Aleksandra Petrovski je novinarka po profesiji, mama po opredeljenju i aktivistkinja po veroispovesti. Trenerica medijske pismenosti i kognitivno-bihejvioralni kouč u edukaciji.

Brojne medijske, roditeljske i psihološke edukacije koje je prošla slile su se u inicijativu Hrabri i bezbedni, multimedijalnu platformu koja adresira važne teme za decu u 21. veku i na edukativan način ih približava mališanima.

Autorka i izdavačica je dve slikovnice za decu stariju od 4 godine: "Potraga za moćnom značkom Gaćoslav", koja decu uči privatnosti i telesnom integritetu i "Potraga za moćnom značkom Mrežoslav", osmišljene da decu kroz igru i priču uvede u svet bezbedne, konstruktivne i umerene upotrebe digitalnih uređaja. Sav prihod od prodaje knjiga za širenje svesti o važnosti rane edukacije i stvaranje novih obrazovnih alata, kako bismo zajedno gradili sigurno, pametno i hrabro sutra.

Ana Catarina de Alencar je međunarodna pravnica i etičarka. Sa sedištem u Parizu, direktno radi na projektima upravljanja i usklađenosti u oblasti veštačke inteligencije. Ima master diplomu iz filozofije i tehnologije prava i autorka je više publikacija, uključujući i knjigu „Veštačka inteligencija, etika i pravo“ (2022).

Ana je članica udruženja Open Ethics AI i Women in AI Governance. Takođe je rezidentna filozofkinja u AI Collective-u, a prethodno je bila univerzitetska predavačica iz političke filozofije, digitalnih prava, GDPR-a i regulative veštačke inteligencije. Prepoznata kao ekspertkinja u oblasti regulacije tehnologija, ujedno je i govornica sa bogatim iskustvom u evropskom pravu.

Ana Martinoli je redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, specijalizovana za medijski menadžment, digitalnu transformaciju i savremene kreativne industrije. Kao medijska producentkinja i teoretičarka, u svom radu istražuje presek između tradicionalnih modela emitovanja i novih digitalnih ekosistema.

Njena istraživanja fokusirana su na društvene, etičke i kulturne implikacije veštačke inteligencije i algoritama zasnovanih na podacima u produkciji, distribuciji medijskog sadržaja i odnosu sa publikom. Ana Martinoli već dugi niz godina povezuje akademsko istraživanje sa praktičnim profesionalnim radom, delujući kao strateška savetnica regionalnim medijskim organizacijama i međunarodnim institucijama. Trenutno se bavi temama medijske pismenosti, upravljanja platformama i razvojem humanocentričnih pristupa tehnologiji u sve automatizovanijim, višekanalnim medijskim okruženjima.

Domen Savič je univerzitetski obrazovani novinar koji se afirmisao kao zagovornik digitalnih prava i aktivnog građanstva u informacionom društvu. U svom radu fokusira se na pitanja privatnosti, zaštite podataka o ličnosti i uticaja tehnologija na demokratske procese.

Duje Prkut je izvršni direktor organizacije Politiscope, nadzorne organizacije za zaštitu privatnosti sa sedištem u Splitu (Hrvatska), koja se bavi praćenjem primene GDPR-a i Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Po obrazovanju je politikolog, sa bogatim iskustvom u zagovaranju, kao i u analizi javnih politika i vladavine prava.

Duje takođe radi kao konsultant za pitanja privatnosti i veštačke inteligencije, a poseduje i profesionalne sertifikate iz oblasti zaštite podataka i veštačke inteligencije sa Univerziteta u Mastrihtu (Evropski centar za privatnost i sajberbezbednost).

Orhan Şener Deliormanlı je akademik, edukator, pisac, govornik i kreator sadržaja u oblastima medija i komunikacija. Njegov rad je usmeren na presek komunikacije, tehnologije, ekopolitike i društva.

Doktorske studije završio je na Univerzitetu Galatasaray (mediji i komunikacije), master diplomu stekao je na City University London (mediji, tehnologija, društvo), dok je osnovne studije završio na Univerzitetu Istanbul Bilgi (biznis/ekonomija).

Tamara Zavišić je AI konsultantkinja sa fokusom na etičke, pravne i upravljačke aspekte razvoja i primene veštačke inteligencije. Kroz višegodišnje iskustvo u pravu, softverskom testiranju i regulativi razvila je multidisciplinarni pristup koji spaja pravo, etiku i tehnologiju.

