Oprezno sa JMBG

15.12.2020.

Autor: Uroš Mišljenović, rukovodilac programa u Partnerima Srbija

Kada posetite Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih iznosa možete utvrditi da li imate neke neplaćene novčane kazne ili druge neizmirene obaveze u vezi sa vođenjem prekršajnog postupka. Pretraga je jednostavna; samo je potrebno da unesete ime, prezime i jedinstveni matični broj građana (JMBG). Bez odlaska u sud, tako možete otkloniti eventualne dileme, ili na vreme saznati da ipak niste platili sve što ste (bili) dužni.

Ili preciznije – treba da unesete SVOJE podatke da biste izvršili pretragu.

Ali, šta ako vam se „omakne“, pa unesete tuđe lične podatke? Ili ako neko drugi unese vaše lične podatke?

Ovo bi svakako bilo kažnjivo – što je vidno istaknuto na sajtu kao upozorenje i verujemo da će odvratiti mnoge zlonamerne od te avanture. Ali neće nužno odvratiti baš sve zlonamerne.

Postoje i drugi načini da dođe do zloupotrebe JMBG-a; navešćemo samo dva primera. U Smederevu se dogodio slučaj krađe identiteta, kada su na osnovu JMBG i drugih identifikacionih podataka lica koji se nalaze u ličnoj karti, na njihovo ime otvarane firme i pravljeni dugovi. U Zrenjaninu je jedan građanin saznao da ima ugovor sa pružaocem usluga interneta tek kada je dobio poziv-upozorenje zbog nastalog duga. Ugovor je neko zaključio u njegovo ime, koristeći se njegovim JMBG-om i drugim identifikacionim podacima.

Da li ste se pitali, ko bi eventualno mogao da izvrši proveru vaših dugovanja, zaključi ugovor na vaše ime ili na drugi način zloupotrebi vaš JMBG?

Vaš poslodavac mora imati vaš JMBG. Da li je zamisliv scenario da vas neko od kolega ili poslodavaca „proveri“, naročito ako postoje određene nesuglasice u radnom okruženju? Ponekad se prilikom plaćanja (uplatama na račun) koristi JMBG kao poziv na broj. Neko bi rekao – pa da, time se potvrđuje ko je uplatilac. U redu, ali to ne menja okolnost da banka, Pošta ili menjačnica u kojoj ste možda izvršili transfer tako dolazi u posed vašeg JMBG. Vaš JMBG možda ima teretana u kojoj vežbate, prodavnica u kojoj ste reklamirali proizvod. I tako dalje, i tako dalje, naš JMBG se nalazi na mnogo mesta gde kupujemo ili provodimo slobodno vreme. Takođe, članovi porodice verovatno imaju naš JMBG.

Šta tek reći o bazama podataka koje se raznim zakonima uspostavljaju i koje su dostupne nizu javnih institucija? Podatke o nama poseduju MUP, RFZO, PIO fond, institucije u okviru zdravstva, obrazovanja, matične službe, itd. Te baze su po pravilu zaštićene. Ali pravila imaju izuzetke. Najveći upad u zvanične zbirke podataka u Srbiji zabeležen je 2014.godine, kada je utvrđeno da je baza sa podacima u posedu Agencije za privatizaciju bila u dostupna na internetu više od 9 meseci, sa mogućnošću njenog preuzimanja (downloadovanja). U bazi su se nalazili imena, prezimena, JMBG, adresa prebivališta, broj dinarskog računa u banci, kontakt telefon – sve to za više od 5 miliona punoletnih građana Srbije. Nije poznato koliko je puta baza preuzeta, pa nije moguće utvrditi dalji protok tih podataka odnosno gde se kopije te baze trenutno nalaze. Ukoliko ste se prijavili za besplatne akcije javnih preduzeća, velika je verovatnoća da su podaci o VAMA tada preuzeti i sada nalaze... tamo negde.

***

Kada smo sproveli brzu onlajn anketu o privatnosti, postavili smo pitanje - Koja je Vaša prva asocijacija na pojam privatnost?

Evo  nekih zanimljivih odgovora:

  • Sigurnost
  • Intima
  • Sloboda
  • Dom
  • Bezbednost
  • Moje dostojanstvo
  • Nešto sasvim lično – što nije za javnost
  • Da me niko ne uznemirava
  • Moje pravo da budem ostavljena na miru
Sve nabrojano su vrednosti i potrebe sa kojima se mnogi od nas identifikuju. Naravno, za neke građane sam koncept privatnosti nije važan – nije to specifičnost Srbije - pa ovakve asocijacije kod njih ne postoje. No, primeri zloupotrebe podataka koje smo ovde naveli bi trebalo sve da nas zabrinu i navedu na razmišljanje, kako bismo se mi osećali da smo bili žrtve takvih zloupotreba? Da li bismo imali osećaj da nam je ugrožena sigurnost, da nas je neko uznemirio, ugrozio bezbednost ili dostojanstvo, time što je neovlašćeno upotrebio naše podatke?

Kada dođe do tako masovne kompromitacije podataka kao u slučaju baze Agencije za privatizaciju, može se postaviti pitanje, zbog čega se i dalje JMBG koristi kao „šifra“ za pretragu Registra neplaćenih novčanih kazni i drugih iznosa? Nije li bilo bolje osigurati bazu tako što se koriste neki drugi podaci i tako preveniraju neovlašćeni pristupi? Ne samo da su ovakva pitanja osnovana već je i na njih opravdano odgovoriti - DA.

Jedan od načina da se umanje posledice kompromitacije JMBG je da se izmenom niza propisa praktičan značaj JMBG postepeno umanjuje, odnosno da prestane da bude bitan za ostvarivanje bilo kakvog prava ili pogodnosti, a da se za te svrhe koriste neki drugi identifikacioni podaci. Po tom rešenju, svi mi bismo i dalje imali svoj JMBG ali on ne bi imao bilo kakvu svrhu.

Dok se to ne dogodi, razlog za zabrinutost ostaje. Ali kako bismo umanjili verovatnoću da dođe do daljih zloupotreba našeg JMBG, minimum napora koji možemo da učinimo s tim u vezi je da:

  • Svaki put kada nam neko traži JMBG ili druge lične podatke, postavimo pitanje - zbog čega su vam baš ti podaci o meni potrebni?
  • Razmislimo da li je neophodno da upišemo JMBG na formularu, potvrdi o prijemu robe ili drugom mestu.
  • Više vrednujemo svoje podatke i odbijemo da ih ustupimo ako su oni uslov da se dobije neka potrošačka pogodnost.
  • Ako smatramo da za prikupljanje podataka o nama ne postoji logično objašnjenje ili uporište u propisima, ili da se podaci koji su ranije zakonito prikupljeni sada neadekvatno koriste, možemo se obratiti nezavisnoj instituciji, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Čuvajmo svoje podatke pre nego što zaista postane kasno!

Ukoliko želite da saznate više o svojim pravima u oblasti zaštite ličnih podataka i kako da se zaštitite, posetite stranicu https://www.partners-serbia.org/gradjani

Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Partneri Srbija sprovode u saradnji sa SHARE Fondacijom, Udruženjem “Da se zna!”, Beogradskom otvorenom školom, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Оvaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima smatrati odrazom stavova Evropske unije.



Kategorije

PrivatnostBlogSačuvaj privatnost – odupri se pritisku