Autorka: Milica Tošić

Organizacije Partneri Srbija, CRTA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Nacionalna koalicija za decentralizaciju, 9. i 10. juna 2022. godine organizovale su Godišnji forum u okviru projekta „Građani imaju moć“. Glavna tema foruma bili su aktivisti, sa idejom da se temi građanskog aktivizma pruži više javnog prostora, da se ispričaju aktivističke price, kako uspešne, tako i one koje još uvek nisu postigle svoj cilj, ali nam mogu pokazati u kojim oblastima je aktivistima potrebna dodatna podrška. Pored predstavljanja aktivističkih poduhata koji su podržani u okviru projekta, razgovaralo se i o motivima, pravnoj zaštiti i bezbednosti aktivista.

U toku četiri godine realizacije projekta, podržano je više od 60 aktivista, organizacija i građana, tako što im je pružena finansijska, pravna, organizaciona, logistička i medijska podrška. Primetno je da građani danas imaju više poverenja u rad civilnog društva nego ranije, kao i da sve češće vide organizacije civilnog društva kao partnere u borbi za ostvarivanje svojih prava.

Iako civilni sektor i donatorski fondovi danas pružaju veću podršku aktivistima nego ikada ranije, čini se da i problemi sa kojima se oni suočavaju rastu. Saradnja javnih institucija sa građanima i dalje je na kritičnom nivou iz više razloga. Institucionalni mehanizmi za učešće građana u donošenju javnih odluka postoje, ali im uglavnom nisu dostupni. Organi javne vlasti neguju netransparentnu i zatvorenu praksu, koja građane sprečava da ostvare uvid u ključne informacije od javnog značaja. Umesto da budu na strani građana, upravo su javne institucije najčešći akteri protiv čijeg se neadekvatnog postupanja aktivisti bore i na čiji rad ukazuju kao na primer loše prakse.

Poseban akcenat svih panela bio je na lokalnom aktivizmu. Primetan je trend jačanja građanskog aktivizma na lokalu i u malim sredinama, a za ovakve akcije je karakteristično i da su one sve češće ekološkog karaktera – borba za čist vazduh, nezagađenu vodu, očuvanje šuma i zelenih površina i slično. Takođe se sve više ističu pokreti koji se bore za odgovornije upravljanje javnim prostorima.

Iako je građanima na lokalu možda lakše da se ujedine oko borbe protiv zajedničkog problema i da nađu motiv koji ih povezuje, ovi aktivisti su po pravilu izloženi pritiscima jakog dometa. O svojim akcijama, idejama, preprekama i izazovima sa kojima se suočavaju govorili su nam aktivisti iz Pokreta Tvrđava (Smederevo), Eko Barajevo (Barajevo), Tim 42 (Leskovac), Crveni bedževi (Smederevo), I ja se pitam (Leskovac) i PraviLaw (Niš). Takođe, aktivisti iz Niša su iz sopstvenog iskustva govorili o tome sa kojim se sve problemima svakodnevno susreću osobe sa invaliditetom i istakli da angažovanje države uglavnom izostaje kada je u pitanju obezbeđivanje jednakosti i pristupačnosti  ovim licima u osnovnim sektorima života, kao što su zdravstvo, školstvo, kultura i rad.

Imajući u vidu da je delatnost aktivista najčešće usmerena protiv neodgovornog ili nezakonitog postupanja javnih institucija, najlukrativnijih preduzeća i pojedinaca sa jakom finansijskom i političkom potporom, jasno je da pritisci koji se na aktiviste vrše mogu imati ogromne razmere. Ovi pritisci nekada su u formi verbalnih optužbi, zastrašivanja, marginalizovanja aktivista, otežavanja njihovog rada na razne načine, ali i u formi fizičkih napada, ozbiljnih pretnji, a sve češće i pokretanja takozvanih strateških postupaka protiv učešća javnosti, odnosno SLAPP postupaka. Kako bi se neki od ovih problema sprečili, ili kako bi se njihov domet umanjio, veoma je bitno da aktivistima bude na raspolaganju proaktivno pravno savetovanje o akcijama koje nameravaju da preduzmu. Značaj pravne podrške još je veći kada su protiv aktivista već pokrenuti pravni postupci, ili kada su aktivisti ti koji moraju da pokrenu sudske postupke kako bi se zaštitili. Upravo iz tih razloga je važno da se podrže i na održiv način nastave aktivnosti civilnog sektora koje povezuju iskusne i kompetentne pravnike i advokate sa aktivistima kojima je potrebno savetovanje, pomoć i zastupanje. Bitno je istaći da su ovi sudski postupci po pravilu finansijski iscrpljujući, te bi bez dostupnosti ovakve besplatne pravne pomoći građani bili suočeni sa ogromnim troškovima koji bi ih sprečili da sami pokreću postupke kako bi se zaštitili, a doveli bi ih u veoma nepovoljan finansijski položaj u slučajevima SLAPP tužbi.

Primetan je i trend pogoršanja bezbednosti aktivista, imajući u vidu da su danas i napadi sofisticiraniji nego ranije (na primer, sajber napadi koji ugrožavaju privatnost i lične podatke građana).

Organizacija Yucom ažurno vodi Mapu incidenata, koja u poslednjih godinu dana pokazuje 180 registrovanih napada na građane i aktiviste.  Dodatni problem predstavlja i to što su nadležni državni organi uporni u ignorisanju ovih problema, što aktiviste dodatno obeshrabruje da nastave sa svojim angažovanjem. Takođe, u javnosti ne postoje precizni podaci ni o tome koliko je uzbunjivača dobilo formalnu zaštitu od države, ali učesnici Godišnjeg foruma ističu da je taj broj veoma mali.

Imajući u vidu da se aktivisti svakodnevno bore za pozitivne promene za sve nas, pri čemu bivaju izloženi raznim pritiscima i problemima, krajnje je vreme da pojedinci, organizacije, institucije koje do sada to nisu učinile postave sebi pitanje – šta ja mogu da uradim za aktiviste?