Prvog dana Nedelje privatnosti predstavnici Vlade Republike Srbije, Delegacije EU u Srbiji, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i organizacije Partneri Srbija složili su se da je Srbija napravila određeni pomak u zaštiti prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti svojih građana, najviše u regulatornom smislu, usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2018. godine, ali da je, uz izradu nove Strategije zaštite podataka o ličnosti, nužno unaprediti sektorske propise koji uređuju materiju za obradu podataka o građanima, kao i da se osigura primena takvih propisa. „GDPR i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti doneli su i novu paletu prava za građane, ali i nove obaveze subjekata koji obrađuju njihove podatke o ličnosti“, naglasila je Ana Toskić Cvetinović, iz organizacije Partneri Srbija.

Kada se govori o zaštiti prava na privatnost i ugrožavanju iste u slučaju osetljivih grupa, posebno dece žrtava nasilja i eksploatacije, zaključak je da su žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBTQ+ populacije, kao i HIV pozitivne osobe česte žrtve diskriminacije u našoj zemlji i to u svakodnevnim sferama života, te da isti nisu upoznati sa svojim pravima, zbog čega nisu spremni da se upuštaju u procese i postupke zaštite svojih prava. Stalni problem „curenja informacija“ o žrtvama iz nadležnih institucija dodatno otežava položaj žrtve i njen oporavak, ali i poverenje u nadležne institucije, te je od izuzetne važnosti sačuvati identitet žrtava, kako bi se ista zaštitila.

Zaštita privatnosti u zdravstvenom sektoru, kao tema drugog dana događaja, akcenat je stavila na temu zaštite medicinskih podataka tokom pandemije, gde je do značajne povrede privatnosti došlo već na početku same pandemije, potvrđeno je iz službe Poverenika. Broj povreda se od početka pandemije povećao, pogotovo imajući u vidu da je došlo i do većeg obima prikupljanja podataka elektronskim putem. Uspostavljene su različite baze za prikupljanje zdravstvenih podataka, pa se postavlja pitanje da li su sve ove baze neophodne i da li su one dovoljno zaštićene, imajući u vidu da su primećeni određeni bezbednosni propusti. Sa druge strane, na panelu posvećenom marketingu i novoj eri privatnosti, zaključeno je da su izmene pravnog okvira u ovoj oblastu došle u pravnom trenutku i da su unele red i neophodna pravila u dosta neregulisano tržište, kao i da su mogućnosti i prava samih potrošača sada dosta šira. GDPR je ipak promenio dosadašnju praksu i doneo suštinske promene u sferi biznisa. Kompanije su počele da prilagođavaju svoje poslovanje, ali izazov sa primenom i dalje postoji, jer pravna praksa u ovoj oblasti i dalje ne postoji, te je potencijalno različito tumačenje propisa od strane obveznika.

Izazovi zaštite podataka u savremenom obrazovanju obeležili su treći dan Nedelje privatnosti, kao i u kojoj meri je digitalizacija u obrazovanju usklađena sa ZZPL-om. Sektor obrazovanja od početka pandemije pretrpeo je veliku transformaciju, prelazak na onlajn nastavu najviše je uticao na najsiromašnije, dok se prostor za napredak vidi u poboljšanju uspešne komunikacije između profesora i učenika u online okruženju, ali i u donošenju podzakonskih akata koji bi detaljnije regulisali ovu oblast. Iz službe Poverenika naglašeno je da zaposleni u prosveti nisu previše upoznati sa svojim obavezama u ovoj oblasti, pogotovo imajući u vidu da mnoge škole i dalje nisu imenovale lice za zaštitu podataka o ličnosti. Zaštita podataka o ličnosti u otkupu potraživanja akcentovana je kroz značaj utvrđivanja adekvatnog obima prikupljanja podataka od strane rukovalaca – poverilaca i agencija za otkup potraživanja, kako se ne ni prikupljao preveliki broj podataka, jer se time stvara dodatna obaveza za same rukovaoce da uspostave odgovarajući nivo zaštite za podatke koji možda nisu ni potrebni za konkretnu pravnu radnju. I u ovoj oblasti, neophodno je uskladiti sektorske propise za ZZPL-om.

Da rast korišćenja elektronskih transakcija sa sobom donosi potrebu za dodatnim oprezom pri zaštiti ličnih podataka u ovom vidu trgovine, imajući u vidu da je odgovornost uvek u rukama potrošača, rečeno je na panelu o zaštiti podataka o ličnosti u elektronskoj trgovini. Pandemija je i ovde ubrzala rast korišćenja elektronske trgovine, a problem je činjenica da razne aplikacije koje omogućavaju online plaćanja najpre zahtevaju saglasnost za obradu podataka korisnika, ali i za vršenje raznih analiza na osnovu tih podataka. Neophodno je da sve firme imenuju lice za zaštitu podataka, a takva praksa je kod nas retka, jer se kazne za nepostupanje praktično uopšte ne izriču. Zaključak je da je potrebno uložiti dodatnu energiju u informisanje i edukaciju javnosti. Da je primena veštačke inteligencije u Srbiji društvena dilema složili su se panelisti poslednjeg panela Nedelje privatnosti. Veštačka inteligencija već je globalno u upotrebi u javnom sektoru u industriji nadzora, ali i u privatnom sektoru, zdravstvenoj industriji, a sve veću primenu imaće i u obrazovanju. S tim u vezi, pre nego što se usvoje posebne regulative koje uređuju VI,  u primeni VI moraju se primenjivati načela obrade podataka o ličnosti, poput svrsishodnosti, srazmernosti, minimizacije, tačnosti podataka, ali i transparentnosti, zaključak je ovog panela.

Nedelja privatnosti organizovana je u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, koji zajednički sprovode organizacije Partneri Srbija, SHARE Fondacija,  Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola. Ovaj projekat predstavlja podršku braniteljima ljudskih prava, organizacijama civilnog društva i ugroženim grupama u odbrani prava na privatnost.