Autorka: Advokatica Nina Nicović

Generalno gledano, kada god su Vaša lična ili imovinska prava povređena ili ugrožena, Vi imate pravo da tražite njihovu zaštitu  pred javnim tužilaštvom i sudom. U kontekstu pritisaka koje aktivisti trpe, ovo je naročito naglašeno jer njihov aktivizam povlači za sobom takozvana markiranja od strane nadležnih organa, čiji mehanizmi  u stvari budu zloupotrebljeni upravo od onih protiv kojih se aktivisti bore. Najčešće su u pitanju zastrašivanja u vidu podnošenja krivičnih prijava protiv aktivista kao osumnjičenih, i to za iste one  događaje u kojima se oni bore za prava građana, i u kojima bi eventualno imali položaj oštećene strane. Dakle, obrću se procesne „uloge“ a sve u svrhu obeshrabrivanja njihovog aktivističkog delanja. Putem ovog bloga možete da se upoznate sa nekim zakonskim mehanizmima koji Vam mogu pomoći da zaštitite svoja prava i u isto vreme pomognete nadležnim organima da uvide da se njihova nadležnost zloupotrebljava.  

Ono na šta treba da pazite su tri osnovne stvari:

1. Dokazi, barem oni osnovni (svedoci, dokumentacija, slike, snimci itd.).
2. Rok, u kome morate da podnesete prijavu o tome nadležnom organu (policija/javno tužilaštvo/sud).
3. Rok, u kome to krivično delo ili prekršaj može apsolutno da zastari - znači da isteče zakonom propisano vreme posle kojeg takoreći više niko od nadležnih organa ne može da Vam pomogne u zaštiti Vaših prava.*

*Da ne bi došlo do apsolutne zastare tog krivičnog dela ili prekršaja na raspolaganju su Vam dva načina postupanja:

• Da se aktivno raspitujete o statusu predmeta, 
• Da koristite pritužbe na rad postupajućih nadležnih organa i osoba koje su zadužene za taj predmet i disciplinske prijave, ako je očigledno da predmet stoji u mestu i ide ka apsolutnoj zastari. 

 

Ovo je pogotovo bitno u slučaju kada Vam se, na primer, preti putem telefona ili društvenih mreža jer je policija ograničena vremenskim okvirom u kojem se čuvaju podaci koji bi morali biti analizirani da bi se potvrdile Vaše tvrdnje. Takođe, ovo važi i za eventualne povrede koje ste pretrpeli - psihički ili fizički. Suštinski, što duže čekate da prijavite taj događaj, to će se tragovi pre izgubiti.

Ono što možete odmah da uradite jeste da prikupite dokaze koji potvrđuju/pokazuju da ste ugroženi na bilo koji način. Znači, ako su u pitanju povrede, obavezno idite kod lekara koji će konstatovati vrstu fizičkih povreda ili psihičkih  trauma u svom izveštaju, čuvajte taj izveštaj i kasnije dajte nadležnom organu da izvrši uvid u original, ali ga zadržite za sebe, a nadležnom organu ostavite kopiju. Ako su u pitanju fizičke povrede, slikajte ih i iste čuvajte do završetka sudskog postupka.

Ako Vam na primer pretnje dolaze putem društvenih mreža, slikajte tekst tih pretnji i sa kog korisničkog naloga dolaze. Ne brišite ih iz svog naloga na društvenim mrežama, niti iz svog mobilnog telefona ili kompjutera, i o tome obavestite tj. prijavite administratoru te društvene mreže ili aplikacije, putem njihovog kontakt centra (sa kojim se najčešće stupa u kontakt preko označenog centra za pomoć).

Ako pretnje dolaze putem poziva na Vaš fiksni telefon, zabeležite sebi kog datuma je to bilo i u koje vreme, a ako dolaze putem mobilnog telefona ili poruka, slikajte listu poziva/ konkretne poruke i nemojte ih brisati iz mobilnog telefona. Ako budete menjali aparat mobilnog telefona, sačuvajte stari na kojem su te poruke/pozivi, ne prodajte ga, i ako je ikako moguće, ne dajte drugom licu da ga koristi jer će najverovatnije biti veštačen od strane javnog tužilaštva ili suda, kako bi se dokazale Vaše tvrdnje.

Što se tiče roka u kome možete da podnesete krivičnu prijavu - najsigurnije je da to uradite odmah ili najkasnije 3 meseca od saznanja za krivično delo i učinioca, jer želite da ostavite za sebe najviše zakonskih mogućnosti u slučaju da zamenik javnog tužioca smatra da nema mesta za krivično gonjenje po službenoj dužnosti, ali da ima dovoljno dokaza da podnesete predlog za krivično gonjenje tj. privatnu tužbu. Kada podnesete predlog za krivično gonjenje tj. privatnu tužbu, ovo znači da ćete Vi, kao oštećeno lice, faktički imati ulogu koju bi imao zamenik javnog tužioca (da je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti). Krivični zakonik jasno navodi koja krivična dela se gone po predlogu za krivično gonjenje tj. po privatnoj tužbi. Dakle, ona koja se gone po službenoj dužnosti su sva ona osim za koje Krivični zakonik izričito napominje da se gone po predlogu za krivično gonjenje tj. po privatnoj tužbi.

