U okviru projekta „Unapređenje poverenja građana u pravosudni sistem Srbije“ Partneri Srbija sprovode istraživanje o transparentnosti sudova i tužilaštava. Imajući u vidu da pojam transparentnosti obuhvata i proaktivnu komunikaciju sudova i tužilaštava sa građanima, Partneri Srbija su analizirali i strateška dokumenta u oblasti komunikacija koja se odnose na sudove i tužilaštva.

Kako bismo uvtrdili da li sudovi i tužilaštva imaju strateška dokumenta u oblasti komunikacija, i kako se ista sprovode, uputili smo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT). 

U zahtevu koji je upućen VSS tražili smo sledeće informacije:

1. U kojoj meri je sprovedena trenutna Komunikaciona strategija Visokog saveta sudstva i sudova 2018-2022?[1]
2. Da li je VSS tokom sprovođenja aktuelne Komunikacione strategije izrađivao/izrađuje izveštaje o sprovođenju Strategije, ili na drugi način evaluira ispunjenje ciljeva i zadataka Strategije?
3. Da li je na osnovu aktuelne Komunikacione strategije izrađen Akcioni plan za sprovođenje Strategije ili drugi dokument kojim se preciziraju aktivnosti i vremenski okvir potreban za sprovođenje Strategije?

U zahtevu smo naznačili i da VSS dostavi kopije gorenavedenih dokumenata ukoliko postoje.

VSS je odgovorio na zahtev Partnera Srbija, ali nije dostavio precizne informacije na pitanja iz zahteva. Umesto toga u odgovoru su navedene aktivnosti koje su od 2018. godine do sada sprovedene u oblasti unapređenja komunikacija. Navedene su tri aktivnosti koje se odnose na unapređenje komunikacija sudova: organizovanje obuke za portparole sudova, izrada vodiča za portparole sudova, i radionica organizovana u cilju unapređenja odnosa sudova i javnih tužilaštava sa novinarima specijalizovanim za pravosuđe. Druge aktivnosti koje su navedene u odgovoru najvećim delom odnose se na unapređenje kapaciteta VSS za komunikaciju sa medijima i javnošću, i sve su sprovedene kroz različite međunarodne projekte. Aktivnosti nisu navedene tako da prate smernice i ciljeve komunikacione strategije, tako da nije moguće dati tačnu procenu u kojoj meri je sprovedena postojeća Komunikaciona strategija Visokog saveta sudstva i sudova za period 2018-2022. 

Iako je VSS odgovorio na zahtev Partnera Srbija, zapravo nemamo prave informacije o tome šta je strateški urađeno u vezi sa unapređenjem transparentnosti sudova i poboljšanjem komunikacije sa medijima. U Komunikacionoj strategiji Visokog saveta sudstva i sudova za period 2018-2022. odlično su mapirani problemi i izazovi u oblasti komunikacija, uz to Strategija sadrži niz predloga i smernica kako da se stanje unapredi, i iako možda ambiciozno neki od ciljeva deluju, period implementacije Strategije je postavljen na 4 godine, što je dovoljno vremena da se većina predloženog sprovede. Međutim, na osnovu odgovora koji smo dobili, ukoliko su u njemu zaista pobrojane sve do sada sprovedene aktivnosti, deluje da je zapravo jako malo toga urađeno.

U zahtevu koji je poslat Državnom veću tužilaca (DVT) u vezi sa aktivnostima u oblasti komunikacija tražili smo sledeće informacije:

1. Da li postoji aktuelna Komunikaciona strategija tužilaštva?
2. Kopiju ili link ka poslednjoj izrađenoj strategiji, jer na veb- sajtu DVT nije moguće pronaći ovaj dokument.
3. Da li je DVT tokom sprovođenja poslednje Komunikacione strategije izrađivao/izrađuje izveštaje o sprovođenju Strategije, ili na drugi način evaluira ispunjenje ciljeva i zadataka Strategije?

U odgovoru DVT se navodi da je poslednja Komunikaciona strategija tužilaštva važila do 2020. godine, ali da DVT nije radio izveštaj o sprovođenju strategije. U odgovoru se takođe navodi da je izrađen nacrt nove Komunikacione strategije, te da je izrada strategije produžena usled pandemije Covid virusa i zbog izbora novog sastava DVT. DVT nam je takođe dostavio i kopiju poslednje Strategije koja se odnosi na period 2015-2020. godine. Međutim, opravdano se može postaviti pitanje na osnovu kojih indikatora i kriterijuma je izrađen nacrt nove strategije, ukoliko nije izrađena evaluacija prethodno sprovedene. Istovremeno, ostajemo bez informacije o tome u kojoj meri je sprovedena poslednja izrađena strategija.

I u slučaju DVT, iako smo dobili odgovor na zahtev, zapravo ne možemo da utvrdimo šta se strateški radi na unapređenju transparentnosti tužilaštava.

Da VSS i DVT ne postavljaju transparentnost visoko na lestvici vrednosti i prioriteta pokazuje i istraživanje koje je sprovela organizacija CEPRIS, u kojem se navodi da ovoj organizaciji nije omogućeno prisustvo sednicama VSS i DVT uprkos zakonskom načelu o javnosti rada ovih institucija.[2] 

Ovo je značajno imajući u vidu da su VSS i DVT institucije sa najvećim ovlašćenjima u oblasti pravosuđa, a nakon poslednjih izmena Ustava, ove institucije dobile su nove nadležnosti, uključujući i izbor sudija i javnih tužilaca (osim izbora najvišeg tužioca čiji izbor ostaje u nadležnosti Narodne skupštine)[3]. Kao takve, ove institucije su te koje izrađuju standarde u radu sudova i tužilaštava, i bez njihove stvarne volje da u svom radu primenjuju sva načela transparentnosti, ne može se očekivati ni veća transparentnost sudova, tužilaštava i drugih pravosudnih organa.

 

Ceo odgovor VSS dostupan je OVDE

Ceo odgovor DVT dostupan je OVDE