Autor: Blažo Nedić, predsednik Upravnog odbora Partnera Srbija

Godine 2020. svet oko nas nepovratno se promenio. Poslovanje, putovanje, trgovina, edukacija, komunikacija, razonoda, održavanje društvenih kontakata i odnosa uopšte više  neće biti isto kao pre pandemije Korona virusa. Pandemija i fizičko distanciranje, ali i tehnološki napredak u oblasti internet komunikacija, uslovili su da za tri meseca pređemo put za koji bi u normalnim okolnostima bilo potrebno nekoliko godina. Države jesu zatvorile svoje granice, ali se svet „online“ komunikacija otvorio.

Video komunikacija nije novost u svetu društvenih mreža, razonode i zabave, ali jeste bila ređe korišćena u poslovanju i nekim drugim oblastima. Sada to više nije izuzetak, već pravilo. Rad od kuće i sastanci putem web-konferensinga postali su standard. E-learning aplikacije koje su stidljivo korišćene samo kao dopuna „živim“ predavanjima, sada su iz učionica i amfiteatra studente preselile pred personalne računare preko kojih slušaju predavanja, pa čak i polažu ispite. Obuke i konferencije izmeštene su iz kongresnih dvorana i sala za sastanke na video platforme koje omogućavaju ne samo sinhronizovano učešće velikog broja korisnika iz svih delova sveta, već i razumnu dozu interaktivnosti i povratne informacije. Čak se i sudovi, uz svu formalnost i rigidnost procesnih pravila, prilagođavaju novim okolnostima i traže najbolje načine za obavljanje svoje društvene funkcije uz korišćenje video tehnologija i minimalizaciju fizičkih kontakata.

___________________________________________Izvor fotografije: jagritparajuli99 / Pixabay_________________________________________

Svakako, komunikacija, održavanje društvenih kontakata, kao i obavljanje delatnosti isključivo putem interneta, ima i svoje mane, ali su one u vreme pandemije i globalizacije, daleko manje od prednosti koje ove tehnološke inovacije pružaju. Pri tom ne smemo zaboraviti da je njihova najveća prednost, u uslovima fizičkog distanciranja, upravo u očuvanju bezbednosti i zaštiti zdravlja svih nas.

U ovim okolnostima i tradicionalni načini upravljanja sukobima će neminovno morati da se menjaju. Sudovi, koji su i pre pandemije bili preopterećeni, a i sami morali da ograniče rad i prilagode se merama za očuvanje javnog zdravlja, neće moći da u razumnom roku odgovore na povećan priliv novonastalih sporova, a time ni da obezbede efikasan pristup pravdi za sve građane i privredne subjekte.

Paraliza rada i društvenog života u protekla tri meseca, nesumnjivo će dovesti do novih sukoba i sporova, prouzrokovanih obustavama proizvodnje, prekidima saobraćaja i zatvaranjem granica. Sve ovo usloviće nastanak raznih oblika (neskrivljenih) šteta, što će za rezultat imati otkazivanje porudžbina, raskide ugovora, zatvaranje radnih mesta, a samim tim i kašnjenje ili nemogućnost plaćanja kredita, zakupnina, alimentacija, i drugih postojećih obaveza. Na sve ovo svakako treba dodati i nematerijalne sukobe i sporove nastale usled stresa i poremećenih odnosa prouzrokovanih neizvesnošču, strahom, brigom za zdravlje i bezbednost, kao i dugim periodom izolacije. Jedan deo ovih sukoba i sporova strane će, uz puno razumevanje i uvažavanje svih uzroka i okolnosti, rešiti direktnim dogovorom. Veći deo će, međutim, radi rezrešenja situacije zahtevati pomoć stručne, neutralne i nepristrasne treće strane.

Medijacija je zakonom regulisan proces vansudskog rešavanja sporova u kome medijator, kao treće neutralno i nepristrasno lice, pomaže stranama u sukobu da same odluče o rešenju koje je prihvatljivo za sve. S tim u vezi predstavlja idealan način rešavanja svih vrsta sukoba, a naročito sporova prouzrokovanih poremećajem delatnosti usled pandemije Korona virusa.

