Autor:Uroš Mišljenović

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 22.marta objavilo je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

I pored dobrih rešenja u Nacrtu, jedno loše preti da zaseni sve njih i da ozbiljno umanji pravo javnosti da zna. Društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to ko je njihov član ili akcionar, više neće biti obveznici zakona. Jednostavnije rečeno – društva kapitala čiji je akcionar država (državne firme) više neće imati obavezu da posluju transparentno.

Važeći Zakon utvrđuje obavezu takvih firmi da objavljuju informacije o svom radu i da posluju transparentno koliko i svako ministarstvo, opština, javna bolnica, komunalno preduzeće, škola, itd.

Promenu Zakona Ministarstvo obrazlaže zaštitom poslovnih interesa državnih firmi jer one posluju na konkurentnom tržištu. Argument je da su postojeća pravila uvida u informacije o poslovanju dovela do toga da ta društva nisu pod jednakim uslovima mogla da učestvuju u tržišnoj utakmici sa svojim konkurentima, odnosno time je smanjivana njihova sposobnost poslovanja na otvorenom tržištu (navod iz Obrazloženja Nacrta zakona).

Ovakva argumentacija nije utemeljena iz više razloga. Postojeći Zakon utvrđuje osnov da se pravo javnosti da zna ograniči ako postoji drugi, pretežniji interes koji treba zaštititi. Naravno, kada se to čini neophodno je utemeljeno obrazložiti razloge. Novo rešenje faktički izuzima državne firme od svake obaveze da objavljuju informacije. Ono podrazumeva da objavljivanje bilo kakve informacije o radu može ugroziti interese firme.

No, mnoga društva kapitala uopšte ne posluju na konkurentnom tržištu. Prvo zbog toga što ne postoje konkurenti, ili je njihovu deo na tržištu minoran. Drugo, državne firme ponekad dobijaju finansijsku podršku osnivača – države. Na primer, Informator o radu Koridora Srbije navodi da ova državna firma prihode obezbeđuje iz subvencija, a neznatnim delom od prodaje konkursne dokumentacije i prihoda od kamata. Ovakva struktura prihoda svakako nije karakteristična za firme koja posluju na konkurentnom tržištu. Nije jasno kakvi poslovni interesi Koridora su ugroženi, imajući u vidu da po važečem Zakonu Koridori jesu dužni da objave informacije o načinu utroška subvencija, ukoliko takvu informaciju neko (bilo ko) zatraži.

Treba imati u vidu da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije utvrđuje da status funkcionera, između ostalih, ima svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija. Čitav set obaveza funkcionera doprinosi kontroli upotrebe javnih resursa kojima funkcioneri upravljaju. Ova okolnost ukazuje da je položaj državnih firmi i firmi u privatnom vlasništvu fundamentalno različit sa stanovišta interesa koji se ostvaruje i štiti. Zato nije jasno zbog čega se Nacrtom zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukida još jedan bitan mehanizam kontrole rada javnih funkcionera u državnim firmama.

Uticaj politike na rad mnogih državnih firmi je višedecenijski problem. No, važeći Zakon bar pruža mogućnost novinarima, udruženjima i građanima da taj uticaj analiziraju, tako što ostvaruju uvid u poslovnu dokumentaciju. Potencijalni uvid javnosti u rad državnih firmi tako postaje mehanizam prevencije nedozvoljenog poslovanja.

Predloženo rešenje preti da ojača uticaj politike na poslovanje državnih firmi. Ono spaja najgore od dva sveta. Sa jedne strane, državne firme ostaju povlašćene u odnosu na konkurenciju i zbog svog vlasničkog statusa ostaju inherentno ranjive na političke uticaje. Sa druge strane, prihvata se bitan nedostatak savremenih firmi u privatnom vlasništvu, da građani, kao krajnji korisnici njihovih usluga, nemaju gotovo nikakav uvid u poslovne odluke i modele poslovanja.

Stoga pozivamo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da predloženu odredbu ukloni iz teksta naredne verzije Nacrta zakona. Na takav način zaštitiće postojeći nivo prava javnosti da zna i doprineti nastojanjima da javni sektor bude odgovorniji prema građanima i manje podložan koruptivnom ponašanju.

Projekat finansira Evropska unija

Ovaj blog je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Sadržaj ovog bloga je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije ili Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.