To je pitanje koje smo gotovo bez izuzetka dobijali razgovarajući sa građanima širom Srbije -  bilo da je tema bio lokalni budžet, planovi za rudarenje zlata i bakra u blizini izvorišta ili posledice širenja rudarskih aktivnosti po lokalnu zajednicu u Krivelju.

U našem pravnom sistemu mehanizmi za takvo učešće postoje. Građani mogu da učestvuju u javnim raspravama, pokreću referendum, podnose narodne i građanske inicijative. Međutim, postojanje prava ne znači automatski i mogućnost da se ono ostvari.

U Srbiji postoji značajan raskorak između zakonom garantovanog prava građana da učestvuju u donošenju odluka i njihove stvarne mogućnosti da koriste mehanizme učešća građana. Upravo u tom raskoraku najbolje se vidi razlika između formalnog i suštinskog učešća građana u donošenju odluka. Suština nije samo u tome da građanima bude omogućeno da učestvuju u postupku, već da to učešće bude pravovremeno, informisano i takvo da može da utiče na sadržaj konačne odluke. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi predviđaju različite oblike građanskog učešća, uključujući javne rasprave, narodnu inicijativu, zbor i referendum. Međutim, njihova primena u praksi ostaje ograničena i građanima često nedovoljno vidljiva. Javne rasprave neretko se organizuju kada su odluke već praktično donete, konsultacije se završavaju bez jasnog obrazloženja šta je prihvaćeno, a šta nije, dok mnogi građani ni ne znaju da imaju pravo da neposredno pokrenu određene procese, a oni koji znaju često veruju da su previše komplikovani ili da njihov trud neće dovesti ni do kakve promene.

Za razliku od peticije, koja predstavlja izraz podrške određenoj ideji ili zahtevu, narodna inicijativa je zakonom uređen mehanizam neposrednog učešća građana kojim oni mogu da pokrenu razmatranje pitanja od javnog interesa pred nadležnim organima. Njena svrha nije da građani odlučuju umesto izabranih predstavnika, već da im omogući da pitanja koja smatraju važnim stave na dnevni red institucija. Izabrani predstavnici i nadležni organi i dalje donose odluke i snose odgovornost za njih, ali narodna inicijativa obezbeđuje da građani mogu da pokrenu institucionalni postupak i zahtevaju da se o određenom pitanju odlučuje u skladu sa zakonom. Upravo zato njena vrednost nije u samoj proceduri, već u tome što predstavlja mehanizam koji povezuje građane, izabrane predstavnike i institucije u procesu demokratskog odlučivanja.

Građani ovaj mehanizam mogu koristiti kada žele da pokrenu pitanje od javnog interesa - od očuvanja parka ili druge javne površine, preko izmena urbanističkog plana ili lokalnog budžeta, do predlaganja donošenja ili izmene zakona. Na lokalnom nivou mogu ga koristiti i za pokretanje javne rasprave prikupljanjem 100 kvalifikovanih potpisa građana sa pravom glasa o pitanjima iz nadležnosti lokalne samouprave.

Da problem nije u nezainteresovanosti građana pokazuju i istraživanja javnog mnjenja. Prema istraživanju organizacije CRTA iz 2025. godine, 40% građana veruje da obični ljudi mogu da menjaju stvari svojim angažovanjem, dok čak trećina nema jasan stav o sopstvenom uticaju. Istovremeno, primer građanske inicijative za očuvanje Apoteka Kraljevo, u kojoj je prikupljeno više od 10.200 potpisa za raspisivanje referenduma, pokazuje da građani žele da koriste demokratske mehanizme kada prepoznaju pitanje od javnog interesa. Međutim, to iskustvo ukazalo je i na brojne proceduralne i institucionalne prepreke koje otežavaju da građanske inicijative zaista dovedu do odlučivanja. Upravo zato je potrebno građanima pružiti znanja, alate i podršku za korišćenje postojećih mehanizama neposrednog učešća građana, ali i unaprediti transparentnost i predvidivost postupanja institucija po građanskim inicijativama.

Demokratski kvalitet narodne inicijative zavisi od dve podjednako važne stvari: da građani mogu lako da pokrenu inicijativu i da nadležne institucije imaju jasnu obavezu da po njoj postupaju.

