28. januar - Međunarodni dan privatnosti podataka
BEOGRAD, 28. januar 2026 - Povodom Međunarodnog dana privatnosti podataka, organizacija Partneri Srbija upozorava da je tokom 2025. godine u Srbiji nastavljen zabrinjavajući trend zloupotrebe ličnih podataka građana i ozbiljnih povreda prava na privatnost, bez adekvatne institucionalne reakcije i odgovornosti. Umesto da bude zaštićeno osnovno ljudsko pravo, privatnost se i dalje koristi kao sredstvo zastrašivanja, pritiska i sužavanja građanskog prostora.
Pozivamo novinare, medije, institucije, stručnu i širu javnost da se uključe u Nedelju privatnosti (Privacy Week), koju Partneri Srbija organizuju od 26. do 31. januara na više lokacija. Centralna konferencija održava se 29. januara, a ključna govornica događaja je dr Ana Brian Nougrères, Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pravo na privatnost. Registraciju za događaj možete izvršiti putem linka: Registracioni formular za Nedelju privatnosti // Privacy Week Registration Form. Sve informacije o događaju možete dobiti na telefone 011 32 31 551 i 32 31 552
*****
Tokom godine zabeleženi su brojni slučajevi nezakonite upotrebe tehnologija za nadzor, uključujući špijunske softvere korišćene protiv novinara, aktivista, učesnika protesta i građana. I pored ozbiljnih nalaza međunarodnih i domaćih organizacija, poput izveštaja „Digitalni zatvor“ organizacija Amnesty International i godišnjeg izveštaja SHARE Fondacije, koji je dokumentovao više od 250 incidenata povreda digitalnih prava, nadležne institucije su ostale bez odgovora, a odgovornost za kršenja prava građana izostala.
Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su državne institucije direktno ugrožavale privatnost građana, poput objavljivanja ličnih podataka studenata, ali i dugogodišnje prakse uvođenja sistema masovnog video-nadzora sa naprednim funkcijama, uključujući prepoznavanje lica, u školama, vrtićima, gerontološkim centrima i javnim prostorima. Analize Partnera Srbija i BIRN-a pokazale su da su ovi sistemi uvedeni uz ozbiljne pravne i etičke propuste, bez jasnih garancija zaštite privatnosti i bez javne kontrole. Paralelno sa tim, sve češće se beleže i SLAPP tužbe protiv istraživačkih novinara i aktivista, uključujući zloupotrebe pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti radi gušenja slobode izražavanja i okupljanja.
Na normativnom planu, iako su tokom 2025. godine usvojeni pojedini strateški i zakonodavni dokumenti - poput Strategije razvoja veštačke inteligencije i novog Zakona o informacionoj bezbednosti - ključni zakoni koji bi trebalo da unaprede sistem zaštite podataka o ličnosti i odgovornost institucija i dalje kasne ili nose nove sistemska rizike. Istovremeno, predložene izmene krivičnog zakonodavstva, uprkos pozitivnim pomacima u suzbijanju digitalnog nasilja, otvaraju prostor za dodatno širenje represivnih mehanizama i tajnog nadzora komunikacija.
Za razliku od Srbije, u Evropskoj uniji tokom 2025. godine vidljivo je intenziviranje nadzora nad velikim digitalnim platformama. Ipak, i u EU postoji zabrinutost zbog inicijativa koje mogu dovesti do slabljenja dostignutog nivoa zaštite digitalnih prava, što ukazuje na potrebu stalne javne debate i snažnog učešća civilnog društva.
Partneri Srbija podsećaju da pravo na privatnost nije tehničko ili birokratsko pitanje, već temelj demokratskog društva, slobode izražavanja i ljudskog dostojanstva. Bez jasne odgovornosti institucija i stvarne zaštite prava građana, digitalna transformacija postaje još jedan prostor za zloupotrebe i nejednakost.