno nastali u sektoru bezbednosti (vojske) i da u borbama privatnost nije naročito bitna. Međutim, pitanje privatnosti postaje značajno kada se dronovi počnu koristiti izvan sukoba.

Poverenica za informacije i privatnost Ontarija, Ann Cavoukian, sa saradnicima je u avgustu 2012.godine objavila izveštaj o posledicama upotrebe dronova na privatnost građana. U ovom izveštaju Cavoukian naglašava da se upotreba dronova, ukoliko se prepusti stihiji, može pretvoriti u savremeni Benthamov panoptikon. Poverenica navodi da se trenutno u Kanadi pažnja posvećuje pre svega bezbednoj upotrebi dronova, dok se privatnost građana i dalje neodgovarajuće tretira.

(Poverenica Ann Cavoukian, Izvor)

Zato Poverenica smatra da je neophodno da „inkorporiramo privatnost u proizvode modernih tehnologija“. Poverenica Cavoukian već duže vreme promoviše „Privacy by Design“ princip, koji nalaže da se prilikom osmišljavanja, dizajniranja i proizvodnje određenog proizvoda (ili sistema, pa čak i usluge) strogo vodi računa o privatnosti korisnika. Ukoliko se od prvog momenta izrade proizvoda posveti dužna pažnja pravu na privatnost, ukoliko se u proizvod ugrade mere zaštite od proizvoljne upotrebe, to će korišćenje pomenutog proizvoda biti manje podložno arbitrarnom ponašanju rukovaoca i eventualnim zloupotrebama koje mogu da dovedu do narušavanja privatnosti. Privacy by Design se zasniva na sledećim načelima:

  1. Ključ je u prevenciji narušavanja privatnosti, a ne u reagovanju nakon što dođe do incidenta. Privacy by Design je proaktivan i preventivan, nasuprot nekim drugim, reaktivnim pristupima.
  2. Zaštita privatnosti deo je finalnog proizvoda. Proizvod mora biti izrađen tako da osnovna (default) postavka štiti privatnost. Nije potrebno podešavati parametre kako bi se ostvario zadovoljavajući nivo zaštite privatnosti, taj standard je ugrađen u sistem.
  3. Privatnost ili sigurnost je veštačka dilema. Jedna od raširenih zabluda je da se moramo opredeliti ili za zaštitu privatnosti ili za sigurnost zajednice, odnosno, da ne možemo imati i jedno i drugo. Međutim, moguće je pronaći „win-win“ rešenje.
  4. Privatnost mora biti zaštićena tokom čitavog procesa obrade podataka, „od kolevke pa do groba“. Nije dovoljno poštovati pravo na privatnost samo prilikom prikupljanja podataka – to se mora činiti tokom svake faze obrade odnosno tokom celokupnog ciklusa. To podrazumeva da se na kraju procesa podaci unište ukoliko njihovo dalje zadržavanje nije neophodno, sagledavajući svrhu obrade.
  5. Otvorenost i transparentnost. Potrebno je omogućiti uvid u proklamovane politike privatnosti. Korisniku treba omogućiti da testira definisana pravila privatnosti. Privacy by Design se zasniva na pristupu koji vrednuje idividualna prava i slobode. Shodno tome, pojedinac, sa svojim pravima, je u centru pažnje. Potrebno je osigurati jake mehanizme zaštite privatnosti, sa naročitim osvrtom na obaveštenje o obradi i pravni osnov prikupljanja i korišćenja ličnih podataka.

Ako se sve ovo primeni na dronove, može se uživati u koristima modernih tehnologija i istovremeno uživati u osnovnim ljudskim pravima i slobodama. To konkretno znači da:

  1. Upotreba dronova treba da bude uređena na način da se ograniči upotreba u prostoru i vremenu, sa tačno određenim ciljem, osobljem koji upravlja dronom i koje ima uvid u emitovani materijal. Prikupljanje, korišćenje, ustupanje i zadržavanje podataka o ličnosti treba da bude redukovano na minimum.
  2. Oprema za snimanje treba da bude podešena tako da se ograniči mogućnost snimanja i zumiranja lokacija koje nisu predmet interesovanja akcije. Potrebno je voditi računa o tome da se onemogući snimanje onih lokacija gde građani imaju veća prava na privantost. Sve vreme mora se voditi računa o načelu svrsishodnosti – prikupljeni podaci ne smeju se zadržavati ili koristiti u svrhe koje odstupaju od ciljeva zbog kojih su prikupljeni.
  3. Pristup prikupljenim podacima treba da bude omogućen samo užem krugu ovlašćenih osoba. Svaki pristup odnosno uvid u podatke treba da bude evidentiran, čak i i kada ne dolazi do njihove izmene.
  4. Upotreba dronova treba da bude podvrgnuta proceni poštovanja privatnosti. Ova procena može pomoći korisnicima dronova da steknu uvid u stavove javnosti o upotrebi dronova, da pravovremeno reaguju na eventualne prigovore, i izvrše modifikacije u pogledu kupovine opreme, ugradnje određenih parametara i izrade mera zaštite privatnosti.
  5. Javnost treba da bude upoznata sa razlozima upotrebe dronova, kao i o politikama i procedurama upotrebe dronova. Ove informacije se mogu javno objaviti putem veb sajta, štampanih publikacija ili društvenih mreža. Naročito je važno unapred informisati zainteresovane građane o svakoj upotrebi drona. Ovo obaveštenje treba da sadrži informaciju o tome da se na taj način mogu prikupiti podaci o ličnosti, Takođe, potrebno je pružiti informaciju o tome ko prikuplja podatke i na koji način je moguće usporaviti kontakt sa rukovaocem.

