Buka kao zagađivač života

24.08.2021.

Autorke: Marina Mijatović, advokatica i Biljana Metlaš
 
Zagađenje bukom postalo je jedno od glavnih obeležja ne samo velikih gradova u Srbiji, već i cele Srbije. Građani Srbije se godinama unazad bore za svoj miran san, bez adekvatne podrške i saradnje nadležnih organa. Iako se stalno govori o gradskom saobraćaju kao najvećem zagađivaču bukom, poslednjih godina, pre svega u urbanim sredinama, buka iz ugostiteljskih objekata postala je glavni zagađivač životne sredine.

Kako su propisi definisali buku?

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, buka i vibracije predstavljaju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. U svakoj životnoj sredini moraju da postoje uslovi koji su u skladu sa vrednostima koje omogućavaju human život. Kvalitet životne sredine se meri određenim parametrima,  a nivo buke predstavlja jedan od parametara za ocenu životne sredine.  

Svaki emiter buke (ugostiteljski objekat, gradilište, transportna sredstva i drugo) ima obavezu da preduzme sve mere kako bi smanjio emisiju buke. Emisija buke mora da zadovolji standarde u pogledu nivoa dozvoljene buke. Zakon predviđa da se buka mora meriti na jedinstven način, odnosno da prekomerna buka dovodi do zagađenja životne sredine na isti način kao hemikalije, industrijska zagađenja i slično. 

Posebnim Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini buka u životnoj sredini je definisana kao neželjen ili štetan zvuk. Zakon dakle određuje ko se štiti od buke i ko je nadležan da štiti, koje su mere da bi zaštita bila efikasna, kako se buka meri i kako se može pristupiti informacijama o buci, ali i uticaj buke na zdravlje ljudi.  

Svaka lokalna samouprava (grad, opština) je odgovorna za svaku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost građana buci iznad graničnih vrednosti. Nivo buke meri se u decibelima (db (A)). Granične vrednosti su određene u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini. Nivo buke u dnevnim i večernjim časovima u stanovima može biti maksimalno 35 db (A), a u toku noći najviše 30 db (A). Nivo buke od 30 db (A) u zatvorenom prostoru se dostiže tokom uobičajenog razgovora između dvoje ljudi.

Kako su građani odlučili da mirno spavaju?

Borba za miran san stanara Cetinjske ulice počela je pre šest godina, podnošenjem prijava policiji i komunalnoj miliciji. Kako je reakcija ovih službi izostala, građani su se za pomoć obratili turističkoj i ekološkoj inspekciji, predsednicima opština, gradonačelniku i njegovom zameniku, Zaštitniku građana. Nažalost, nijedan organ nije preduzeo mere koje bi zaustavile prekomerno emitovanje buke i vratile građanima pravo na miran san. U početku su prijave građana dostavljane pisanim putem -  poštom, direktno na pisarnicu gradske skupštine, elektronskom poštom i na kraju preko društvenih mreža. Za grad Beograd najčešća komunikacija je sa Službom za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima koja je dostupna na Tviteru (Beokom servis čiji je nalog @prijavi_problem).

Zahvaljujući društvenim mrežama problem buke je postao vidljiv jer su građani na svoje naloge/profile postavljali snimke koji su jasno ukazivali da je buka koja se čuje u njihovim stanovima, čak i pri zatvorenim prozorima, znatno veća od dozvoljene. Jedna od aktivnosti građana bila je primena mehanizma slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i da se od ekološke inspekcije traže izveštaji o merenju buke koje je izradila ovlašćena stručna organizacija. Bilo je očekivano da će nakon utvrđenih prekoračenja nivoa buke uslediti sankcije emitera i da će se sankcije ogledati u eliminisanju buke. Međutim, mere koje je donosila ekološka inspekcija nisu se pokazale kao efikasne, kao ni prekršajni postupci koji se uglavnom okončaju tako što sudija donese rešenje o obustavi postupka zbog zastare prekršaja.

