Tužilaštva i sudovi su garanti vladavine prava svake demokratske države, a veliko interesovanje javnosti za rad sudova i tužilaštava zahteva ujednačen pristup komuniciranja sa javnošću. Preduslov za poverenje građana u institucije jesu tačne, pravovremene i lako dostupne informacije o njihovom radu.

U današnje vreme veb-sajt je prva adresa na koju će većina građana da „pokuca“ ukoliko im je potrebna neka informacija o radu institucija i stoga je upravo pretraga veb-sajtova uzeta kao relevatan kriterijum za ocenu kvaliteta komunikacije pravosudnih organa sa građanima.

Istraživački uzorak se sastojao od 30% osnovnih sudova i 30% osnovnih tužilaštava, 4 viša suda, 4 viša tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal.

Prvi kriterijum koji je uzet jeste da li sudovi/tužilaštva objavljuju vesti o svom radu na svojim veb-sajtovima. Ispitivano je da li su sudovi objavljivali vesti u poslednjih 45 dana od dana pregleda veb-sajta. Monitoring za ovaj kriterijum je izvršen 14. i 15. aprila 2022. godine, stoga je kao prvi dan od kog teče 45 dana uzet 01.03.2022. godine. Nažalost, analiza je pokazala da većina osnovnih sudova i tužilaštava ne objavlju vesti i saopštenja na svojim sajtovima ili da to veoma retko čini.

Situacija je bolja kada je reč o višim sudovima. Tri od četiri viša suda iz uzorka redovno objavljuju vesti i saopštenja na svojim veb-sajtovima, dok jedan sud to ne čini. U pogledu viših tužulaštava, u koje je ubrojano i Tužilaštvo za organizovani kriminal tri od pet tužilaštava nije objavljivalo vesti u periodu koji je posmatran.

U pogledu informacija o radu sudova i tužilaštava najveći broj osnovnih informacija treba da bude dostupan u Informatoru o radu. Izrada, ažuriranje i objavljivanje ovog dokumenta na veb- sajtu institucija obaveza je i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 39), i ta obaveza odnosi se i na sudove i na tužilaštva.

Većina sudova i tužilaštava iz uzorka ima objavljene informatore, međutim informacije koje se nalaze u njima ne ažuriraju se redovno. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa da se ažuriranje Informatora o radu mora izvršiti najkasnije 30 dana od dana nastale promene. Većina pregledanih informatora o radu kao poslednje datume ažuriranja navodi jul ili avgust 2021. godine, iako se na osnovu redovnih godišnjih obaveza i poslovanja organa javne vlasti sa opravdanošću može pretpostaviti da je promena bilo.

Važan preduslov za komuniciranje pravosudnih organa sa javnošću jeste i postavljanje osobe unutar suda ili tužilaštva koja bi bila zadužena za komunikaciju sa javnošću. To su najčešće portparoli, ali se ovaj posao neretko poverava pojedinim zaposlenima i bez zvanične „funkcije“. Portparol je osoba koja treba da u kontinuitetu, a najčešće i veoma brzo, dostavlja zainteresovanima, najčešće novinarima, potrebne informacije.

Kroz analiziranje sadržaja sajtova pokušali smo da utvrdimo da li sudovi i tužilaštva imaju portparole. Vodili smo se time da, ukoliko portparol postoji, ime i prezime i kontakt podaci ove osobe treba da budu dostupni na veb-sajtovima sudova i tužilaštava kako bi novinari i drugi zainteresovani lakše dobili tražene informacije.

Na osnovu analize veb-sajtova uočava se velika razlika u postupanju sudova i tužilaštava. Dok kod sudova 80% uzorka ima imenovanog portparola, kod tužilaštava je to slučaje tek u 28% uzorka.

Neujednačena praksa da neki sudovi i tužilaštva imaju potparole, dok drugi nemaju, pokazuje da ne postoji jedinstvena politika komuniciranja sa javnošću. Uvođenje pozicije portparola u sistematizaciju radnih mesta za sve sudove i tužilaštva na teritoriji Srbije i profesionalizacija ove pozicije doprineli bi unapređenju komunikacije pravosudnih organa.

Kriterijum koji je posebno važan za novinare kada se radi o prikupljanju tačnih i pravovremenih informacija je i prisustvovanje konferencijama za medije, organizovanim od strane sudova i tužilaštava. Proaktivnim izlaženjem u javnost sa informacijama koje se odnose na tekuće ili okončane sudske postupke i istrage smanjila bi se pojava dezinformacija i tabloidizacija sudskih postupaka i istraga, što je u interesu sudova i tužilaštava.

Analizirajući veb-sajtove sudova i tužilaštava nismo naišli na informacije o održanim ili planiranim konferencijama za medije u periodu od početka 2022. godine do polovine aprila 2022. godine kada je monitoring završen. Na sajtu samo jednog suda je pronađena vest o održanoj konferenciji za medije u 2021. godini. Imajući u vidu broj slučajeva koji su u fazi istrage ili za koje su sudski postupci u toku, a za koje postoji pojačano interesovanje javnosti (tzv. medijski predmeti) i o kojima se gotovo svakodnevno piše u tabloidima, zabrinjava da pravosudni organi nisu osetili važnost preventivnog komunikacionog delovanja u odnosu na ove situacije.

Za kraj, opšti zaključak je da ne postoji strateški pristup komunikaciji sa javnošću sudova i tužilaštava. Neki sudovi i tužilaštva i dalje nemaju veb-sajtove što je prvi preduslov za komunikaciju u vremenu u kom živimo. Činjenica da većina sudova i tužilaštava iz uzorka ne objavlje vesti o svom radu, čak ni kada se radi o postupcima koji su od povećanog interesa javnosti, navodi na zaključak da postoji duboko nerazumevanje od strane ovih institucija da i one, u krajnjoj instanci treba da polažu račune građnima, i da svi mi kao građani imamo pravo da se interesujemo i preispitujemo rad ovih institucija.  Sa povećanjem transparentnosti povećalo bi se i poverenje građana u rad pravosudnih organa, a smanjio prostor za tabloidizaciju i neprofesionalno izveštavanje o istragama i sudskim postupcima.