Tvoje lične podatke poseduju državni organi, poslodavac, fakultet, banke, brojni drugi privredni subjekti.

Da bismo otišli na pregled lekara ili upisali dete u vrtić, institucijama dostavljamo različite vrste naših ličnih podataka. Da bismo ostvarili neko svoje pravo ili ispunili neku obavezu prema državi, ustupamo naše lične podatke: ime i prezime, JMBG, zdravstvene podatke.

Podatak o ličnosti je svaka informacija na osnovu koje se može utvrditi identitet jednog lica, posredno ili neposredno.

Za upotrebu podataka koristi se termin obrada podataka o ličnosti. Obrada je svaka radnja koja se sprovodi nad podacima o ličnosti – prikupljanje, kopiranje, ustupanje podataka drugim licima, itd. Čak i sam uvid u podatke, poput onih u zdravstvenom kartonu, predstavlja obradu podataka o ličnosti.

Subjekti koji obrađuju podatke o ličnosti – fizička i pravna lica, privredni subjekti i organi vlasti – nazivaju se rukovalac i obrađivač. Rukovaoci određuju svrhu i način na koji se podaci obrađuju. Obrađivači obrađuju podatke u ime rukovaoca i tu ulogu najčešće imaju različiti pružaoci usluga, poput marketinških agencija, IT kompanija, firmi koje pružaju usluge  sprovođenja video nadzora, itd.

Obrada ličnih podataka nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji pravni osnov i jasno određena svrha obrade podataka, koja nije protivna zakonima. Poslodavci, na primer, prikupljaju podatke kao što su: ime i prezime, adresa, datum i mesto rođenja, matični broj, broj lične karte, broj zdravstvenog osiguranja itd, u svrhu obračuna zarada, uplate poreza i osiguranja, ostvarenja prava tokom bolovanja, i sl. Pravni osnov obrade podataka u ovoj slučaju je zakon, odnosno poštovanje pravnih obaveza rukovaoca.

Pored toga, zakonita obrada podataka može se vršiti i na osnovu pristanka lica na koje se podaci odnose. Primer pristanka je čekiranje polja accept (“prihvatam”) prilikom preuzimanja aplikacija sa Play Store-a. Većina građana ne čita tekst koji je povezan sa kvadratićem gde obeležavamo da se slažemo sa uslovima pod kojim kompanija posluje ili aplikacija radi. Tu se nalaze informacije koje se odnose i na upotrebu naših ličnih podataka. Neke od tih aplikacija zahtevaju pristup galeriji sa fotografijama, kontaktima u našem telefonskom imeniku, itd.

Ostali mogući osnovi za obradu podataka su i: legitimni interes rukovaoca ili nekih trećih lica (poput poslovnih interesa, zaštite bezbednosti lica i imovine, i sl); priprema za zaključenje ugovora ili izvršenje ugovora (na primer, da bi ti dostavio kupljenu robu, prodavcu će biti potrebna tvoja adresa stanovanja); zaštita životno važnih interesa lica (poput slučajeva kada je potrebno nekome spasiti život), i; obavljanje poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca (i u ovom slučaju, javni interes mora biti prepoznat u zakonu).

Svaka institucija, poslodavac ili kompanija, dužna je da te na tvoj zahtev obavesti za šta koristi tvoje lične podatke, koji je pravni osnov za prikupljanje ličnih podataka, da li ih sa nekim izvan institucije/kompanije deli, koliko dugo se lični podaci čuvaju itd.

Ukoliko rukovalac poseduje tvoje lične podatke, na tvoj zahtev dužan je da ti ih stavi na uvid. Uvid uključuje pregled, čitanje, slušanje podataka i sl. Dužan je i da ti, na tvoj zahtev, da kopiju ličnih podataka. Nakon uvida, imaš pravo i da zahtevaš ispravku, dopunu, ažuriranje, brisanje podataka kao i prekid i privremenu obustavu obrade.

Lice na koje se podaci odnose može zahtevati od rukovaoca i prenošenje ličnih podataka drugom rukovaocu kada je to tehnički izvodljivo i kada su ispunjeni zakonski uslovi. Na primer, banka čiji si klijent može, na tvoj zahtev, preneti tvoje podatke o ličnosti u drugu banku.

U situacijama kada je pravni osnov za obradu ličnih podataka pristanak, imaš pravo da u bilo kom trenutku povučeš saglasnost. Dakle, uvek možeš zahtevati od rukovaoca da prekine obradu tvojih podataka, kao i da podatke koje poseduje o tebi obriše.

Zakonom nije predviđeno kako treba da izgleda zahtev kojim se traži uvid u lične podatke, izdavanje kopije, ispravka, dopuna, ažuriranje, brisanje podataka itd. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradio je dva formulara koji treba da olakšaju građanima ostvarivanje ovih prava. Prvi se odnosi na situacije u kojima građani žele da provere da li neki rukovalac poseduje podatke o njima, žele uvid u podatke ili kopiju. Drugi formular je namenjen za traženje ispravke, dopune, ažuriranje, brisanje podataka itd. Oba zahteva je moguće preuzeti na sledećem linku.

U slučaju da lice na koje se podaci odnose smatra da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona, ono ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pored obraćanja Povereniku, lice na koje se podaci odnose može podneti tužbu za zaštitu svojih prava, protiv rukovaoca ili obrađivača za kog smatra da je obradom ličnih podataka povredio neko od prava propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pored ove vrste zaštite moguće je pokrenuti postupak i pred osnovnim sudom tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja podacima o ličnosti.

Partneri Srbija se duže od 10 godina bave pravnom regulativom zaštite ličnih podataka. Ukoliko sumnjaš da je tvoje pravo na zaštitu podataka o ličnosti ugroženo, možeš  nam se obratiti na adresu office@partners-serbia.org