Nakon usvajanja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi 2021. godine i donošenja Uredbe o elektronskoj narodnoj inicijativi 2023. godine, u skladu sa aktivnostima predviđenim Akcionim planom Partnerstva za otvorenu upravu, uspostavljena je funkcionalna elektronska narodna inicijativa na Portalu eUprava kroz razvoj posebne elektronske usluge koja omogućava pokretanje narodne inicijative. Time je uklonjen deo administrativnih prepreka za korišćenje narodne inicijative, ali postupak još nije u potpunosti zaokružen.

Za pokretanje narodne incijative neophodno je da građani formiraju inicijativni odbor i podnesu predlog nadležnom organu. Nakon verifikacije predloga, započinje proces prikupljanja potpisa podrške, a ukoliko je sakupljen propisani broj potpisa podrške, nadležni organ doneće odluku o podnetoj inicijativi. Građanima danas nije potreban poseban uređaj niti odlazak kod notara da bi elektronski podržali inicijativu. Dovoljno je da aktiviraju elektronski identitet (ConsentID) i kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu, što se može uraditi u većini pošta ili u ovlašćenim registracionim telima. Nakon toga podršku inicijativi građani mogu da daju preko portala eUprava u svega nekoliko koraka.

Iako Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi u članu 59. predviđa da se predlog za pokretanje inicijative može podneti u pismenoj ili elektronskoj formi, Uredba o narodnoj inicijativi ne uređuje postupak pokretanja elektronskim putem. Danas inicijativni odbor i dalje mora fizički da potpiše i preda predlog nadležnom organu, dok je elektronski omogućena tek faza prikupljanja potpisa podrške. Upravo zbog toga, zajedno sa članovima Posebne međuministarske radne grupe za Partnerstvo za otvorenu upravu predložili smo da se omogući elektronsko pokretanje inicijative korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa preko portala eUprava, kako bi građani mogli da sprovedu ceo postupak na jednostavniji i zakonom predviđen način.

Predložena digitalizacija celokupnog postupka posebno bi značila građanima koji žive daleko od sedišta institucija, ljudima koji rade ili studiraju van mesta prebivališta, osobama sa invaliditetom, roditeljima male dece, ali i svima koji očekuju da država koristi digitalne alate kako bi olakšala ostvarivanje prava, a ne samo pružanje administrativnih usluga. Demokratija ne bi smela da bude dostupna samo onima koji imaju dovoljno vremena da obilaze šaltere.

Međutim, ni potpuno digitalizovan postupak sam po sebi nije dovoljan. Iskustvo iz prethodnih godina pokazalo je da izazovi ne nastaju samo prilikom prikupljanja potpisa građana. Jednako je važno da nadležne institucije po podnetim inicijativama postupaju u skladu sa zakonom, u predviđenim rokovima i na transparentan način. Slučajevi u kojima su građanske inicijative ili narodne inicijative postale predmet višegodišnjih sporova zbog postupanja institucija pokazali su da poverenje građana ne zavisi samo od toga koliko je lako pokrenuti inicijativu, već i od toga da li građani mogu da očekuju da će njihov predlog biti razmotren u skladu sa pravilima.

Kada izabrani predstavnici i institucije ne otvore prostor da se različiti interesi artikulišu najpre kroz političku debatu u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama, a zatim kroz javne rasprave, konsultacije, narodne inicijative i druge oblike učešća građana, politički sukobi ne nestaju. Oni se sele iz institucija na ulice, u proteste i druge oblike javnog pritiska. To nije nužno znak da građani odbacuju demokratiju. Često je upravo suprotno – pokušavaju da ostvare uticaj koji nisu mogli da ostvare kroz postojeće institucionalne mehanizme. Društvo je otpornije onda kada postoje funkcionalni kanali koji omogućavaju da se različiti interesi i konflikti rešavaju kroz institucije, a ne van njih.

Kada nadležni organi pokazuju da ozbiljno razmatraju predloge građana i obrazlažu svoje odluke, jača poverenje u sam proces donošenja javnih politika.

Poverenje u institucije ne obnavlja se kampanjama niti političkim porukama. Ni elektronska narodna inicijativa sama po sebi neće rešiti problem poverenja u institucije. Ali može ukloniti jednu od prepreka zbog kojih građani odustaju od korišćenja svojih prava. Ako građanima olakšamo da pokrenu pitanja od javnog interesa, a izabrani predstavnici i nadležni organi budu o tim pitanjima odlučivali transparentno, u razumnim rokovima i uz jasno obrazloženje svojih odluka, napravićemo važan korak ka tome da pravo građana na učešće ne ostane samo ustavna garancija, već postane deo svakodnevne demokratske prakse.