Doduše, ako zamenik javnog tužioca odbaci krivičnu prijavu (obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice), jer smatra da nema nijednog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, imate pravo da u roku od 8 dana, od prijema te odluke, tj. 3 meseca ako je niste primili, podnesete prigovor neposredno višem javnom tužiocu. Tada postoje dve vrste odluka, koje se donose nakon 15 dana od dana prijema prigovora:

• Usvaja se, i predmet se, sa obaveznim uputstvom da se preduzme/nastavi krivično gonjenje, vraća zameniku javnog tužioca koji je prvobitno istu odbacio.
• Odbija se, i nemate dalje pravo žalbe ni novog prigovora.

Takođe, ako tužilac ipak prihvati da postupa po Vašoj krivičnoj prijavi, ali odustane od gonjenja nakon podignute optužnice, moraćete da se izjasnite sudu na samom suđenju ili u roku od 8 dana, od prijema odluke, (tj. 3 meseca ako je niste primili) da li ćete preuzeti gonjenje i zastupati optužbu. Ovo znači da Vi faktički morate preuzeti ’’ulogu’’ koju je do tada imao zamenik javnog tužioca u tom konkretnom predmetu da bi se postupak nastavio. Ako iz bilo kog razloga niste saznali za ovu odluku (niste bili na suđenju, niste prijavili tužilaštvu/sudu promenu prebivališta...) imaćete najviše 3 meseca od odustanka tužioca da preuzmete gonjenje i zastupate optužbu jer će nakon toga sud smatrati da ste odustali, pa će doneti rešenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.

Iako ovo može zvučati obeshrabrujuće za oštećene, zakon je ostavio mogućnost da se javno tužilaštvo ipak kasnije uključi u sudski postupak, preuzme procesnu „ulogu“ od oštećenog i u njegovo/njeno ime pred sudom nastavi postupak u slučaju da se pokaže da je ipak u pitanju takoreći ozbiljnije krivično delo, tj. ono koje se goni po službenoj dužnosti. Tužilaštvo za ovo može da sazna od:

- suda, koji će mu dostaviti spise sa tom napomenom (da je dosadašnji sudski postupak pokazao da je to ipak delo koje se goni po službenoj dužnosti) ili

- ako ga Vi, kao oštećeni, obavestite o tome.   

U slučaju da podnosite prekršajnu prijavu tj. zahtev za pokretanje prekršajnog postupka najsigurnije je podneti ga odmah po saznanju jer je rok za zastarevanje vođenja prekršajnog postupka u najvećem broju slučajeva kratak - godinu dana. Ovo znači da bi prijava/zahtev, pokretanje i završetak postupka moralo takoreći da ’’stane’’ upravo u ovom vremenskom periodu od 1 godine od dana kada je prekršaj učinjen, tj. maksimalno 2 godine - kada nastupa apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka. Apsolutna zastarelost nastupa kada protekne dvostruko više vremena od onog vremenskog roka koji je zakon propisao za zastarelost krivičnog gonjenja tj. vođenja prekršajnog postupka.  Postoje prekršaji koji zastarevaju u dužem vremenskom periodu, tako da ćete imati više vremena, kao oštećeni, da ’’uspete’’ u postupku ali to treba proveriti u svakom pojedinačnom slučaju.

I u ovom postupku je omogućeno da aktivno koristite svoja prava, prikupite one dokaze do kojih možete da dođete ili predložite sudu da pribavi one dokaze koje samo državni organ, službenim putem, može da dobije. Takođe, jedan od značajnih mera za brzu zaštitu Vaših prava kao oštećenog lica je da prikupljate i podnosite sudu dokaze na osnovu kojih može da se izrekne mera zabrane pristupa okrivljenog Vama, objektima ili mestu izvršenja prekršaja. U ovom postupku takođe važe pravila da ako javni tužilac odustane oštećeni može da nastavi tj. preuzme gonjenje s tim što može i da promeni prvobitni zahtev.

Takođe treba da znate i neke negativne stvari odustanka od daljeg gonjenja:

- ako kao oštećeni odustanete od podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka može se desiti da Vi snosite troškove postupka. Ovo znači da ako je okrivljeni u tom postupku imao troškove angažovanja advokata i /ili sudskog veštaka, Vi ćete morati da mu to nadoknadite.

- u krivičnom postupku je predviđeno da ako do završetka glavnog pretresa, kao oštećeni, odustanete od predloga za krivično gonjenje tako što to izjavite javnom tužiocu, odnosno sudu, gubite pravo da ponovo podnesete predlog  za taj isti događaj gde ste bili ugroženi.

Zato je bitno da aktivno koristite ona prava koje Vam je zakon dao, jer ćete na taj način imati više šansi u tome da Vas nadležni organ zaštiti i i na taj način obeshrabri one koji zastrašivanjem pokušavaju da Vas zaustave u Vašem aktivizmu.

Ovaj blog deo je zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene Srbija da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u blogu isključivo su stavovi autorke i ne odražavaju stavove USAID-a.