Tema seksualnog uznemiravanja i nasilja nad ženama dospela je u žižu javnosti nakon što su pojedine glumice i javne ličnosti progovorile i priznale da su bile žrtve, da bi nakon toga brojne žene pod haštagom #NisamPrijavila na društvenim mrežama govorile o svojim iskustvima i objašnjavale da su se sa tim suočavale kako u kući, na ulici, na poslu, tako i u obrazovanim ustanovama. Beogradski univerzitet doneo je nedavno Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, ali su mnogi studenti o njemu neinformisani.

Sve više glumica, umetnica i novinarki govore o seksualnom uznemiravanju i pokreću širu društvenu debatu o tom ozbiljnom problemu. Do skoro, problem seksualnog uznemiravanja nije bio prepoznat u društvu i nije postojala svest o važnosti njegovog sprečavanja. 

Univerzitet u Beogradu prepoznao je ovaj problem i u julu 2021. godine usvojio Krovni pravilnik o sprečavanju i zaštiti od  seksualnog uznemiravanja. Ovaj pravilnik je pravno obavezujući za sve fakultete pomenutog Univerziteta i ima za cilj otvaranje prostora za prijavu i sankcionisanje nedozvoljenog ponašanja.

Pravilnik između ostalog propisuje da se prijave seksualnog uznemiravanja smatraju hitnim i da se traži poverljivost i zaštita privatnosti od svih uključenih u rešavanje prijave. Studenti i zaposleni sada imaju pravo da pokrenu postupak u roku od šest meseci od dana seksualnog uznemiravanja. 

Pored toga, jedna od novina je da svi fakulteti treba da imaju poverenika za ravnopravnost kojem svaka žrtva može da se obrati i da dobije siguran prostor za poverljivu komunikaciju.

„Vi znate da naša univerzitetska zajednica ima sklonost ka nezameranju. To je jedna od boljki našeg visokog obrazovanja i to može da utiče na to da li će neko koristiti ovaj pravilnik ili ne. S druge strane, na ličnom nivou postoje neke stvari koje ne smemo da tolerišemo i dozvolimo da se odigravaju u okviru akademske zajednice“, kaže prof. dr Ivanka Popović, nekadašnja rektorka Beogradskog univerziteta.

Foto: Autor: Dijana Lazić

 

Pravilnik je samo prvi korak i pomoć žrtvama da prijave uznemiravanje, a iako u njemu stoji da je obaveza fakulteta da informišu studente i zaposlene o postojanju pravilnika i njihovim pravima, mnogi od njih ne znaju za njegovo postojanje.

Anketa koju smo sproveli, a u kojoj je učestvovalo 50 studenta Beogradskog univerziteta, pokazala je da dve trećine njih nije upoznato sa donošenjem Krovnog pravilnika, kao ni sa postojanjem poverenika za ravnopravnost na njihovim fakultetima. 

Neki od ispitanika su podelili i svoja negativna iskustva. 

 „Profesor redovno pravi neumesne komentare ili šale seksualne prirode. Komentariše studentkinje, njihov način oblačenja, kakve su u krevetu, kako će proći na ispitu ako se budu tako i tako obukle. Kako mogu proći super u životu ako budu lepe za njega i da ga slobodno mogu posetiti u njegovom kabinetu“, navela je studentkinja koja je želela da ostane anonimna.

Sličnoj situaciji, ali na drugom fakultetu, bila je izložena još jedna studentkinja, koja navodi da nije prijavila svoj slučaj jer je smatrala da nema potrebe za tim. 

 „Profesor mi je prilikom jednog testa prišao i stavio svoju ruku na moju ruku koja je stajala pored papira i uz tepanje manje-više rekao da mogu da ’sredim’ ocenu. Pozvao me je na ’konsultacije’ da mi ’pomogne’ i da se dogovorimo. Užas! Sigurna sam da nisam umislila, jer su i drugovi primetili i reagovali. Nisam prijavila jer ’nemam šta da prijavim’ i ne želim da pravim dramu“, objasnila je ona.  

Slične izjave studentkinja, uvek anonimne, često se dele na  Fejsbuku i na drugim društvenim mrežama, ali Krovni pravilnik omogućava da se takve stvari iznesu u javnost. 