Srbija

Iako upotreba dronova u Srbiji nije još uvek zaživela, naši zvaničnici će s vremenom prepoznati pogodnosti koje pruža njihova upotreba. Pored toga, cene dronova će padati pa će biti pristupačniji za kompanije i građane.

No, sve gore navedeno ne treba da bude interesantno za širu javnost u Srbiji samo u vezi sa upotrebom dronova. Izneti predlozi mogu se iskoristiti da se konačno u Srbiji na adekvatan način uredi oblast video nadzora, šire gledano. Srbija nema zakon koji uređuje oblast video nadzora. Naš Ustav predviđa da se obrada podataka o ličnosti – u šta spada i snimanje putem uređaja za video nadzor – može sprovoditi samo ako postoji izričit zakonski osnov ili ako postoji pristanak konkretne osobe, i u tom smislu je važno zakonski urediti ovu oblast. Video nadzor ima svoje pozitivne i negativne aspekte. Imajući u vidu dileme koje se već decenijama vode u razvijenijim državama, potrebno je sagledati iskustva tih država i učiti iz njih, kako bi se napravio pravni okvir koji bi onemogućio arbitrarnu upotrebu uređaja za video nadzor i proizvoljno definisanje interesa bezbednosti, i kako bi se sprečili nasrtaji na privatnost građana.

____

Napomene:

* – Prevod koji se koristi kao nastavni materijal na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu. U nekim prevodima se probable cause, prevodi kao osnovana sumnja.

tagovi:

Uroš radi u organizaciji Partneri za demokratske promene Srbija na projektima o zaštiti podataka o ličnosti kao menadžer projekta i urednik je ove internet platforme.

Komentari:

  1. Када је у питању концепт Privacy by Design односно Интегрисана заштита приватности на српском, за Србију је од значаја и чињеница да иза њега стоји и Европска Унија.
    На политичком нивоу, промовише га комесар за правду Вивиана Рединг (Viviane Reading). На правном нивоу, принцип представља један од кључних елемената предлога реформе законодавног оквира за заштиту приватности и података о личности ЕУ. То значи да ће врло вјероватно бити саставни дио новог ЕУ законодавства и као такав обавезан,тј. биће acquis communautaire који ћемо морати усвојити.

    Што се дронова тиче, због ниске цијене изградње и употребе, на њих можемо гледати и као средство демократизације надзора (surveillance).

    Пошто је законодавство о заштити података о личности јако релевантно за ову област, пројекти који се заснивају на њиховој употреби би требало да прођу кроз процес идентификације и евалуације ризика везаних за приватност (Privacy Impact Assessment – PIA) који је уско везан за концепт Интегрисане заштите приватности: http://pravoikt.org/2013/sta-je-studija-uticaja-na-privatnost-privacy-impact-assessment/

    Komentar dobrio uros
  2. Nije sporno da postoji osnov za opravdano korišćenje dronova svuda u svetu pa tako i u Srbiji. Moje sumnje su usmerene na njihovu upotrebu kod nas gde već sada imamo dovoljno problema sa zastarelim i neprilagodjenim zakonima kao i sa nedovoljnim poznavanjem oblasti zastite licnih podataka od strane gradjana.
    Mislim da treba naci pravu meru i iskoristiti raspolozivu tehnologiju tamo gde je to zaista potrebno a pravnim sredstvima obezbediti zastitu privatnosti gradjanima i edukovati ih na koji nacin da sami doprinesu zastiti licnih podataka i kako da reaguju ako do dodje do povrede istih.

    Komentar dobrio uros
  3. Што се мене тиче дефинитивно треба увести неки ред у употребу дронова јер може да дође до озбиљне злоупотребе када постану довољно распрострањени. Са друге стране, дронови се већ дуго користе од стране влада широм света тако да испада да они само желе монопол над коришћењем дронова а не да брину о нашој приватности. Када је Америка у питању, која је разлика да ли ће да прелеће сваих 5 минута хеликоптер или дрон (што је код њих свакодневна и сасвим нормална појава)?! Као што рекох, мени се чини да њих брине то што ће свако моћи да ради оно што они раде већ дуже време, а то је да нарушава приватност грађана.

    Komentar dobrio uros

Ostavi komentar:

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Polja koja su obavezna obeležena su sa *