U kom delu javnog sektora ima najviše korupcije?
Autor: Kristina Kalajdžić, Partneri Srbija
U avgustu i septembru ove godine Partneri Srbija poslali su zahteve za pristup informacijama od javnog značaja svim sudovima i tužilaštvima koja procesuiraju slučajeve u oblasti korupcije, sa upitom da nam dostave informacije koje se odnose na tekuće istrage i sudske predmete. Svi sudovi i tužilaštva osim VJT Niš, odbili su da dostave kopije optužnih akata za tekuće predmete koji se odnose na korupciju, uz argumentaciju da tražene informacije nisu informacije od javnog značaja i da tražilac informacija zloupotrebljava pravo na pristup informacijama.
Ipak od većine sudova i tužilaštava uspeli smo da dobijemo statističke podatke o brojevima predmeta koji se vode za konkretno krivično delo. Višu sud u Beogradu dostavio nam je i tabelu iz koje može da se vidi koje poslove obavljaju oni koji su optuženi za krivična dela zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem i primanje mita. Istraživače je pre svega interesovalo koliko se postupaka vodi trenutno protiv osoba angažovanih u javnom sektoru, a koliko protiv lica anagažovanih u u privatnom sektoru, ili nezaposlenih. Kao i u kom delu javnog sektora korupcije ima najviše, makar sudeći po optužnicama koje sudovima podnose javna tužilaštva?
Na osnovu podataka dobijenih od Višeg suda u Beogradu, pred ovim sudom se trenutno vodi 41 sudski postupak u kojima je optuženo ukupno 99 lica za krivična dela zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem i primanje mita. Najviše sudskih postupaka (29) vodi se za krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok je najmanje postupka koji se vode zbog primanja mita (4).
Od 99 čak 69 optuženih su osobe angažovane u javnom sektoru dok su 22 lica angažovana u privatnom sektoru, a 8 nezaposlena lica. Ovih 69 lica obavlja sledeće poslove, odnosno zanimanja: lekar, policijski službenik, komunalni policajac, saobraćajni policajac, direktor preduzeća, saobraćajni inžinjer u opštini, pravnik u opštini, inženjer RGZ-a, viši medicinski tehničar, pravnik u centru za socijalni rad, defektolog u osnovnoj školi, ekonomista u javnom komunalnom preduzeću, industrijski menadžer u javnom preduzeću‚ ekonomista u poreskoj upravi, defektolog u Ministarstvu pravde, pravnik u pokrajinskom sekretarijatu, inženjer u RFZO, mašinski inženjer u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, itd.
Čak 37 osumnjičenih su policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a za njima na listi su lekari i drugo medicinsko osoblje kojih je 12 od ukupno 69 osumnjičenih koji rade u javnom sektoru. Ove brojke treba uzeti sa zadrškom, zato što je moguće da se isti osumnjičeni nalazi u više sudskih postupaka, što ne možemo utvrditi bez uvida u optužne akte koje je Viši sud u Beogradu odbio da nam dostavi. Činjenica da su osumnjičeni mahom policijski službenici, odnosno niži službenici u organima javne vlasti može da ukaže i na zaključak da se pred sudovima najčešće vode postupci za dela „sitne“ korupcije.
Kako od drugih sudova nismo dobili kopije optužnih akata ili bar podatke o tome protiv kojih lica se postupci vode nismo u mogućnosti da pružimo prikaz stanja za celu teriotriju Republike Srbije. Ipak, izjavili smo žalbe Povereniku protiv svih sudova i tužilaštava koja nam nisu dostavili tražene informacije, a postupci po žalbama su u toku.
Nedostavljanje informacija pokazuje da i sudovi i tužilaštva slede loše primere drugih institucija koje sada već po pravilu, uskraćuju javnosti informacije o svom radu. Podaci o postupcima koji se odnose na krivična dela korupcije treba da budu dostupni javnosti zato što pokazuju da li se slučajevi korupcije uopšte procesuiraju, kakva je kaznena politika, te da li su tužilaštva i sudovi nezavisni u svom postupanju, posebno onda kada se radi o slučajevima „visoke“ korupcije za koju javnost ima opravdano povećano interesovanje. Praksa uskraćivanja informacija može da navede na zaključak da institucije nešto kriju, što dovodi do toga da i tako nisko poverenje građana u pravosudne organe bude još niže.
