Autor: Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima Srbija

Većina ljudi je bar jednom u životu pomislila da postoji šansa da ih „tajne obaveštajne službe“ prate, snimaju ili prisluškuju. Ali koliko je realna mogućnost prisluškivanja, a koliko je prisutan iracionalni strah? Prikazaćemo na koji način je prisluškivanje regulisano u Srbiji, ko i u kojim situacijama ima pravo da nas prisluškuje i prati, pojasnićemo pojam prava na privatnost i moguće korake u zaštiti svojih prava.

Povrede privatnosti, neovlašćeno praćenje i prisluškivanje, odavanje poverljivih informacija i drugi vidovi zadiranja u privatnu sferu pojedinca sve su zastupljeniji. Učestali su slučajevi nadzora u stambenim zgradama, radnom prostoru, poslovnim prostorijama i na ulici.

Državnim organima je za mere prisluškivanja i praćenja potreban nalog suda i u ovoj oblasti zakoni su prilično jasni. Zakonikom o krivičnom postupku propisana je mogućnost suda da na predlog javnog tužioca odredi nadzor i snimanje telefonske komunikacije ili drugih tehničkih sredstava, nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog i zaplenu pisama i drugih pošiljki. Sve navedeno može se sprovoditi u slučaju da postoje osnovi sumnje da je lice učinilo krivično delo, a na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi to prikupljanje bilo znatno otežano. Takođe, nadzor uz odluku suda dopušten je ukoliko postoje osnovi sumnje da lice priprema krivično delo, a okolnosti ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

Naredbu izvršava policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija. Na predlog javnog tužioca, sud takođe može odrediti tajno praćenje i snimanje osumnjičenog radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu, kao i radi utvrđivanja identiteta lica ili lociranja lica ili stvari. Tajni nadzor komunikacije može trajati tri meseca, ali Zakonik o krivičnom postupku predviđa uslove za produženje nadzora u određenim situacijama.

Jasno je da je primena ovih odredaba u određenim slučajevima opravdana, ali se s druge strane ostavljaju mogućnosti za različite zloupotrebe, prilikom prikupljanja podataka ali i tokom njihove obrade. Upravo zbog toga, Ustav Republike Srbije garantuje tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije i propisuje da su odstupanja u pogledu tajnosti komunikacije dozvoljena samo na osnovu odluke suda, na određeno vreme, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Ustav takođe garantuje nepovredivost stana i zaštitu podataka o ličnosti.

Međutim, istraživanja Share fondacije i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da veliki problem predstavlja to da ni državni organi ni pojedini operatori mobilne telefonije ne vode evidencije o sprovedenim merama prikupljanja podataka. Zbog toga se obim upotrebe i opravdanost tih mera ne mogu jasno utvrditi.

Treba imati u vidu da Ustav Srbije na jednak način štiti sadržaj komunikacije i metapodatke – podatke o komunikaciji (na primer, telefonski listing). Za pristup takvim informacijama takođe je potrebna odluka suda. Jednak stepen zaštite ustanovljen je zbog toga što se informacije ko je, s kim, kada i koliko učestalo razgovarao, često mogu otkriti koliko i sadržaj komunikacije.

Svi navedeni propisi imaju cilj da zaštite privatnost građana i da ograniče upliv u njihovu intimu. Ovde prvenstveno mislimo na radnje koje preduzimaju institucije, ali i kompanije, mediji, poslodavci i drugi građani. Privatnost u ovom smislu treba razumeti kao naše pravo da budemo ostavljeni na miru, odnosno da je naša privatna sfera po pravilu zaštićena, a da se samo izuzetno i pod jasno utvrđenim pravilima i za ograničene svrhe ona može privremeno narušiti.

Ako smatrate da ste usled povrede prava na privatnost pretrpeli materijalnu ili nematerijalnu štetu, možete pokušati da zaštitite svoja prava pokretanjem parničnog postupka za naknadu štete .

Ukoliko se pak, odlučite da zaštitu svojih prava obezbedite pokretanjem krivičnog postupka, u Krivičnom zakoniku postoji nekoliko krivičnih dela koja regulišu ovu oblast – povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki, neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Krivičnim zakonikom je kažnjivo otvarati tuđe pismo, pošiljku ili drugi dokument, neovlašćeno zadržati, prikriti, uništiti ili predati drugom tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku, kao i povrediti tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za komunikaciju. Takođe je kažnjivo neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje razgovora, izjave i saopštenja koja tim licima nisu namenjena, ali i upoznavanje drugih lica sa tim podacima. Propisane su kazne i za neovlašćeno prikupljanje i upotrebu podataka. Strože kazne propisuju se ukoliko ove radnje učini službeno lice u vršenju službe.

Takođe, ukoliko smatrate da je došlo do zloupotrebe Vaših ličnih podataka, možete se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Savetujemo da se pre pokretanja bilo kakvog postupka zaštite prava konsultujete sa pravnim stručnjacima u ovoj oblasti, koji vam mogu detaljnije protumačiti propise i dati procenu da li ima osnova za pokretanje daljih pravnih radnji.

Izvor: Vebsajt Otvorena vrata pravosuđa, Damjan Mileusnić, 02.07.2019.