Međutim, iako medijacija postoji u svom modernom obliku preko 40 godina, a u Evropi, i kod nas već gotovo dve decenije, u mnogim zemljama još uvek nije postala ravnopravan partner sa arbitražom, a još manje sa sudom, kao tradicionalnim metodama rešavanja sporova. Zašto bi baš sada, u uslovima nezapamćene pandemije i višemesečne paralize društvenog života kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, medijacija imala veću šansu da zauzme svoje zasluženo mesto u lepezi opcija za rešavanje novih, ali i nagomilanih sporova?

Da li zato što je strukturirana, ali lišena nepotrebne formalnosti i kao takva fleksibilna i prilagodljiva svakom sporu, učesniku i stilu medijacije, pa čak i sprovođenju putem video veze ili web konferencije? Ili zato što je brza i efikasna i može pomoći u rešavanju spora u veoma kratkom roku od nekoliko nedelja, pa čak i dana? Ili što se može organizovati i sa učesnicima koji se nalaze u različitim kancelarijama, gradovima, pa čak i državama, čime se drastično smanjuju troškovi i izgubljeno vreme? Ili možda jer direktorima i menadžerima omogućava da optimalno rasporede radne obaveze, tako da učestvuju i u rešavanju konkretnog spora, a da pri tom ne izgube ceo radni dan ili nedelju? Ili konačno, jer u sadašnjim uslovima eliminiše rizik po bezbednost i zdravlje učesnika, istovremeno omogućujući stranama u sporu da u poverljivom okruženju dođu do rešenja koje je prihvatljivo za sve?

Zašto čekati par meseci na sastavljanje i podnošenje tužbe, verovatno šest meseci na prvo ročište, i sigurno nekoliko godina do konačne sudske odluke (koja možda i ne mora biti u vašu korist), kada medijacijom putem interneta možete u veoma kratkom roku, iz bezbednosti i komfora svoje kancelarije ili dnevne sobe, bez nepotrebnih troškova i gubitka vremena, doći do rešenja, sada i odmah? I to ne samo za domaće sporove, već i za sprorove sa stranim pravnim i fizičkim licima.

Procenat uspešnosti medijacija je i inače bio veoma visok, i do 80%, a prema najnovijim iskustvima, u video medijaciji je još i viši. U medijaciji, strane u sporu mogu učestvovati zajedno sa svojim pravnim savetnicima i punomoćnicima, koji u „online“ uslovima, mogu takođe nastupati iz udobnosti svojih kancelarija i radnih soba, i ne moraju biti u istoj prostoriji čak ni sa svojim klijentima, ukoliko to nije praktično ili moguće u datim okolnostima.

U video medijaciji putem interneta, važe svi ostali običajeni principi: odluku ne donosi medijator, već sami učesnici, tako da, za razliku od sudskog postupka, ne postoji mogućnost bilo kakvog ishoda na Vašu štetu. U malom broju slučajeva u kojima medijacija ne dovede do obostrano prihvatljivog rešenja i sporazuma, strane zadržavaju puno pravo da ostvarenje svojih zahteva traže u sudskom postupku, jer je zakonom propisan zastoj zastarevanja, kao i stroga poverljivost svih predloga i detalja postupka medijacije. Takođe, od medijacije možete odustati u svakom trenutku, bez ikakvih procesnih posledica, iako se to u praksi retko dešava. Kao da su dizajnirane baš za medijaciju, nove internet platforme video komunikacije omogućavaju realizaciju svih ovih principa.

Vreme će pokazati da li je medijacija putem video konferencijske veze rešenje za mnoge probleme sa kojima se građani, privredni subjekti, lokalne samouprave pa čak i države danas sreću. U svetu okupanom u dezinfekciona sredstva, sakrivenom iza zaštitnih maski i rukavica, i medijacija se kao fleksibilan proces, već preselila iz kancelarija i sala za sastanke u virtuelne sobe u kojima strane u sporu uz pomoć stručnog medijatora, putem video konferencijske veze, mogu poverljivo, brzo i efikasno prevazići nastali problem, doći do rešenja sukoba, nastaviti poslovnu saradnju i unaprediti poslovni, lični ili porodični odnos. Ostaje nam da se nadamo da će tako biti i u našem okruženju.