Država troši novac na unapred izgubljene postupke
Autor: Momir Ilić
Intervju je dat Dnevnom listu Blic
U presudi od 12. januara 2016. godine, povodom predstavke rumunskog državljanina otpuštenog jer je poslovni Yahoo Messenger nalog koristio u privatne svrhe, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je nadzor komunikacija od strane poslodavca bio razuman u kontekstu disciplinskog postupka. Sud je ustanovio da nije bilo povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog žvota iz člana 8. EKLJP.
Nedić, koji se medijacijom bavi 12 godina i izabran je nedavno za prvog predsednika Nacionalnog udruženja medijatora Srbije, objašnjava da državni zastupnici nemaju ni potrebna znanja ni veštine da bi pregovarali u ime svog vlastodavca, Republike Srbije ili lokalne samouprave.
Medijacija je brži, efikasniji i znatno jeftiniji način rešavanja sporova ne samo za državu, već i za građane. U SAD se tim putem rešava više od 90 odsto slučajeva. Nedić objašnjava da je, inače uspešna tehnika rešavanja sporova mirnim putem, propala u Srbiji zbog pogrešno postavljenog sistema i najavljuje značajne promene u primeni medijacije već od 1. januara sledeće godine, kad stupa na snagu novi Zakon o medijaciji.
- Verovalo se da je dovoljno obučiti veliki broj medijatora i da će medijacija krenuti sama od sebe. Jedna od stvari koju smo propustili je uključivanje advokata, kao punomoćnika, u ovaj proces – kaže Blažo Nedić.
Koje su prednosti medijacije u odnosu na sudski postupak?
- Osnovna odlika medijacije je da odluku ne donosi medijator, već same strane sukobu, a medijator im svojim znanjem i veštinom pomaže tokom tih pregovora. Uz to, medijacija dugotrajno rešava problem. Jer, kada dobijete presudu, na prvi pogled se čini da je predmet rešen. Međutim, čeka vas žalba, ponavljanje postupka, prinudno izvršenje… Pa čak i kada se sve to sprovede, imate odnos između dve strane koji je nepovratno uništen. Strana koja je izgubila na sudu će tražiti svaku priliku da se revanšira, odnosno da vrati ono što je izgubila. To će izroditi nove sukobe i sporove. A svaki predmet rešen medijacijom, po pravilu, rešava i sve ostale sporove koji stranke imaju.
Ima li sporazum postignut u medijaciji snagu sudske presude?
- Sam po sebi takav sporazum nema snagu sudske presude već vansudskog poravnanja. Međutim, zakon predviđa da ukoliko to žele, strane svoj sporazum mogu da pretoče u dokument koji ima snagu izvršne isprave, ili putem overe medijacijskog sporazuma pred sudom, ili pred notarom. Ipak, u mojoj dosadašnjoj praksi nije se dogodilo da strane traže izvršnu ispravu. Bilo je slučajeva da neka od strana ne bude u mogućnosti da izvrši dogovoreno, ali se kasnije ponovo dolazio na medijaciju.
Ima li primera uspešne primene u Srbiji?
- Cela Evropa se teško se privikava na ovaj način rešavanja sporova, ali na nivou EU postoji jasno izraženo opredeljenje za što širu primenu medijacije. Čak su i SAD, iz kojih je 70-ih godina prošlog veka potekla medijacija, prošle su kroz sličnu situaciju. Dobro je što je Srbija poslednjih godina donela veliki broj propisa koji uspostavljaju pravni okvir za medijaciju i što je nekoliko institucija, kao što su Privredna komora Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, uspostavilo interne sisteme za medijaciju.
Šta će doneti primena novog zakona?
-Biće formirana jedinstvena lista medijatora koja će važiti za teritoruju cele Srbije. Licence, odnosno dozvole za medijatore izdavaće Ministarstvo pravde. To je dobro, jer će svi potencijalni korisnici, znati ko je licencirani medijator i moći će da mu se obrate za pomoć. Novi zakon uvodi i određene podsticaje ukoliko se sudski sporovi reše medijacijom, a to je oslobođenje od plaćanja sudskih taksi pod određenim uslovima. Uz to, medijacija je moguća u svim oblastima i vrstama sporova, kao i u svim fazama sudskog postupka, pa i u postupku po žalbi.
Medijator ne može da bude neko bez fakultetske diplome?
-Jedna od njih je uslov da medijator mora da ima visoku školsku spremu (vss). Takvo rešenje se brani tvrdnjom da medijator ne može da bude svako, da je vss dokaz da je neko prošao određeni put, da ima stručna znanja. Međutim, u Srbiji samo šest odsto ljudi ima vss. To znači da 94 odsto građana neće moći da bira medijatora iz svoje profesionalne sredine. Uzmimo situaciju sa Poverenikom za zaštitu ranopravnosti koji je za oblast diskrimnacije formirao listu medijatora na kojoj su i pripadnici nacionalnih manjina i drugih marginalizovanih grupa. Lica sa ove liste, ukoliko nemaju završen fakultet, od Nove godine neće moći da budu medijatori. Zato ćemo se zalagati da se ova odredba što pre izmeni.
Ko će voditi evidenciju o medijatorima?
- Ministartsvo pravde voditi evidenciju svih licenciranih medijatora. Novi zakon takođe predviđa da će prva licenca medijatorima biti izdata na tri godine. Uslov za obnavljanje licence biće određeni broj obavljenih medijacija, kao i deset sati stručnog usavršavanja godišnje. Ovo je veoma dobra odredba, jer će obezbediti kontinuirano stručno usavršavanje medijatora, kao i evidenciju Ministarstva pravde o broju sprovedenih medijacija, Na taj način imaćemo informaciju o broju predmeta koji su rešeni mirnim putem.
Koje koristi od medijacije može da ima građanin koji je u nekom sporu?
- Pre svega, brže rešavanja sukoba. Po pravilu, i najkomplikovaniji sporovi rešavaju se na jednoj ili dve medijacijske sesije, za svega 856nekoliko meseci. Novi zakon predviđa rok od 60 dana, s tim što postoji mogućnost da se on i produži. Zatim, medijacija je mnogo jeftnija od sudskog postupka. S druge strane, položaj advokata i pravnih zastupnika je takav da oni moraju da se pripreme za medijaciju kao za kompletno suđenje. Njihova uloga u medijaciji je veoma značajna i pojedine advokatske komore su već preduzele korake na promociji medijacije i usavršavanju advokata u ovoj oblasti. Posebno je značajano što medijacija trajno popravlja odnose između strana u sukobu. Obično kažemo da medijacija od protivnika čini saradnike, jer u ovim slučajevima nema pobeđemih i poraženih. Procenat uspešnosti medijacije je preko 80 odsto, a u slučaju da medijacija ne uspe, strane uvek mogu da nastave sudski postupak.
Šta bi država još trebalo da učini da ovaj novi model ne ostane na početnim koracima?
- Da svojim primerom pokaže da sporove u kojima je učesnik prvo pokušava da reši medijacijom, odnosno mirnim putem. Osim što se na taj način rešava veliki broj sporova, država štedi ogromna sredstva iz budžeta za takse i naknade šteta po sudskimm presudama. Na ovaj način država bi doprinela rasterećenju i podizanju efikasnosti sudstva, kao i stvaranju opšte društvene atmosfere dogovaranja i pomirenja umesto sukobljavanja i parničenja, čime se za građane olakšava pristup pravdi i podiže poverenje javnosti u sudove i druge institucije sistema.
Tekst je objavljen na sajtu BLIC-a, i mozete ga procitati ovde.