Evropski sud za ljudska prava utvrdio da tajni nadzor krši pravo na privatnost
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) doneo je presudu u slučaju poljskih aktivista za ljudska prava (Pietrzak and Bychawska-Siniarska and Others v. Poland), utvrdivši da je masovni tajni nadzor koji sprovode poljske vlasti u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Presudom je potvrđeno kršenje člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) u vezi sa zakonodavstvom koje omogućava široku upotrebu tajnog nadzora bez adekvatne kontrole i nadzora. Imajući u vidu da je u Srbiji sve aktuelnij trend uspostavljanja sistema masovnog nadzora nad građanima, ova presuda pruža bitne smernice koje donosioci odluka treba da prate pri kreiranju relevantnog zakonodavstva.
Naime, ESLJP je utvrdio da postojeći poljski zakoni o tajnom nadzoru, kao i obaveza zadržavanja podataka o komunikaciji, ozbiljno narušavaju prava građana na privatnost. Sud je zaključio da tajne mere nadzora koje uključuju prisluškivanje i praćenje komunikacija moraju biti podvrgnute autorizaciji i reviziji od strane nezavisnog pravosudnog organa kako bi se sprečile zloupotrebe.
Slučaj Pietrzak i Bychawska-Siniarska i drugi protiv Poljske pokrenule su poljske organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava. Osporavali su nedostatak efikasnih mehanizama kontrole i pravne zaštite građana koji su podvrgnuti tajnom nadzoru od strane državnih organa. Sud je zaključio da je poljsko zakonodavstvo, koje zahteva da pružaoci informacionih i komunikacionih tehnologija zadržavaju podatke o komunikaciji na generalan i neselektivni način, nespojivo sa principima demokratskog društva.
ESLJP je jednoglasno utvrdio da su prekršena prava garantovana članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodeći da:
- Sama priroda poljskog zakonodavstva – njegova tajnost, širok obim mera i nedostatak efikasne revizije – predstavlja kršenje prava podnosilaca žalbe.
- Poljski zakoni ne pružaju dovoljne garancije protiv prekomernog nadzora i neopravdanog zadiranja u privatni život građana.
- Zakonodavstvo koje zahteva masovno i neselektivno zadržavanje podataka o komunikaciji nije neophodno u demokratskom društvu.
Oslanjajući se na ranije presude vezane za masovni nadzor nad građanima, ova odluka Evropskog suda za ljudska prava predstavlja značajan korak ka jačanju zaštite prava na privatnost i slobodu izražavanja, te služi kao važan podsetnik na potrebu za transparentnošću i odgovornošću u radu državnih organa.