Dana 27.02.2019. godine, u hotelu Zira u Beogradu održan je okrugli sto „Budućnost slobode informacija u Srbiji“. Okrugli sto organizovan je u okviru projekta Budućnost slobode informacija u Srbiji koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI) i Pravnim skenerom. Projekat se sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Fondacije za otvoreno društvo,Srbija i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Opšti cilj projekta je doprinos nastojanjima civilnog sektora u odbrani postojećeg nivoa prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Na okruglom stolu predstavljeni su rezultati istraživanja o transparentnosti informacija i primeni mehanizama slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja u Srbiji.

Na uvodnom panelu govorili su Miodrag Milosavljević (Fondacija za otvoreno društvo, Srbija), Marina Mijatović (Pravni skener), Zoran Gavrilović (BIRODI) i Ana Toskić (Partneri Srbija), koji su se osvrnuli na postojeće izazove u primeni mehanizama slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, kao i značaju unapređenja transparentnosti rada organa vlasti za opštu demokratsku infrastrukturu u zemlji.

U okviru drugog panela predstavljeni su rezultati istraživanja o transparentnosti informacija o javnim nabavkama i javno-privatnim partnerstvima. Autori analiza, Marina Mijatović i Jovan Nicić, su zaključili da javne nabavke i dalje nisu potpuno transparentne i naglasili značaj transparentnosti svake faze postupka. U panelu su učestvovali i Suzana Todorović iz Uprave za javne nabavke, Miša Bojović iz Transparentnosti Srbija i Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima. Panelisti su primetilii da građani i mediji na lokalu uglavnom nisu zainteresovani za ovu temu, kao i da je novim nacrtom Zakona o javnim nabavkama ukinut institut građanskog nadzornika. Zaključeni ugovori između naručioca i dobavljača se ne objavljuju redovno i ne mogu se pronaći na internet stranicama naručilaca, niti na Portalu javnih nabavki. U Zakonu o javnim nabavkama neophodno je izbrisati norme koje određuju da je za vođenje prvostepenih prekršajnih postupaka nadležna Republička komisija i odrediti da je za prekršajne postupke nadležan prekršajni sud.

U nastavku su konsultant na projektu Milan Stefanović i Kristina Kalajdžić (Partneri Srbija) predstavili nalaze istraživanja o postupanju Upravnog inspektorata i prekršajnih sudova u predmetima u oblasti slobodnog pristupa informacijama. Istraživanje pokazuje da je Upravni inspektorat u 15/21 (71%) slučajeva iz uzorka propustio da delotvorno izvrši svoja inspekcijska ovlašćenja i podnese zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Ovakva praksa ohrabruje institucije da nepostupaju po rešenjima Poverenika. Takođe, analizirani su svi prekršajni postupci koji su pokrenuti po zahtevima Upravne inspekcije od 2015. do 2018. godine – ukupno 103 zahteva. Posebno zabrinjava činjenica da je u gotovo četvrtini slučajeva (24%) postupak obustavljen zbog nastupanja zastarelosti. Imajući u vidu  vreme potrebno za postupanje Poverenika i Upravnog inspektorata u istom predmetu, koje prethodi postupanju prekršajnih sudova, kao i blagu kaznenu politiku i neefikasnost prekršajnih sudova, panelisti smatraju da praksa prekršajnih sudova ne omogućava efikasno sankcionisanje kršenja prava na obaveštenost, niti postiže željene odvraćajuće efekte. Neophodno je izricati veće kazne za počinioce prekršaja koji su prethodno osuđivani u istoj materiji kao i izricati maksimalne kazne za lica koja to čine učestalo, ustanoviti obavezu ranije provere osuđivanosti okrivljenog lica, unaprediti kvalitet obrazloženja donetih presuda u kontekstu odmeravanja novčanih kazni, kao i ustanoviti duže rokove za zastarevanje prekršaja u ovoj oblasti. U panelu su učestvovali i Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Bojana Jovanović, novinarka i zamenica urednika Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

Okrugli sto okupio je više od 40 predstavnika civilnog sektora, sudova, tužilaštava, sudske grane vlasti, nezavisnih institucija, medija, udruženja i drugih relevantnih društvenih aktera.