Partneri Srbija sproveli su deseto po redu istraživanje o transparentnosti i otvorenosti institucija zakonodavne i izvršne vlasti u Srbiji. Radi se o regionalnom istraživanju koje sadrži preko 100 indikatora kojima se meri otvorenosti institucija, a koje se pored Srbije sprovodi i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Istraživanje pokazuje da se otvorenost institucija u Srbiji tokom prethodne decenije nije značajnije unapredila. Naprotiv, podaci ukazuju na dugotrajnu stagnaciju i ponavljanje sličnih slabosti iz godine u godinu, što dovodi u pitanje implementaciju reformi za koje se vlast deklarativno zalaže i spremnost institucija da javnosti učine dostupnim informacije o svom radu.

Poseban značaj ovogodišnjem ciklusu daje desetogodišnji presek, koji je u publikacijama predstavljen kroz posebno poglavlje: Deset godina merenja: kako se kretala otvorenost izvršne/zakonodavne vlasti u Srbiji. On pokazuje da se rezultati Srbije ne mogu posmatrati samo kao pojedinačne godišnje ocene, već kao dugoročni trend.

Kada je reč o izvršnoj vlasti, deset godina merenja pokazuje da Vlada Republike Srbije danas ima gotovo isti nivo otvorenosti kao na početku monitoringa. U prvom ciklusu ispunjeno je 57,9% indikatora, dok je u poslednjem ciklusu rezultat 55,55%. Prosek ministarstava smanjen je sa 61,63% na početku na 58,74% u poslednjem merenju. Što znači da Srbija tokom deset godina nije ostvarila napredak u ovoj oblasti, a nijednom u deset ciklusa Vlada Srbije nije bila najotvorenija vlada među posmatranim zemljama regiona. U devet od deset ciklusa nalazila se na trećem ili četvrtom mestu.

Sličan trend beleži se i kod zakonodavne vlasti. Desetogodišnji prosek otvorenosti Narodne skupštine Srbije iznosi 58,43%, pri čemu Skupština tokom čitavog perioda nijednom nije prešla dve trećine ispunjenih standarda otvorenosti. Poređenje sa regionom pokazuje da viši nivoi otvorenosti nisu nedostižni: Skupština Crne Gore tokom gotovo čitave decenije ostvaruje rezultate iznad 80%, dok je Parlament Severne Makedonije sa početnih 59% postepeno napredovao do 76% u poslednjem ciklusu. U posmatranom periodu Skupština je prošla kroz saziv bez opozicije, ustavne promene, tri izborna ciklusa, 477 dana neaktivnosti, najveće građanske proteste u nekoliko decenija i fizičke sukobe na plenarnoj sali, a njen rezultat se pritom nije pomerio izvan margine greške. Politički potresi menjaju uslove rada institucije, ali ne i obim onoga što ona objavljuje i čini dostupnim. Postoji, drugim rečima, tvrdo jezgro zatvorenosti koje ostaje nepromenjeno bez obzira na okolnosti, dok se pomeraju samo periferni indikatori.

Deset godina monitoringa tako pruža jasniju sliku od pojedinačnih godišnjih rezultata. Tokom svih deset godina koje istraživanje obuhvata, izvršnom i zakonodavnom vlašću u Srbiji upravlja ista politička opcija, pa se dugogodišnja stagnacija u otvorenosti ne može objašnjavati smenama vlasti, promenama političkog kursa ili različitim pristupima prethodnih saziva. Rezultati zato otvaraju mnogo direktnije pitanje: ako su tokom čitave decenije postojali isti politički uslovi i ista politička većina, da li je upravo odsustvo političke volje da se institucije otvore prema javnosti ključni razlog zbog kojeg Srbija ni nakon deset godina nije napravila značajniji iskorak u otvorenosti izvršne i zakonodavne vlasti?

Pozivamo Vas da pročitate obe analize:

Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu

Otvorenost zakonodavne vlasti u Srbiji i regionu