Sa ciljem da se utvrdi u kojim se to situacijama organi javne vlasti pozivaju na tajnost podataka kada ograničavaju pristup informacijama od javnog značaja, o kojim vrstama informacija se najčešće radi, kao i da li je i u kojoj meri tokom vanrednog stanja i nakon njega pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji bilo ugroženo, Partneri Srbija izradili su analizu „Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja - Epidemija tajnosti”.

Rezultati analize pokazuju da se organi javne vlasti sve češće pozivaju na tajnost podataka prilikom odbijanja zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovo potvrđuju i izveštaji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tesktu Poverenik). Tajnost se koristi kao argument i za nedostavljanje informacija koje možemo svrstati u red najvažnijih informacija za javnost, a koje se odnose na zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno informacije povezane sa pandemijom virusa COVID-19.

Ono što posebno zabrinjava jeste da organi javne vlasti uskraćuju uvid u informacije i dokumenta koja su označena kao tajna i Povereniku, koji za to ima ovlašćenja i na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i na osnovu Zakona o tajnosti podataka. Godišnji izveštaji Poverenika za 2019. i 2020. godinu pokazuju da je Povereniku odbijen pristup podacima koji su označeni kao tajni u više od polovine slučajeva u kojima je zatražio spise na uvid.

Neki od primera u kojima su institucije uskratile uvid u informacije i Povereniku su:

• MUP je potpuno uskratio ili delimično uskratio Povereniku uvid u spise, u dva slučaja koja se odnose na akte o sistematizaciji radnih mesta. U jednom od navedenih slučajeva koji se odnose na akte o sistematizaciji, MUP nije odgovorio na zahtev Poverenika, a u drugom je dostavio odgovor bez akta u prilogu.
• MUP je uskratio Povereniku pravo na uvid i u dokumenta povezana za projektom „Siguran grad“, koja se odnose na saradnju sa kineskom kompanijom HUAWEI.
• Bezbednosno-informativna agencija u Beogradu nije dostavila dokumenta iz kojih se može saznati kada je Saša Pavlov (gradonačelnik Grada Pančeva) zasnovao radni odnos u Bezbednosno-informativnoj agenciji i kada je radni odnos raskinut, kao i spisak pozicija na kojima je radio i u kom periodu.
• Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu u Nišu nije dostavio rešenje o određivanju privrednih društava i drugih pravnih lica koja proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu RS Pov. br. 00326/2015 od 28.11.2015. godine, jer su, kako je navedeno, tražena dokumenta u međuvremenu uništena.
• Visoki savet sudstva, odbio je da omogući uvid Povereniku u audio snimke razgovara sa kandidatima na konkursu za izbor sudija u Prekršajnom sudu u Valjevu.
• Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT), nije dozvolilo Povereniku uvidu u dokumenta, odnosno službenu belešku postupajućeg tužioca u predmetu protiv Siniše Malog (Ministar finansija RS) pokrenutog po incijativi Agencije za borbu protiv korupcije, uz obrazloženje da su dokumenta iz postupka označena kao tajna (str.pov) od strane Agencije za borbu protiv korupcije, te da pošto VJT nije organ koji je označio dokumenta kao tajna ne može ih ni dostaviti Povereniku na uvid. Ovo je posebno interesantno imajući u vidu da službena beleška nastala u radu postupajućeg tužioca nije dokument sačinjen od strane Agencije, već dokument VJT-a.

Pored svega navedenog, predložene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu imati dodatne negativne efekte po mogućnost preispitivanja tajnosti podataka. Novim Nacrtom Zakona, koje je izradilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, predviđeno je brisanje tzv. testa javnog interesa. Test javnog interesa odnosi se na obavezu institucija da prilikom odgovora na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ukoliko imaju sumnje da li tražene informacije treba dostaviti, urade test javnog interesa, odnosno preispitaju da li je interes javnosti da zna pretežniji u odnosu na neki od interesa koji se štite oznakom tajnosti. U slučaju da se test javnog interesa „obriše“iz Zakona, kako se planira Nacrtom, gotovo se isključuje mogućnost opoziva tajnosti na inicijativu javnosti i značajno otežava građanska kontrola sistema tajnosti podataka.

Dodatan problem u primeni standarda tajnosti podataka predstavlja odnos Ministarstva pravde prema primeni svojih nadležnosti utvrđenih Zakonom o tajnosti podataka. Ovo Ministarstvo već više godina ne sprovodi nadzor nad tajnošću podataka, sa obrazloženjem da Zakon o tajnosti podataka i Zakon o inspekcijskom nadzoru nisu usklađeni i da to praktično onemogućuje rad Grupe za nadzor nad tajnošću podataka u ovoj oblasti. Više o ovome možete pročitati u analizi „Primena Zakona o tajnosti podataka u Republici Srbiji - Nadzor i sudska praksa”, koju su izradili Partneri Srbija.

U međuvremenu, preispitivanje tajnosti koje vrši Poverenik u postupcima po žalbama, jedini je institucionalni „sistem nadzora“ u oblasti tajnosti podataka. Više o ovoj temi možete pročitati u objavljenoj Analizi.