 
Nakon neuspelih pokušaja da spor sa gradom i vlasnicima lokala reše mirnim putem, stanovnici Cetinjske ulice u Beogradu su odlučili da podnesu tužbu sudu tražeći da grad Beograd preduzme mere i zaštiti ih od prekomerne buke. Stanovnici Cetinjske su tokom parničnog postupka još jednom pokušali da spor reše mirnim putem i predložili su medijaciju (posredovanje). Mada je grad Beograd u prvoj fazi prihvatio medijaciju, nijedno ročište nije održano jer je grad Beograd odustao od mirnog rešavanja spora. Zbog dugogodišnje izloženosti prekomernoj buci, smanjenom kvalitetu sna, radne sposobnosti  i života uopšte, stanari su zahtevali i da im se dosudi naknada zbog povrede prava. Pošto video snimci i merenja nivoa buke koje su stanovnici sami snimili i merili pred nadležnim organima nisu prihvatljivi, učesnici tužbe kao dokaz su priložili merenja urađena od ovlašćenih stručnih organizacija, a koja su urađena po nalogu ekološke inspekcije. Iako je u prvostepenom postupku utvrđeno da su povređena prava tužilaca (stanovnika Cetinjske ulice), to ponovo nije dovelo do reakcije nadležnih i smanjenja nivoa buke. Činjenice potvrđuju da ni odluke suda ne predstavljaju ni represivnu ni preventivnu meru, ali i da se postupak između stanara i grada Beograda nastavlja u drugom stepenu.

Kako dosadašnji vidovi građanske borbe protiv buke kod nadležnih nisu izazvali nikakve reakcije, niti probudile želju da konačno počnu da rade svoj posao i reše problem buke iz ugostiteljskih objekata, građani su se udružili i počeli da razmenjuju dokaze u vidu video snimanja i tonskog snimanja buke, ali i merenja nivoa buke fonometrom. Nakon prikupljanja takvih dokaza usledilo je obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava (Evropski sud) i to podnošenjem zahteva za određivanje privremene mere zbog povrede članova 2 (pravo na život), 3 (zabrana mučenja) i 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Građani su Evropskom sudu dostavili sve dokaze koji potvrđuju njihovu borbu protiv buke i da je buka od juna 2021. godine značajno intenzivnija.

Tema buke u Srbiji je postala interesantna i stranim medijima, te je aktivizam građana protiv prekomerne buke u julu 2021. godine osvanuo i na portalu Associated Press-a[1], a preneli su ga i drugi svetski mediji kao što je The Independent[2]. BBC je u aprilu 2021. godine objavio tekst pod nazivom „Buka je svuda oko nas: „Beograd je deponija buke“[3]. Po naslovima i interesovanju medija očigledno je da je javnost zainteresovana za problem  zagađivanja životne sredine bukom, kao što je i očigledno da nadležni organi ne rade svoj posao valjano i da svojim nečinjenjem jasno pristaju na maltretiranje građana.  
 
Gde nas je odveo aktivizam i da li se vredi boriti svim pravnim sredstvima?

Prvi koraci u borbi protiv buke bili su neizvesni i spori. Bilo je teško saznati kojim organima se obratiti, na koji način, kojim redosledom i šta činiti ako izostane njihova reakcija. Građane vodi aktivistički duh i želja da vrate pravo na miran san bez buke. Oni to čine uključivanjem komšija u aktivnosti, informisanjem šire zajednice, alarmiranjem medija, ali i korišćenjem svih raspoloživih pravnih sredstava. U cilju da bitke protiv buke imaju pravni epilog i da se borba okonča stavljanjem buke u zakonske okvire, građani su koristili i nastaviće da koriste sve pravne mehanizme koji su im na raspolaganju. 

Svesni činjenice da nijedan čovek nije ostrvo za sebe, maratonci za miran san trče ovu trku pojedinačno, ili preko udruženja Sačuvajmo Cetinjsku i Zetsku ulicu i Beograđani protiv noćne buke, pokazujući tako da #GrađaniImajuMoć.
 
[1]https://apnews.com/article/europe-business-health-government-and-politics-arts-and-entertainment-98ac642ebaa0ebb3cf686a6d8edd4cd5
[2] https://www.independent.co.uk/news/belgrade-residents-tell-rights-court-of-bar-noise-torture-belgrade-serbia-cafs-european-court-of-human-rights-strasbourg-b1887698.html
[3] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56777396

Kategorije

BlogEdukacijaGrađani imaju moć