Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) 22. marta 2017. godine je objavilo Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uputilo poziv građanima i stručnoj javnosti da daju predloge, sugestije i komentare na ovaj tekst.

Jedno od glavnih pitanja koje je potrebno razmatrati je i nadzor nad primenom zakona. Zbog toga predlažemo da ova  reforma pravnog okvira obuhvati i proširenje ovlašćenja Poverenika, te izmeštanje nadzora nad primenom Zakona iz MDULS-a i u nezavisnu instituciju Poverenika.

Ovo treba učiniti iz principijelnih i praktičnih razloga. Pre svega, aktuelno rešenje, prema kojem nadzor u domenu pristupa informacijama od javnog značaja sprovodi MDULS, sadrži rizike od direktnog ili indirektnog političkog pritiska na Upravni inspektorat da primeni svoja ovlašćenja. Da bi se dostigla puna objektivnost prilikom nadzora, potrebno je da ga sprovodi organ koji je nezavisan u vršenju svojih nedležnosti, izdvojen iz izvršne vlasti. Takvo rešenje bi omogućilo neutralnost i neselektivnost kada je predmet nadzora postupanje organa izvršne vlasti.

Dalje, praktični razlozi za ovakav predlog proističu iz primene Zakona od 2004. godine i činjenice da u politički osetljivim predmetima MDULS nije uvek primenjivalo svoje nadležnosti u vezi sa pokretanjem prekršajnih postupaka, uprkos apelima Poverenika. Takve situacije su kada organi izvršne vlasti ili državne firme nisu postupale po Zakonu. Po važećem zakonu Poverenik nema ovlašćenja da pokreće prekršajne postupke, te bi proširenje njegovih nadležnosti u ovom smislu moglo doprineti većoj efikasnosti primene zakona.

Ovakvo rešenje predlažemo i u okviru procesa zagovaranja da se nadležnosti Poverenika dalje prošire, izmeštanjem nadležnosti nadzora iz domena rada organa izvršne vlasti nad primenom Zakona o tajnosti podataka. Trenutno, nadzorni organ za primenu ovog zakona je Ministarstvo pravde. Tako bi se nadzor nad najvažnijim pitanjima u domenu pristupa informacijama od javnog značaja objedinio u jednom, nezavisnom organu.

Takođe, posmatrajući šire od oblasti prava javnosti da zna, smatramo da nadzor nad primenom Zakona o informacionoj bezbednosti takođe treba preneti na Poverenika. Trenutno, nadzorni organ je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukoliko bi se prihvatio ovaj predlog, nadležnosti Poverenika u segmentu nadzora bi bile proširene i u odnosu na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i delimičnu nadzornu ulogu Poverenika nad sprovođenjem Zakona o elektronskim komunikacijama.

Proširivanjem nadležnosti nad primenom krovnih zakona u oblasti informacija i privatnosti, ovako transformisana nezavisna institucija mogla bi da se nazove Poverenik za informacije i privatnost.

Proširenje nadležnosti trebalo bi da bude podržano odgovarajućim organizacionim razvojem i povećanjem raspoloživih resursa.

Predlažemo MDULS-u da u Nacrtu zakona izmeni odredbe koje se odnose na član 45. važećeg Zakona, tako da se Poverenik prepozna kao organ nadzora. S tim u vezi potrebno je dopuniti opis nadležnosti Poverenika u članu 35. važećeg Zakona.

Alternativno, Zakon može predvideti deljenu nadležnost MDULS-a i Poverenika u sprovođenju inspekcijskog nadzora, u skladu sa rešenjima iz Zakona o inspekcijskom nadzoru, konkretno, članom 5. koji propisuje saradnju nadležnih inspekcija sa drugim organima, kao i članom 11. koji reguiše pitanja usklađivanja inspekcijskog nadzora.