Povodom predstavljanja istraživanja Indeks otvorenosti regionalnih institucija, Partneri Srbija učestvovali su na regionalnoj konferenciji održanoj u Podogorici 17. Novembra 2023. godine. Konferencija je okupila mnoštvo predstavnika institucija iz zemalja regiona, organizacija civilnog društva i novinara. U nastavku vam prenosimo glavne zaključke događaja.

 

Glavna poruka panela “Koje informacije vlade kriju od medija, civilnog sektora i građana/ki”  bila je da otvorenost institucija ne sme zavisti od volje pojedinaca, već mora imati utemeljenje u zakonima i propisima kako bi se obezbedilo trajno uspostavljanje transparentnosti njihovog rada.

Učesnice panela su ukazale da problemi postoje i kada je reč o pozitivnim primerima transparentnosti određenih lidera jer u trenutku napuštanja neke od javnih funkcija tu dobru praksu ponesu sa sobom, pa samim tim se proces vraća na početak.

 

Milena Gvozdenović iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT) kazala je da smo u Crnoj Gori u poslednje tri godine tri puta menjali vladu ili vlast, te da to svakako nisu povoljne okolnosti za izgradnju dugoročne politike otvorenosti.

“Opet je to da li će vlast biti otvorena i transparentna zavisilo od toga da li je to onima koji su vršili vlast bilo važno i koliko im je to odgovoralo, a u tu situaciju smo došli zato što nemamo dovoljno dobre zakone, strategije i mehanizme kontrole koji bi prosto obavezali vlast na transparentno delovanje”, kazala je Gvozdenović.

 

Mila Josifovska Danilovska iz fondacije Metamorfozis iz Severne Makedonije kazala je da, iako je Severna Makedonija po indeksu otvorenosti prva u regionu, najgore rezultate postiže u pogledu efikasnosti.

“Možda imamo izvrsne strategije, ali kada se radi o implementaciji, u tom delu malo kaskamo. Ono što ne možemo najčešće da dobijemo su video zapisi sednica Vlade i taj problem postoji godinama, zatim materijali o kojima se raspravlja na tim sednicama i u poslednje vreme je postao problem da dobijemo agendu vladine sednice makar jedan dan ranije kako bi bili svesni o čemu se raspravlja”, rekla je ona.

 

Za razliku od Severne Makedonije, situacija u Bosni i Hercegovini je lošija u pogledu otvorenosti, kaže Amina Izmirlić Ćatović, predstavnica U.G. Zašto ne? iz Bosne i Hecegovine. Ove godine primećena su i određena nazadovanja. Ona je ocenila da postoji svega nekoliko institucija koje bi se mogle pohvaliti nivoom trasparentnosti i onih koje imaju određeni zadovoljavajući rezultat koji bi se mogao dalje unaprediti.

 

“Odnos civilnog sektora i vlasti zavisi od toga kojem nivou govorimo. Na državnom nivou imamo klasičnu netransparentnost, imamo primere potpunog neuvažavanja kritika i primedbi civilnog sektora. U poređenju u odnosu na situaciju u Republici Srpskoj stanje nije toliko alarmantno, tamo je došlo kriminalizacije klevete, otvorio se prostor da se krivično gone mediji, civilni sektor ili bilo koji građanin koji kritikuje vlast”, kazala je Izmirlić Ćatović.

 

Transparentnošću institucija se ne može pohvaliti ni Srbija. Samo 2022, utvrđeno je da je oznakom tajnosti označeno više od milion i 400 hiljada dokumenata, na uzorku od 73 organa. Milica Tošić, iz Partnera za demokratske promene Srbija kaže da vlada, ministarstva, niti organi uprave ne prelaze indeks transparentnosti preko 50%.

“Najalarmantnija je finansijska netransparentnost institucija, kako se troše javna sredstva, kako se upravlja budžetom, koliko je država zadužena, a odnos institucija prema organizacijama civilnog društva u praksi je loš. Pozitivni primer je uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji je počeo da radi 2022. i vodi ga jedna nezavisna institucija – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Na jednom mestu su svi informatori – sve informacije o institucijama, odnosno institucijama koje su objavile informatore”, rekla je Tošić.

 

Učesnice panela poručuju da bi institucije trebalo da preuzmu odgovornost i da budu proaktivne, te da ukoliko žele da budu otvorene, infrastruktura nije prepreka, ali da je politička volja veliki problem.

 

Na sajtu Otvorene institucije možete pronaći rezultate poslednjeg monitoringa otvorenosti institucija zakonodavne i izvršne vlasti koje su u toku 2022. 2023. godine sproveli Partneri Srbija zajedno sa kolegama iz regiona.  Sprovođenje istraživanja podržano je od strane Nacionalne zadužbina za demokratiju (NED).