Pre nego što je donet Krovni pravilnik na nivou Univerziteta, samo su pojedini fakulteti imali svoje pravilnike, od kojih je prvi Fakultet političkih nauka.

Foto: Dijana Lazić

Poverenica za ravnopravnost na Fakultetu političkih nauka prof. dr Katarina Lončarević objašnjava da su okidač za donošenje pravilnika 2014. godine bile tri prijave protiv različitih profesora na ovom fakultetu. Do tada nije postojao odgovarajući mehanizam za borbu protiv ovog problema, niti odgovarajuće sankcije za počinioce seksualnog uznemiravanja.

Kako Lončarević kaže, nakon donošenja ovog pravilnika nije bilo zvaničnih prijava, a prema njenim rečima, nedostatak prijava upućuje na to da se većina stvari rešavala neformalno. 

„Tu se radi o nejednakim odnosima moći gde profesori i profesorke, pa i drugi zaposleni, mogu da zloupotrebe svoju poziciju moći i autoriteta i da na taj način dalekosežno utiču na budućnost studenata jer se radi o povredi i fizičkog i ličnog dostojanstva i integriteta. A s druge strane, kada nemate nikakav mehanizam onda studenti i studentkinje moraju da vode računa o čitavom nizu stvari o kojima ne bi trebalo da vode računa – da li će položiti ispit, da li će uopšte završiti fakultet, kakav će biti odnos prema njima“, smatra Lončarević.

Poslednji slučaj seksualnog uznemiravanja na fakultetu koji je dospeo u javnost dogodio se početkom 2021. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, vest možete pogledati ovde. Etička komisija ovog fakulteta je ustanovila da su optužbe osnovane i da je povređen Kodeksa profesionalne etike, ali nije bilo sankcija, jer nije bilo pravilnika koji bi ih propisao.

Fakultet dramskih umetnosti pripada Univerzitetu umetnosti, a ne Beogradskom univerzitetu, te nije u obavezi da usvoji Krovni dokument. Prema tome, Fakultet dramskih umetnosti još uvek nema definisan pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja. Pravilnik o zaštiti od svih oblika zlostavljanja je upravo u toku donošenja na Univerzitetu umetnosti, kaže profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Ana Martinoli.

Pre nego što je krenuo rad na ovom pravilniku, na Fakultetu dramskih umetnosti formirali su početkom 2021. godine grupu „FDU protiv nasilja“ kojom su želeli da osnaže studente da prijave slučajeve uznemiravanja. 

Foto: Dijana Lazić

U izveštaju te grupe navodi se da je tokom prva dva meseca od njenog formiranja primljeno devet optužbi za seksualno uznemiravanje, dok se ostale tri optužbe odnose na vređanje, omalovažavanje i ismevanje studenata.

 

Iako pravilnici, bar na papiru, žele da osnaže mlade da govore javno i prijave problem, potrebno je da društvo u celini uvidi da određena ponašanja nisu prihvatljiva i da ih je potrebno sankcionisati. 

Psihološkinja i članica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović ističe da je cela kultura tako postavljena da se neka ponašanja koja pripadaju muškarcima normalizuju i legitimizuju, a istovremeno se ne daje glas žrtvama da o tome govore. 

Kako ona navodi, žrtve  često osećaju da su one krive za to što im se desilo, stide se toga što im se desilo, uplašene su i zbog onoga što im se može desiti ukoliko o tome govore. Najčešće reakcije prestupnika povodom prijave za seksualno uznemiravanje su ili neprihvatanje krivice ili negiranje samog dešavanja.

„Oni koji to rade sistematski nikad neće priznati da to rade, svaki put prebacuju odgovornost na drugu stranu. Njima ne pada na pamet da prihvate ni delić odgovornosti, praviće šale da ste preosetljivi, da ne umete da se šalite ili će banalizovati, minimazirati i negirati da su ikada išta i rekli“, naglašava Ignjatović.

Najvažniji način za sprečavanje uznemiravanja jeste da se studenti i studenkinje edukuju o svojim pravima, kao i ostali članovi akademske zajednice. Pored toga, bitno je da se javno govori o ovom problemu kako ne bi ostao javna tajna ili glasina. 

Zato je važno da se više studenata upozna sa propisima pravilnika, jer bi se time možda zaustavilo označavanje ove teme kao tabua i ostvario bezbedniji prostor za sve na Univerzitetu.