Autorka: Kristina Kalajdžić, istraživač u Partnerima Srbija

Svi ste gledali bar jedan akcioni film u kojem lopovi da bi došli do sefa punog para, nakita, ili tajnih vladinih podataka, moraju da pribave otisak prsta ili sken rožnjače vlasnika sefa. Neretko se desi i da neki prst bude odsečan u te svrhe, a potok krvi preplavi ekran. Mislim da niko od nas dok gleda film ne razmišlja zašto je lik iz filma sef zaštitio baš otiskom prsta, jer smo vođeni time da se u sefu nalazi nešto jako vredno, te nam je opravdano da lik želi da osigura da pristup sefu ne može da ima niko osim njega.

Primer jedne prilično popularne teretane iz Beograda ukazuje da u današnje vreme i članstvo u teretani može biti toliko dragoceno da je za treninranje u istoj neophodno da ostavite otisak svog prsta.

Šta su motivi teretane, ali i ljudi koji u njoj treniraju da olako ostavljaju svoj otisak prsta nekome, ostaje nam nepoznato. Da li je to pitanje zaštite bezbednosti od neovlašćenog ulaska, ili pitanje prestiža za članove teretane, možemo samo da nagađamo.

Ono što je sigurno (jer to kaže Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) da biometrijski podaci, u koje spada i otisak prsta, spadaju u posebno osetljive podatke o ličnosti (odnosno, tzv. posebnu vrstu podataka), te da je obrada takvih podataka ZABRANJENA sem u posebno predviđenim situacijama koje se u Zakonu navode u članu 17 i 18. Ti izuzeci odnose se na situacije poput:

• ostvarivanja nekog zakonskog prava lica na koje se podaci odnose,
• zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose,
• izvršenja zakonske obaveze rukovaoca podacima,
• u sitacijama kada su nadležni državni organi zakonima ovlašćeni da obrađuju posebne vrste ličnih podataka (npr policija).

Pored ovih situacija, obrada posebnih podataka o ličnosti moguća je i ukoliko lice na koje se podaci odnose da svoj pristanak.

Da se vratimo na slučaj sa teretanom, neko od korisnika je očigledno procenio da je neobično da teretana zahteva ostavljanje otiska prsta, te se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, koji je sproveo nadzor i utvrdio da je došlo do kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Na osnovu podataka koji su javno dostupni znamo da je Poverenik zaključio da podaci nisu obrađivani zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose,  kao i da je rukovalac (teretana) obrađivala posebne vrste podataka suprotno pomenutim odrebama Zakona.

Ne moramo biti eksperti za zaštitu podataka o ličnosti da bi se zapitali šta će teretani naš otisak prsta, podatak koji toliko mnogo govori o nama, i koji bi trebalo da bude jedino dostupan ograničenom krugu državnih organa za vrlo jasno utvrđene svrhe, uz primenu najviših mera bezbednosti i zaštite. Naši biometrijski podaci mogu biti zloupotrebljeni i u situacijama kada postoje primerene mere i uslovi za čuvanje podataka. Zamisliv je onda i scenario gde neko upada u bazu biometrijskih podataka članova teretane, koji kasnije mogu biti zloupotrebljeni u različite svrhe, od ucenjivanja, do upada u telefone, ili računare korisnika, do krađe identiteta lica.

I dok se sa napretkom tehnologije za identifikaciju i prepoznavanje ljudi sve više priča o tome kako da se zaštitimo od zloupotreba koje mogu nastati od strane državnih organa ili velikih kompanija, a akcenat stavlja na tradicionalne metode identifikacije lica (na primer, uvid u lični dokument), neki su spremni da  dobrovoljno ostavljaju otisak prsta u teretani.

Zaštita privatnosti i zaštita ličnih podataka umnogome danas zavise od naših odluka i naših ponašanja, zato budimo odgovorniji prema sebi!

Ukoliko želite da saznate više o svojim pravima u oblasti zaštite ličnih podataka i kako da se zaštitite, posetite stranicu https://www.partners-serbia.org/gradjani


Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Partneri Srbija sprovode u saradnji sa SHARE Fondacijom, Udruženjem “Da se zna!”, Beogradskom otvorenom školom, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Оvaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima smatrati odrazom stavova Evropske unije.