Partneri Srbija

Tajnost podataka - sistemski neuređena oblast

12.07.2023.

Autorka: Kristina Kalajdžić, Partneri Srbija

 

Nakon što je odbačena krivična prijave protiv policajke Katarine Petrović za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz Krivičnog zakonika Srbije, protiv nje je podignut novi optužni predlog, ovog puta zbog navodnog kršenja Zakona o tajnosti podataka. Kako mediji prenose, ona se sumnjiči da je neovlašćenom licu dostavila dokumenta koji su joj povereni i predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti "poverljivo" iz pomenutog zakona.[1]

Da podsetimo, Katarina Petrović, policajki iz Valjeva, stavlja se na teret da je učinila javno dostupnim informacije u vezi saobraćajne nesreće koju je izazvao kum predsednika republike, koji je u tom trenutku, kako se navodi u dostupnom dokumentu bio pod dejstvom alkohola i narkotika.

Iz postupaka organa gonjenja vidi se jasan motiv da policajka mora biti kažnjena zbog svoje neposlušnosti, stoga čim je prvi optužni predlog odbačen, podignut je novi. Iako deluje da je laške dokazati postojanje ovog krivičnog dela, upozoravamo da se određivanje podataka tajnim ne sme proizvoljno sprovoditi.

Da bi postojalo krivično delo iz člana 98 Zakona o tajnosti podataka – odavanje tajnih podataka, neophodno je da su prethodno, predmetni podaci, u ovom slučaju izveštaj o saobraćajnoj nesreći, bili označeni nekim stepenom tajnosti u skladu sa procedurom koju predviđa Zakon o tajnosti podataka. Zakonom o tajnosti podataka, ne štite se interesi pojedinaca, već interesi Republike Srbije, te da bi podatak bio označen nekim stepenom tajnosti neophodno je da se radi o podatku od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.[2]

Dakle, nisu svi podaci koji nastaju u radu policije tajni, niti takvima mogu biti označeni prema Zakonu o tajnosti podatka. Neophodno je da postoji dokaziva pretpostavka da bi odavanjem tih podataka nastala šteta po interese Republike Srbije, te da je taj interes pretežniji od interesa javnosti da zna.

Posebno je važno naglasiti da član 3 Zakona o tajnosti podataka jasno definiše da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.

Imajući sve navedeno u vidu, postavlja se pitanje, da li je ovaj dokument ranije proizvoljno, odnosno nezakonito označen kao tajan? Ili su tužilaštvo i policija procenili da će ovo krivično delo biti laške dokazati jer se u Srbiji niko ne bavi nadzorom nad tajnošću podataka?

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u 2022. godini preko 200 000 podataka označilo nekim stepenom tajnosti, prema informacijama koje su nam dostavili po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

Organizacija Partneri Srbija, godinama unazad apeluje na Ministarstvo pravde da počne da sprovodi nadzor u ovoj oblasti, koji mu je poveren Zakonom o tajnosti podataka još 2009. godine. Poslednji upit, na ovu temu, poslali smo Ministarstvu pravde u maju 2023. godine, sa pitanjima koliko je vanrednih i redovnih nadzora Ministarstvo pokrenulo u oblasti tajnosti podataka, kao i koliko je zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i krivičnih prijava podnelo u skladu sa članom 97 Zakona o tajnosti podataka, u 2022. godini.

Odgovor koji smo dobili upućuje na to da Ministarstvo pravde uopšte ne vrši nadzor u oblasti tajnosti podataka, uz obrazloženje da se u praksi pojavio problem primene odredaba o nadzoru iz Zakona o tajnosti podataka, koje su sistemskog karaktera i zahtevaju izmenu zakona. Ovo ne bi bio toliko veliki problem, da isti odgovor nismo dobili iz Ministarstva u septembru 2020. godine, kao i u decembru 2017. godine[3], što znači da Ministarstvo duže od 5 godina nije preduzelo mere da uočene probleme u praksi otkloni. U vreme hiperprodukcije zakona u Srbiji, gde se po 30 zakona nalazi u skupštinskoj proceduri istovremeno, izgleda da ne postoji volja da se izmeni Zakon o tajnosti podataka.

U međuvremenu, izveštaj o saobraćajnoj nesreći, kao i poznati slučaj cene izrade spomenika Stefanu Nemanji[4] mogu da uživaju status tajnih podataka[5].

Stoga apelujemo na sve koji učestvuju u postupku koji se vodi protiv policajke Katarine Pavlović da dosledno tumače odredbe Zakona o tajnosti podataka, a Ministarstvu pravde poručujemo da hitno počne da sprovodi nadzor u ovoj oblasti!
 
 
Prilozi:






[2] Član 8 Zakona o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_tajnosti_podataka.html
[3] Za više pogledati analizu: Primena Zakona o tajnosti podataka u Republici Srbiji Nadzor i sudska praksa, 2021, Partneri Srbija: https://www.partners-serbia.org//public/news/primena-zakona-o-tajnosti-podataka.pdf
[4] Radio Slobodna Evropa, Zašto je cena spomenika Stefanu Nemanji proglašena tajnom? https://www.slobodnaevropa.org/a/za%C5%A1to-je-cena-spomenika-stefanu-nemanji-progla%C5%A1ena-tajnom-/31027013.html
[5] Za više pogledati i analizu: Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja- Epidemija tajnosti, 2021, Partneri Srbija: https://www.partners-serbia.org//public/news/Pravo_na_slobodanpristup_informacijamaod_javnog_znacaja,_Epidemija_tajnosti.pdf

Kategorije

BlogPartneri SrbijaVesti