Kao osnivačica ETIKAI savetuje kompanije i institucije kako da AI sisteme učine transparentnim, odgovornim i usklađenim sa zakonodavstvom. Radila je na projektima prevođenja EU regulativa, izradi okvira za agilnu usklađenost i istraživanju društvenog i ekološkog uticaja AI infrastruktura.Aktivno učestvuje na međunarodnim konferencijama i u stručnim organizacijama, promovišući odgovornu i održivu primenu veštačke inteligencije

Ana Toskić Cvetinović je pravnica za ljudska prava sa preko 15 godina iskustva na Zapadnom Balkanu. Ana od 2010. radi za Partnere Srbija, gde se specijalizovala za pravo na privatnost i pravne aspekte upravljanja informacijama. Angažovana je na razvoju i realizaciji programa obuke, istraživanjima i javnim kampanjama sa ciljem poboljšanja pravnog okvira i prakse u oblasti privatnosti. Konkretno je zainteresovana za razvoj situacije u vezi sa veštačkom inteligencijom i automatizacijom i za njihov uticaj na ljudska prava. Ana je akreditovana instruktorka na Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Republike Srbije, a takođe savetuje subjekte iz privatnog i javnog sektora o sprovođenju programa usaglašenosti sa propisima o privatnosti.

Nevena Ružić može da se pohvali da je iskoristila splet okolnosti da se već tokom studija zainteresuje za oblast prava informacija. Počevši od 2001. godine, kroz rad u Komitetu pravnika za ljudska prava bila angažovana na projektima posvećenih slobodi izražavanja i informacija, tajnim podacima, pa je interesovanje (i) za pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti bili prirodno, baš kao i za oblast informacionih tehnologija. Rad je nastavila u Misiji OEBS kao koordinatorka Odseka za slobodu medija, a nakon toga malo više od 10 godina radila je u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pored diplome Pravnog fakulteta UB, ima i master sa Pravnog fakultelta Univerziteta u Lidsu, i master Diplomatskih studija Univerziteta Malte. Pored nekoliko drugih zanimljivih poduhtava, ističe da je koautorka epizoda „Šoljice privatnosti sa Jelenom i Nevenom“.

Tanja Maksić je programska koordinatorka i članica je tima BIRN Srbija od 2010. Osmišljava i vodi projekte iz oblasti medijskih politika i dobrog upravljanja. Tanja takođe sprovodi istraživanja, zadužena je za teme i metodologije istraživačkog rada, pisanje policy izveštaja i preporuka, kao i za akcije javnog zagovaranja. Specijalizovana je za analize sadržaja medijske produkcije i medijsku ekonomiju. Posebno je angažovana na zagovaranju transparentnog budžetskog finansiranja medija.  

Bojana Kostić je nezavisna istraživačica specijalizovana za slobodu izražavanja i slobode medija, sa fokusom na digitalna prava, medije, regulaciju platformi, novinarske i potlačene grupe, holističku bezbednost i principe intersekcionalne pravde. Sa velikim iskustvom na Zapadnom Balkanu i Istočnoj Evropi, razvila je stručnost u analizi uticaja tehnologije na ljudska prava u autoritarnim kontekstima. Bojana redovno sarađuje sa međunarodnim organizacijama i organizacijama za slobodu medija, doprinoseći svojim znanjem razvoju politike i naporima zagovaranja za negovanje ljudskih prava i očuvanje demokratskih principa u digitalnom dobu. Ona je suosnivač Pen to Paper, a sarađuje sa Dženifer Adams. Živi i radi između Holandije i regiona Zapadnog Balkana.

Brankica Janković master pravnica, izabrana je za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije prvi put u maju 2015, i drugi put u novembru 2020. u Narodnoj skupštini. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorantkinja je na Fakultetu za bezbednost u Beogradu. Govori engleski i ruski. Predaje na master studijama na predmetu Multikulturalni socijalni rad – antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije, kao gostujući predavač. Brankica Janković je dobitnica nekoliko nagrada i priznanja, među kojima i „Doprinos godine Evropi” za 2018. i OEBS-ove nagrade „Ličnost godine” za 2017, Nacionalnog priznanja za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite koju dodeljuje Asocijacija socijalne zaštite Republike Srbije, „Petar Manojlović” za doprinos unapređenju položaja starijih i „Zlatni točak” za doprinos zaštiti ljudskih prava pripadnika romske nacionalne manjine, koju dodeljuje Nacionalni savet Roma u Srbiji. 

