Dana 6. septembra, Partneri Srbija, uz podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) i Delegacije Evropske Unije u Srbiji, organizovali su konferenciju “Budućnost slobode informacija”, u prostorijama hotela Zira u Beogradu.

Transparentnost i dostupnost informacija su temelji na kojima počivaju demokratska društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani i aktivni učesnici u procesu donošenja odluka. Partneri Srbija svake godine obeležavaju Međunarodni dan prava javnosti da zna (28.  septembar), što je ove godine započeto konferenciom koja je okupila preko 60 učesnika iz Srbije, regiona i Evrope.  Kroz tri panela diskutovalo se o globalnim i regionalnim trendovima i pretnjama po slobodu informisanja i pristup informacijama. Imajući u vidu da se ove godine navršava 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji, poseban fokus bio je na sagledavanju primene ovog Zakona i postojećim izazovima.

Događaj su otvorili Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Bendžamin Vilijams, koordinator Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) i Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija.

Nikola Bartolini istakao je da pravo na slobodan pristup nije samo zakonski mehanizam, već fundamentalno pravo na kom počivaju demokratska društva. Bendžamin Vilijams je naglasio da je transparentnost bitan preduslov za borbu protiv korupcije, što je glavni fokus delovanja Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona u Srbiji.

U svom uvodnom obraćanju, Ana Toskić Cvetinović posebno je istakla da se u 20 godina primene ovog zakona u našoj zemlji mogu izdvojiti dva perioda – prvih 10 godina u toku kojih su se uspostavljali standardi, kada su javni i civilni sektor radili zajedno na unapređenju ove oblasti, i poslednjih 10 godina koje je obeležio nazadovanje, zloupotrebe propisa od strane organa vlasti i zatvaranje institucija. Dodala je da civilni sektor i dalje ovu oblast prepoznaje kao prioritet, kao i da su organizacije civilnog društva otvorene za informacije o svom radu i delovanju, ali da odgovornost za uspostavljanje efektivnih standarda otvorenosti leži na institucijama.