ŠTA GRAĐANI BEOGRADA I VOJVODINE MISLE O PRAVU NA PRIVATNOST I ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA?

16.12.2020.

Privatnost se kao vrednost visoko ceni, ali često nije baš potpuno jasno šta ona podrazumeva, posebno u doba interneta. Opet, mnogi je lako “trampe” za popust prilikom kupovine, a deo građana smatra da pravo na privatnost, na primer, ne treba da važi za osumnjičene za krivična dela. 
Ovo su neki od rezultata ankete građana o tome kako javnost doživljava pojmove privatnost i lični podaci, koju je uradila organizacija “Partneri Srbija” u okviru kampanje “Privatnost je srce slobode” kojom nastoji da građane informiše o značaju privatnosti u doba novih tehnologija i ukaže im na to koliko je naš nekadašnji doživljaj privatnosti danas neadekvatan.
U anketi su učestvovali građani Beograda i Vojvodine i reč je, mahom, o građanima uzrasta od 18 do 50 godina.  Ovu anketu ne možemo posmatrati kao istraživanje javnog mnjenja u klasičnom smilsu, a njena svrha je da nam da početne informacije za razvijanje daljih istraživačkih i edukativnih aktivnosti.
Rezultati ankete:
Iako će na pitanje da li imate pravo na privatnost u javnosti, ogroman broj građana odgovoriti pozitivno, zapravo je vrlo mali procenat njih svestan šta privatnost u današnjem vremenu zaista znači. Tek manje od 10 odsto je ovaj pojam povezalo sa zaštitom ličnih podataka, dok većinu i dalje ovaj pojam asocira na reči “intima”, “porodica”, “samoća” “moja soba”, “mir”. Više od polovine anketiranih se sa konstatacijom da je “privatnost prevaziđena jer danas ionako svi sve znaju o nama” potpuno ili delimično slaže.
 
 
Iz odgovora na pitanje koji su vid narušavanja privatnosti doživeli, vidi se da i dalje privatnost doživljavaju kroz sferu ličnih odnosa u krugu porodice i prijatelja, bivših i sadašnjih partnera ili radnog mesta. 

Ipak, zanimljivi su stvarni primeri narušavanja prava na privatnost koje su anketirani izdvojili kao najčešće koje doživljavaju: “kamere u hodniku na poslu”, “glasno saopštavanje dijagnoze, sredstava na računu, bračnog statusa, porekla, godina”, “tražili su mi u banci zdravstvenu knjižicu da bi mi dali kredit”, “moj šef je zaposlenima rekao moju dijagnozu”, “mobilni operater je moj broj dao političkoj partiji”, “reklame na društvenim mrežama koje počnu da iskaču posle razgovora”, “bespotrebno traženje lokacije od strane nekih aplikacije”. 
U praksi se svi vrlo često suočavamo sa situacijama da nam u prodavnicama traže lične podatke, uglavnom JMBG broj, da bi nam zamenili kupljenu robu ili odobrili dodatni popust. “Iako je to očigledno kršenje zaštite ličnih podataka, ova praksa je široko rasprostranjena pa se čini da polako postaje opšte prihvatljiva sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i da se na to ne obaziremo. Tome u prilog govori i da bi više od trećine anketiranih “možda” bilo spremno da ustupi neki lični podatak ako bi zauzvrat dobili popust, a anketirani su, uglavnom, odavanje podataka “merili” visinom popusta ili vrstom podataka koje treba da daju. 


Pravo na privatnost, međutim, nije na ceni ako se tiče osumnjičenih za činjenje krivičnih dela jer je više od 80 odsto ispitanih odgovorilo da ono ne sme da bude smetnja za sprovođenje krivičnih istraga ili “hvatanje” kriminalaca. 

 

S druge strane, praksa Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokazuje da se građani koji su informisani o pravu na zaštitu ličnih podataka i obraćaju Povereniku, odnosno štite svoja prava u oblasti privatnosti.
Najčešći razlozi zbog kojih se građani žale Povereniku tiču se povrede prava na privatnost na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, u organima bezbednosti, žale se zbog postavljanja video nadzora, i sl.  


Ovi primeri nalaze se i na sajtu https://monitoring.mojipodaci.rs/, u okviru baze primera kršenja prava na zaštitu privatnosti. U ovoj bazi se pored slučajeva u kojima je reagovao Poverenik, nalaze i primeri povreda prava na privatnost za koje smo saznali putem medija, ili od strane organizacija civilnog društva kojima su se ugroženi građani obraćali za pomoć.
Ova baza rezultat je rada šest organizacija civilnog društva - Partneri Srbija, SHARE Fondacija, A 11 Inicijativa, organizacija Atina, Da se zna! i Beogradske otvorene škola - koje su sprovele monitoring povreda prava na privatnost građana, posebno marginalizovanih grupa, i ovu bazu učinile dostupnom javnosti. Baza će se redovno ažurirati i dopunjavati novim primerima. 

Neki od primera povrede prava na privatnost zbog kojih su se građani žalili Povereniku a koji se nalaze u pomenutoj bazi su i: slanje podataka o pacijentu neovlašćenom licu, javno isticanje obaveštenja o dugovanju, obrađivanje podataka o kretanju van granica države policijskom službeniku, video nadzor u prostorijama jednog Zavoda, praćenje GPS-a zaposlenog, aneks ugovora na oglasnoj tabli kladionice, zahtev za pristup fotografijama i telefonskom imeniku od strane jedne apliakcije za mobilno bankarstvo, javno objavljen spisak dece i istaknuto da jedno dete nije vakcinisano, traženje otiska prsta za dobijanje članske karte u teretani, itd.

 

Partneri Srbija će, u narednim nedeljama, nizom aktivnosti i komunikacijom u medijima nastojati da, kroz primere iz svakodnevnog života, javnost dodatno zainteresuje za pitanja zaštite ličnih podataka i prava na privatnost, u cilju unapređenja svesti građana i njihove dalje edukacije.
Želimo i da ohrabrimo građane da se obrate Povereniku, Partnerima Srbija ili nekoj drugoj organizaciji civilnog društva koja se bavi ovom temom uvek kada sumnjaju da im je ugroženo pravo na zaštitu ličnih podataka jer je to jedini način da značaj ovog prava bude i zaista shvaćen i prihvaćen u društvu.

Više o zaštiti ličnih podataka možete pogledati i na delu sajta koji je namenjen građanima: https://www.partners-serbia.org/gradjani

Kategorije

PrivatnostVestiRazbijanje mitova o privatnosti