Autorka: Kristina Kalajdžić, Partneri Srbija

Partneri Srbija su u junu ove godine izradili analizu postupanja Ministarstva pravde u oblasti video nadzora. Rezultati analize su pokazali da Ministarstvo pravde ne sprovodi nadzor nad primenom Zakona o tajnosti podataka, što znači da nakon više od 10 godina od donošenja Zakona o tajnosti podataka (Zakon) i dalje nisu uspostavljeni funkcionalni mehanizmi kontrole nad primenom Zakona. Međutim, Vlada Republike Srbije, kojoj Ministarstvo pravde podnosi godišnje izveštaje o radu, kao ni Narodna skupština i nadležni odbor za pravosuđe, do sada nisu razmatrali problem nedostatka nadzora u oblasti tajnosti podataka.

Iako nije novost da se zakoni u Srbiji neretko slabo poštuju i selektivno primenjuju, u ovom slučaju treba naglasiti kolike su potencijalno štetne posledice nepostojanja nadzora u oblasti tajnosti podataka.

Primer skrivanja informacija od građana, poput podataka o ceni izrade spomenika Stefanu Nemanji, koji su označeni kao tajni iako ne postoji zakonom utemeljen osnov za označavanje tajnosti, pokazuje da je neophodno da neki državni organ preispituje odluke koje donose drugi organi javne vlasti ili sve informacije od javnog značaja mogu postati tajne.

Suprotno ovom primeru, postoje podaci za koje postoji opravdan interes da budu tajni radi zaštite ustavnog poretka zemlje i unutrašnje bezbednosti, a bilo je situacija kada su visoki zvaničnici takve podatke objavljivali javno, skidajući oznaku tajnosti sa različitih dokumenata na način koji nije utvrđen Zakonom. Međutim, Ministarstvo pravde, koje ima ovlašćenja da sprovodi nadzor u ovakim situacijama i preispita da li je objavljivanje tajnih podataka bilo zakonito ili pak proizvoljna odluka nosilaca javne vlasti, ne obavlja svoj posao.

Ministarstvo pravde u svojim pisanim izjašnjenjima navodi da nije u mogućnosti da sprovodi nadzor jer postoji nerazrešen odnos Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o tajnosti podataka, koji datira od 2015. godine kada je donet Zakon o inspekcijskom nadzoru. Ko onda može i treba da štiti interese Srbije i njenih građana u ovoj delikatnoj oblasti?

Analiza koju smo izradili pokazala je da ne postoje stvarne prepreke da Ministarstvo pravde vrši nadzor u oblasti tajnosti podataka, što je u svom odgovoru na pritužbu Partnera Srbija potvrdio i Zaštitnik građana. Tako smo saznali da nismo prvi koji su uočili problem nedostatka nadzora u oblasti tajnosti podataka i da je Zaštninik građana po ovom pitanju već sprovodio kontrolu nad Ministarstvom pravde. U jednom slučaju iz 2017. godine, koji se odnosi se na nepostupanje Ministarstva pravde, Zaštinik građana uputio je preporuku Ministarstvu pravde 27.06.20219, u kojoj se između ostalog navodi:

„Uz uvažavanje argumenata koji se odnose na nedovoljan stepen usklađenosti relevantnih zakona, a pre svega Zakona o tajnosti podataka i Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zaštitnik građana podseća da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, prema izričitim odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sporna pitanja se u praksi moraju prevazići u interesu zaštite prava i interesa građana, putem odgovarajućih metoda tumačenja prava, uzimajući u obzir između ostalog i hijerarhiju izvora prava, stepen njihove opštosti, trenutak stupanja na snagu, početak primene i sl.

U svojoj preporuci Zaštinik građana navodi i da: „Standard dobre uprave ne dozvoljava nečinjenje i pasivnost, već traži aktivan, angažovan stav organa uprave prema obavljanju poslova iz svog delokruga i zakonito vršenje tih poslova radi ostvarivanja cilja zbog kog su organu data javna ovlašćenja“, kao i da: „teret neorganizovanosti ili propusta na strani administracije ne treba da snosi građanin“.

Zašto onda taj teret građana postaje sve veći?

Od ove preporuke Zaštinika građana je prošlo više od dve godine, a od konkretnog slučaja nepostupanja Ministarstva pravde prošlo je pet godina. Promena u praksi i dalje nema.  

Čak i da postoje nepremostive prepreke u primeni Zakona o tajnosti podataka, do danas su te prepreke morale da budu prevaziđene izmenama postojećih propisa. Međutim, na osnovu zvanično dobijenih dokumenata od Ministarstva pravde, vidi se da ono nije preduzelo nikakve opipljive korake u pogledu izmena propisa.