Većina nas je bar jednom u životu prošla kroz iskustvo razgovora za posao. Ovakvi razgovori često mogu biti dosta stresni po kandidate i podrazumevaju dosta psihološke pripreme, pre svega kod mladih ljudi koji po prvi put traže zaposlenje. Upravo iz tog razloga, važno je znati da postoje određena pitanja koja budući poslodavac ne sme da postavi, i koja su u određenim situacijama čak striktno zabranjena različitim propisima. U takvim situacijama, kandidati mogu da odbiju da pruže odgovor na takve upite.

Pre svega, to mogu biti pitanja o bračnom i porodičnim statusu, kao i pitanja poput „Da li planirate decu u skorijem periodu?“ Najčešće, to su pitanja koja su lične prirode i ni na koji način ne utiču ni na kvalitet obavljanja budućeg posla, niti su neophodna da bi potencijalni poslodavac mogao da donese odluku o izboru između vas ili nekog drugog kandidata, već se najčešće koriste kao eliminišući faktor kako bi prednost dobio drugi kandidat.

Pored toga, poslodavca neretko zanima i vaša veroispovest, seksualna orijentacija, nacionalna pripadnost, zdravstveno stanje... Ove informacije o vama predstavljaju podatke o ličnosti, a neka od njih potpadaju i pod posebnu vrstu podataka o ličnosti i imaju pravo na veći nivo zaštite u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, kada je poslodavcu neophodno da angažuje fizički sposobnog radnika, za poslove koji se obavljaju uz veliki napor ili pod posebnim uslovima, recimo za rad u magacinu koji podrazumeva često podizanje težih predmeta, rad u rudniku ili rad noću, zahtevaće od vas lekarsko uverenje kojim biste dokazali da možete da podnesete rad u takvim uslovima, tj. da takve aktivnosti ne bi ozbiljnije ugrozile vaše zdravlje i dovele do potencijalnih povreda na radu.

O značaju zaštite ovakvih podataka svedoči i Zakon o radu koji u članu 18 garantuje zabranu diskriminacije. Naime, Zakon strogo „zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.“[1] Dakle, bez obzira što određeno lice još nije u zvaničnom radnom odnosu, to ne znači da neće imati pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu od diskriminacije.

Isti Zakon takođe propisuje da poslodavac ne može zahtevati od kandidata da dostavi podatke o porodičnom i bračnom statusu i planiranju porodice jer nisu u pitanju informacije koje su od neposrednog značaja za obavljanje posla. Takođe, poslodac ne može od kandidata zahtevati da dostavi test na trudnoću, osim kada su u pitanju poslovi kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta, utvrđen od strane odgovarajućeg nadležnog zdravstvenog organa.[2]

Kandidatima zaštitu pruža i Zakon o zabrani diskriminacije. Naime, pod diskriminacijom se podrazumeva svako neopravdano pravljenje razlika između pojedinaca ili nejednako postupanje, na osnovu njihovih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava. Zakon, koji je diskriminaciju u oblasti rada prepoznao kao jedan od posebnih oblika diskriminacije, između ostalog, garantuje i zabranu narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa i propisuje da će se zaštita obezbediti ne samo licima koja su u stalnom radnom odnosu, već određuje i širi krug lica koja imaju pravo na zaštitu od diskriminacije - licima koja traže posao, studentima,volonterima...[3]

Važno je napomenuti da Zakon takođe izričito propisuje i situacije u kojima se određena davanja prednosti neće smatrati diskriminacijom – u pojedinim slučajevima određeno lično svojstvo predstavljaće odlučujući faktor za obavljanje određenog posla. Primera radi, ukoliko je za ulogu u pozorišnoj predstavi neophodna glumica određenih godina, pol i starosno doba mogu se koristiti kao ograničavajući kriterijum za zaposlenje i osobama koje ispunjavaju ove dodatne kriterijume biće data prednost u odnosu na one kandidate koji ta lična svojstva nemaju.

U situaciji kada smatrate da su pitanja na intervjuu bila diskriminatorne prirode, tj. da vam je pitanjima poput „Koliko dece imate? Da li ste u braku? Planirate li trudnoću u skorijem periodu?“ pričinjena diskriminacija, možete  podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Takođe, ukoliko smatrate da je potencijalni poslodavac neopravdano prikupio vaše podatke o ličnosti, tj. da je  obradio vaše podatke o ličnosti suprotno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, možete se obratiti još jednom nezavisnom telu – Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Zaštitu je moguće ostvariti i pred sudom.

Podizanjem svesti zaposlenih tj. kandidata koji konkurišu za određeno radno mesto o diskriminatornim praksama i značaju zaštite njihovih podataka o ličnosti, prava na privatnost i intimu, kao i češćim ukazivanjem na povredu navedenih prava, i poslodavcima će biti stavljeno do znanja da su građani informisani o svojim pravima kao i mehanizmima koji im stoje na raspolaganju u slučaju eventualnih povreda njihovih prava prilikom traženja zaposlenja.

Ukoliko želite da saznate više o svojim pravima u oblasti zaštite ličnih podataka i kako da se zaštitite, posetite stranicu https://www.partners-serbia.org/gradjani