Tema seksualnog uznemiravanja i nasilja nad ženama dospela je u žižu javnosti nakon što su pojedine glumice i javne ličnosti progovorile i priznale da su bile žrtve, da bi nakon toga brojne žene pod haštagom #NisamPrijavila na društvenim mrežama govorile o svojim iskustvima i objašnjavale da su se sa tim suočavale kako u kući, na ulici, na poslu, tako i u obrazovanim ustanovama. Beogradski univerzitet doneo je nedavno Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, ali su mnogi studenti o njemu neinformisani.

Sve više glumica, umetnica i novinarki govore o seksualnom uznemiravanju i pokreću širu društvenu debatu o tom ozbiljnom problemu. Do skoro, problem seksualnog uznemiravanja nije bio prepoznat u društvu i nije postojala svest o važnosti njegovog sprečavanja. 

Univerzitet u Beogradu prepoznao je ovaj problem i u julu 2021. godine usvojio Krovni pravilnik o sprečavanju i zaštiti od  seksualnog uznemiravanja. Ovaj pravilnik je pravno obavezujući za sve fakultete pomenutog Univerziteta i ima za cilj otvaranje prostora za prijavu i sankcionisanje nedozvoljenog ponašanja.

Pravilnik između ostalog propisuje da se prijave seksualnog uznemiravanja smatraju hitnim i da se traži poverljivost i zaštita privatnosti od svih uključenih u rešavanje prijave. Studenti i zaposleni sada imaju pravo da pokrenu postupak u roku od šest meseci od dana seksualnog uznemiravanja. 

Pored toga, jedna od novina je da svi fakulteti treba da imaju poverenika za ravnopravnost kojem svaka žrtva može da se obrati i da dobije siguran prostor za poverljivu komunikaciju.

„Vi znate da naša univerzitetska zajednica ima sklonost ka nezameranju. To je jedna od boljki našeg visokog obrazovanja i to može da utiče na to da li će neko koristiti ovaj pravilnik ili ne. S druge strane, na ličnom nivou postoje neke stvari koje ne smemo da tolerišemo i dozvolimo da se odigravaju u okviru akademske zajednice“, kaže prof. dr Ivanka Popović, nekadašnja rektorka Beogradskog univerziteta.

Foto: Autor: Dijana Lazić

 

Pravilnik je samo prvi korak i pomoć žrtvama da prijave uznemiravanje, a iako u njemu stoji da je obaveza fakulteta da informišu studente i zaposlene o postojanju pravilnika i njihovim pravima, mnogi od njih ne znaju za njegovo postojanje.

Anketa koju smo sproveli, a u kojoj je učestvovalo 50 studenta Beogradskog univerziteta, pokazala je da dve trećine njih nije upoznato sa donošenjem Krovnog pravilnika, kao ni sa postojanjem poverenika za ravnopravnost na njihovim fakultetima. 

Neki od ispitanika su podelili i svoja negativna iskustva. 

 „Profesor redovno pravi neumesne komentare ili šale seksualne prirode. Komentariše studentkinje, njihov način oblačenja, kakve su u krevetu, kako će proći na ispitu ako se budu tako i tako obukle. Kako mogu proći super u životu ako budu lepe za njega i da ga slobodno mogu posetiti u njegovom kabinetu“, navela je studentkinja koja je želela da ostane anonimna.

Sličnoj situaciji, ali na drugom fakultetu, bila je izložena još jedna studentkinja, koja navodi da nije prijavila svoj slučaj jer je smatrala da nema potrebe za tim. 

 „Profesor mi je prilikom jednog testa prišao i stavio svoju ruku na moju ruku koja je stajala pored papira i uz tepanje manje-više rekao da mogu da ’sredim’ ocenu. Pozvao me je na ’konsultacije’ da mi ’pomogne’ i da se dogovorimo. Užas! Sigurna sam da nisam umislila, jer su i drugovi primetili i reagovali. Nisam prijavila jer ’nemam šta da prijavim’ i ne želim da pravim dramu“, objasnila je ona.  

Slične izjave studentkinja, uvek anonimne, često se dele na  Fejsbuku i na drugim društvenim mrežama, ali Krovni pravilnik omogućava da se takve stvari iznesu u javnost. 

Pre nego što je donet Krovni pravilnik na nivou Univerziteta, samo su pojedini fakulteti imali svoje pravilnike, od kojih je prvi Fakultet političkih nauka.