Autorka: Kristina Kalajdžić

06. maja 2020. godine ukinuto je vanredno stanje uvedeno 15. marta zbog pandemije koronavirusa. I dok su pojedine mere o prevenciji širenja virusa COVID-19 i dalje na snazi, društveni i politički životi se polako vraćaju u svoje tokove, a institucije prelaze na normalan rad. Međutim, novi izazov za rad parlamenta, ministarstava i drugih javnih institucija nalazi se odmah iza ugla i odnosi se na parlamentarne izbore zakazane za 21. jun 2020. godine. Tako posmatrano, može se očekivati da će nastupiti nova pauza u radu dela institucija, a da se ozbiljnije zakonodavne aktivnosti neće sprovoditi pre poslednjeg kvartala 2020. godine, ako i tada.

Podsećanja radi, postupak javnih konsultacija u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Zakon) započet je 5. februara 2018. godine. Potom je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS, Ministarstvo) predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Nacrt), praćen još jednim krugom javnih konsultacija završenih 19. aprila 2018. godine. Nacrt je zatim poslat na mišljenje nadležnim organima, nezavisnim telima i institucijama, a istovremeno je preko Ministarstva za evropske integracije upućen i Evropskoj komisiji. MDULS je dobio relevatna mišljenja, a kako je dotadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (poverenik) isticao mandat, Ministarstvo je ostavilo i dodatan rok da se novi poverenik izjasni u vezi sa Nacrtom. Predlozi dodatnih izmena Zakona koje je institucija Poverenika, u toku septembra 2019. godine, dostavila Ministarstvu će (prema obaveštenju sa internet stranice Ministarstva) biti predmet daljeg razmatranja, pre nego što konačni tekst Nacrta zakona bude poslat Vladi na razmatranje i odlučivanje.

Rok za usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je predviđen Nacrtom revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, bio je četvrti kvartal 2019. godine. U međuvremenu, na sajtu MDULS-a je 5. novembra 2019. godine objavljen Pregled odredaba koje se menjaju u nacrtu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Pregled)[1]. Međutim, iz Pregleda ne može da se utvrdi da li su u njega inkorporirani i predlozi Poverenika dostavljeni u septembru 2019, ili su oni i dalje predmet razmatranja. Ono što je takođe nejasno odnosi se na nastavak procesa izmena i dopuna Zakona. Prema nezvaničnim informacijama iz MDULS-a, postupak izmena i dopuna Zakona će se nastaviti nakon formiranja nove Vlade, ali ostaje nejasno kako će taj postupak izgledati; da li će biti izrađen novi Nacrt Zakona i nakon toga opet sproveden postupak javnih konsultacija, ili će nova Vlada postojeći (ili naknando izrađen Nacrt), bez daljih konsultacija uputiti Narodnoj skupštini.

Pored toga što ostaje nejasno kako će postupak izmena i dopuna u nastavku izgledati, važno je i kako će izgledati tekst Predloga zakona koji bude upućen Narodnoj skupštini. U godišnjem izveštaju Poverenika stoji da je jedan od predloga koje je ova institucija uputila MDULS-u bio da se inspekcijski nadzor nad primenom Zakona, umesto Upravnom inspektoratu koji do sada bio ovlašćen za ove poslove, poveri Povereniku. Ovakvo rešenje Partneri Srbija zagovaraju od početka procesa javne rasprave iz 2018. godine. Postojeće zakonsko rešenje sadrži rizike od direktnog ili indirektnog političkog pritiska na Upravni inspektorat. “Da bi se dostigla puna objektivnost prilikom nadzora, potrebno je da ga sprovodi organ koji je nezavisan u vršenju svojih nedležnosti, izdvojen iz izvršne vlasti. Takvo rešenje bi omogućilo neutralnost i neselektivnost kada je predmet nadzora postupanje organa izvršne vlasti.” [2] Inspekcijski nadzor je važan mehanizam u lancu obezbeđivanja izvršenja rešenja koja donosi Poverenik, a Upravni inspektorat je do sada u velikoj meri propuštao da izvrši svoja ovlašćenja. U 2019. godini Partneri Srbija su objavili Analizu postupanja Upravnog inspektorata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, a istraživanje je pokazalo da je Upravni inspektorat u 15/21 (71%) slučajeva iz uzorka propustio da delotvorno izvrši svoja inspekcijska ovlašćenja i podnese zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Važno je naglasiti da je izmeštanje nadzora bio predlog i Evropske komisije.

Tim povodom Partneri Srbija su se obraćali i Zaštitiniku građana, tražeći od ove nezavisne institucije da sprovede kontrolu rada Upravnog inspektorata. Ovaj predmet je i dalje u toku, a iz izjašnjenja Upravnog inspektorara saznajemo da je i Inspektorat u procesu izmena i dopuna Zakona predložio da inspekcijski nadzor u ovoj oblasti bude dodeljen instituciji Poverenika. Ipak, u gorenavedenom Pregledu koji je objavilo MDULS (u čijem je sastavu Upravni inspektorat) nisu obuhvaćeni ovi predlozi.

Osim pitanja kojoj instituciji će biti poverena nadležnost inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona, i dalje je otvoreno pitanje transparentnosti poslovanja društava kapitala u javnom vlasništvu. Predlog sadrži modifikovano rešenje u pogledu društava kapitala koja su prvim Nacrtom bila izuzeta od primene Zakona. Prema tekstu Pregleda, ona ostaju obveznici Zakona, ali su propisani i dodatni razlozi mogućeg ograničenja prava javnosti da dobije informacije o njihovom radu. Ovim se ipak umanjenju pravo na obaveštenost, imajući u vidu da je deo ovih društava kapitala do sada često uskraćivao javnosti informacije o svom radu[3]. Među njima prednjači Telekom Srbija koji godinama osporava da je uopšte obveznik Zakona, uprkos utvrđenoj praksi Poverenika, Upravnog inspektorata, te sudskim presudama Prekršajnog suda u Beogradu, Apelacionog prekršajnog suda i Upravnog suda, dakle svih nadležnih organa u ovoj oblasti. Ukoliko bi se obveznicima Zakona omogućilo da ograniče pristup informacijama zbog mogućeg ugrožavanja njihovog položaja na tržištu, ovaj osnov bi trebalo preciznije urediti zakonskom formulacijom, tako da bude usklađena sa pravnim okvirom koji uređuje oblast tržišta i konkurencije, a radi jasnijeg tumačenja i primene Zakona.

Imajući u vidu da proces izmena i dopuna Zakona traje već duže od dve godine, da je u tom periodu izabran i novi poverenik, te da nemamo informacije šta se desilo sa njegovim predlozima, kao ni da li će oni biti razmatrani od strane postojeće ili nove Vlade (ili su ti predlozi već razmotreni i odbačeni), pozivamo MDULS da zvaničnim kanalima komunikacije obavesti javnost o nastavku procesa izmena i dopuna Zakona, i objavi poslednji Nacrt Zakona sa pratećim obrazloženjima. I konačno, bez obzira na to da li je nastavak procesa ostavljen u nasleđe novoj Vladi, potrebno je omogućiti zainteresovanoj javnosti učešće u nastavku procesa, i još jednom uzeti u obzir predloge Evropske komisije, Poverenika i organizacija civilnog društva, pre svega one koje se odnose na eventualna nova ograničenja prava javnosti da zna, nadležnost za sprovođenje inspekcijskog nadzora i unapređenje izvršenja Poverenikovih rešenja, ukoliko nam je kao društvu zaista cilj da novim Zakonom unapredimo pravo građana na obaveštenost.