Uroš Mišljenović radi u organizaciji Partneri Srbija od 2011. kao rukovodilac programa u oblastima privatnosti, dobrog upravljanja i razvoja civilnog društva, Uroš je izradio i sproveo niz istraživanja o primeni pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i održao više treninga za predstavnike javnog, civilnog i privatnog sektora u ovoj oblasti. Uroš takođe radi kao konsultant za razvoj otpornosti organizacija civilnog društva. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Milica Tošić je advokatica specijalizovana za digitalna prava. Od kada se pridružila Partnerima Srbija 2021. godine, bila je uključena u projekte fokusirane na privatnost i zaštitu podataka, internet slobode, digitalna prava, bezbednost informacija i veštačku inteligenciju. U okviru Partnera Srbija pomno prati zakonodavne procese u ovim oblastima, posebno u pogledu usklađivanja Srbije sa relevantnim evropskim politikama i propisima. Autorka je i koautorka više publikacija koje istražuju zaštitu ljudskih prava u digitalnom svetu.

Aleksa Tešić je istraživački novinar u BIRN Srbija sa fokusom na temama u oblasti veštačke inteligencije i ljudskih prava u digitalnom prostoru. Bavi se temama poput nadzora, privatnosti, sajber-bezbednosti i različitih internet prevara. Njegov rad uključuje i duboko istraživanje i korišćenje OSINT tehnika. Pored toga, bio je deo IJP Exchange programa u Berlinu, gde je radio na temama klimatskih promena, energetike i migracija.  Stekao je različite licence i sertifikate u oblasti novinarstva, uključujući programe Al Jazeere, BIRN Summer School, Fondacije Slavko Ćuruvija, i druge. Njegove veštine obuhvataju istraživanje, marketing, fotografiju, videografiju, kreiranje podcasta, kreativne strategije i filmsku produkciju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a nakon toga je učestvovao u raznim mentorstkim programima i školama, razvijajući svoje veštine u područjima kao što su podcasting, digitalni marketing, razvoj biznisa i mentoring. Autor je kratkog podkast intervju formata "BIRN Priča", kroz koji intervjuiše kolege iz različitih redakcija i istraživače. Pre BIRN-a, radio je kao Digital Account Executive u OVATION BBDO, gde je koordinirao kreativne timove i razvijao kampanje za razne klijente. Njegova rana karijera uključuje i rad u online magazinu "Tramvaj" i stvaranje filma "Lauš u Podzemlju". 

Jelena Zorić je istraživačka novinarka BIRN Srbija od 2022. Pretežno se bavi temama iz oblasti pravosuđa, organizovanog kriminala i kršenja ljudskih prava. Dobitnica je nekoliko novinarskih nagrada. Honorarno piše i za nedeljnik Vreme. Radila je na TV N1, Studiju B i u lokalnim medijima.  

Filip Milošević je aktivista SHARE fondacije. Poslednjih godina se uglavnom bavi digitalnim nadzorom, uključujući inicijativu #hiljadekamera, koja okuplja građane i civilno društvo u suprotstvaljanju implementaciji tehnologija biometrijskog nadzora. Njegova interesovanja i rad takođe obuhvataju veštačku inteligenciju, centralizaciju podataka, digitalne identitete i njihov uticaj na društvo i slobode. Član je Beogradskog Haklaba i savetodavnog odbora Internet društva Srbije (ISOC).

Kristina Obrenović je diplomirana pravnica. Pridružila se Partnerima Srbija u julu 2017. godine, i od tada radi na različitim projektima u oblastima vladavine prava, transparentnosti, dobrog upravljanja, borbe protiv korupcije, privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Trenutno radi kao koordinatorka projekata i istraživačica. Kristina je autorka više publikacija i članaka koji se odnose na pravosuđe, transparentnost, dobro upravljanje, borbu protiv korupcije, zaštitu podataka o ličnosti i zaštitu ljudskih prava. Kristina je članica Radne grupe za izradu Akcionog plana za implementaciju Inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu i članica Radne grupe Nacionalnog konventa EU za Poglavlje 23.

Sanja Stanković je pravna savetnica u odeljenju za medije Misije OEBS-a u Srbiji, gde radi na pitanjima medijske politike i zakonodavstva od 2009.godine. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, specijalizirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ženevi i Evropskom koledžu u Varšavi. Bavila se i pravom intelektualne svojine i pravnim aspektima istraživanja i razvoja u EU.