Život na ivici gladi - (Ne)dovoljnost socijalne pomoći

08.06.2022.

Autorke: Aleksandra Nikodijević i Jovana Milešev



Foto: Partneri Srbija


Od svih vrsta sramote, i dan danas jedna se kotira drugačije od drugih, a to je siromaštvo. Siromaštvo je postalo problem pojedinaca, a oduvek je trebalo biti problem države. Država na osnovu članova porodice, primanja i (ne)mogućnosti samostalnog zarađivanja, građanima pruža određenu sumu novca, kako bi im olakšali život i pokrili troškove osnovnih potreba.

Postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite sprovodi Centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika. Oni procenjuju da li korisnik ima potrebu za određenom uslugom.

Što se tiče korisnika tih usluga, najčešće su to pripadnici marginalizovanih grupa, poput romske populacije, osoba sa invaliditetom, migranti, deca koja žive i rade na ulici, siromašni.

Profesorka sa odseka za Socijalni rad na Filozofskom fakultetu, Dr Jovana Škorić, smatra da su glavni problemi prilikom raspoređivanja socijalne pomoći: nedovoljna davanja za troškove socijalne zaštite (EU prosečno za troškove socijalne zaštite izdvaja 27.9% BDP, dok je u Republici Srbiji 19.4%); složena, prekomplikovana i često, za građane, nerazumljiva administracija i sporo procesuiranje prijava; socijalna pomoć često iz različitih razloga (neinformisanost, nedostupnost) ne stigne do korisnika kome je zaista potrebna. 
“Kada pričamo o odgovornosti, smatram da ne postoji jedan činilac ili akter koji je odgovor za to što socijalna pomoć ne zadovoljava osnovne ljudske potrebe. Potrebne su sistemske i holističke promene na svim nivoima, proaktivnije socijalne politike i veća participacija svih građana”, ističe Škorić i dodaje da je pored toga potrebno obezbediti da se međusektorski pristupi integrišu i ojačaju mehanizmi upravljanja na lokalnim nivoima. 

Foto: stock.adobe.com 

Na isto pitanje, Marko Vasiljević, koordinator za zagovaranje iz A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava, nudi odgovor da je neophodna promena dominantne paradigme na kojoj se zasniva socijalna politika, što podrazumeva pomeranje fokusa na potrebe socijalno ugroženih i realne mere podrške u prevazilaženju situacije u kojoj su se zatekli. 
“To znači promenu vizure u okviru koje se socijalna davanja neće posmatrati kao milostinja već pravo, a socijalno ugroženi korisnici neće biti tretirani kao dehumanizovani „paraziti“ koji žive na tuđ račun već kao ljudi u nevolji”.  

Crveni krst, humanitarna nezavisna i dobrovoljna organizacija, kao osnovni zadatak ima da ublaži ljudsku patnju. Kriterijumi za dodelu pomoći se formiraju u saradnji sa Centrom za socijalni rad Grada Novog Sada, tako da prioritet imaju korisnici novčane socijalne pomoći, višečlane porodice, samohrani roditelji, invalidna lica svih kategorija, penzioneri sa najnižim penzijama i nezaposlena lica koja se nalaze u trenutnoj socijalnoj potrebi.

Dr Dragan Lazić, sekretar Crvenog krsta, spominje da su prethodne dve godine bile obeležene krizom sa kakvom se do sada nismo sreli. “Pandemija je promenila živote svih nas, životi i zdravlje velikog broja ljudi su bili i jesu još uvek ugroženi i uticala na pogoršanje ugroženosti već ranjivih kategorija, socijalno ugroženih ljudi i drugih,” kaže Lazić i napominje da je od početka pandemijske krize Crveni krst Novog Sada, njegovi volonteri i profesionalno zaposleni pokazali su veliku humanost, požrtvovanje i hrabrost. Pored podrške zdravstvenom sistemu u sprovođenju masovne vakcinacije koja je bila jedna od najbitnijih aktivnosti, nisu zaostajali ni u ostalim akcijama kao što je program Narodne kuhinje koji se više od 30 godina neprekidno realizuje do današnjih dana.