Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija su još jednom potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi. Istraživanje je sumirano u analizi „Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća” koja je juče predstavljena javnosti na online konferenciji koju smo organizovali povodom završetka projekta Gde je javnost u javnim preduzećima, koji je podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Konferenciji pod nazivom Transparentnost u radu javnih preduzeća - između pravnog okvira i prakse, i koja je održana 24. novembra, prisustvovalo je oko 30 učesnika, predstavnika organizacija civilnog društva, istraživačkih novinara, medija i državnih institucija. Konferenciju je otvorila Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija. Ona je zaključila da je sada tokom pandemije korona virusa tema pristupa informacijama aktuelna možda više nego ikada, pre svega misleći na informacije o upravljanju pandemijom, kao i potrebu transparentnog obaveštavanja javnosti o svim bitnim informacijama u vezi sa pandemijom. Po njenom mišljenju, trend zatvaranja insitutucija se nastavio a posebno zabrinjava što se o radu društava kapitala zna sve manje. Upravo iz tog razloga, u okviru ovog projekta istraženi su alternativni mehanizmi tj. izvori dobijanja informacija o radu društava kapitala. Primećen je i trend zanemarivanja zahteva tražilaca, što upravo pokazuje da treba da budemo što istrajniji u korišćenju alternativnih izvora kako bismo došli do određenih informacija.

Po mišljenju Dušana Šabića iz Fondacije za otvoreno društvo, Srbija jeste da situacija u pogledu slobodnog pristupa informacijama uvek može biti gora, da su institucije sada mnogo zatvorenije i da je primetno sve češće zanemarivanje tražilaca informacija. Imajući u vidu najavljene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Šabić je stava da bi Zakon trebalo što više modernizovati i prilagoditi aktuelnim potrebama, a ne koristiti proces da bi se dalje ograničavao pristup određenim informacijama.

Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika potom je učesnicima predstavila kako je izgledao proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja do sada i kakve preporuke je Poverenik u pogledu njih dao. Ona je takođe stava da nikada nije bilo važnije dobijati tačne, precizne i blagovremene informacije. Ukazala je da su izmene Zakona planirane još od 2012. godine, ali da se od tada primećivao određeni otpor ka njima. Zaključila je da aktuelni Zakon ima jako dobra rešenja i da se služba Poverenika nada poboljšanjima po dva ključna pitanja. Sa jedne strane, primećeno je odsustvo odgovornosti i sankcija za one koji ne postupaju po Zakonu. S druge, problematični su i neretki slučajevi nepostupanja po rešenjima Poverenika. Po njenom mišljenju javna preduzeća su u dosadašnjoj praski pokazale najmanji stepen discipline u pogledu odgovaranja na zahteve za slobodan pristup.

Učesnicima se obratio i advokat Nenad Kovačević, autor „Analize pregleda odredaba koje se menjaju u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ koja je izrađena u okviru projekta. Stava je da ukoliko u tekst Zakona uđe odredba koja se odnosi na jednak pravni položaj društva kapitala koja posluju na tržištu, zakonodovactreba da propiše i jasne kriterijume tj. situacije u kojima bi se javna preduzeća mogla pozivati na ovu odredbu, kako bi se izbegle zloupotrebe Zakona. Pre svega, trebalo bi jasno objasniti šta podrazumeva relevantno tržište, zaštita konkurencije, poslovni interes kao i da bi u obzir trebalo uzeti da li preduzeće na tržištu posluje ravnopravno ili sa određenim olakšicama.

Rade Đurić, jedan od autora analize „Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća“, je učesnicima predstavio deo institucija za koje je istraživanje pokazalo da mogu biti dobri alternativni izvori informacija o radu javnih preduzeća i društava kapitala u javnom vlasništvu. Naveo je da je veliki broj institucija iz uzorka voljan da postupi po zahtevima i da omogući pristup traženim informacijama. Neke od tih institucija su Prekršajni sud u Beogradu, Državna revizorska insitucija i Uprava za javne nabavke. Takođe, mapirano je koje vrste informacija se mogu dobiti od ovih organa. Primećeno je i da su institucije koje se bave nadzorom nad javnim nabavkama dosta otvorenije za saradnju. Kao negativan aspekt istraživanja, Đurić je izdvojio paušalno pozivanje određenih institucija na tajnost podataka, kao razloga za odbijanje dostavljanja informacija. Zaključio je da će se i broj zahteva koji građani upućuju institucijama smanjiti, ukoliko one proaktivnije objavljuju informacije od značaja za javnost. Odgovaranje na zahteve ne bi trebalo da bude striktno formalno postupanje i institucije bi trebalo da budu otvorenije prema tražiocima koji često nemaju dovojno znanja o njihovom radu koji možda upravo zbog toga neretko šalju preširoko postavljene zahteve. Insititucije u slučaju odbijanja zahteva, bi trebalo da dostave što detaljnije obrazloženje zbog čega nisu u mogućnosti da postupe po zahtevu. Kristina Kalajdžić, moderatorka događaja posebno je istakla da čak 6 od 10 javnih preduzeća kojima su zahtevi upućivani u okviru projekta Gde je javnost u javnim preduzećima, nije dostavilo tražene odgovore.

Zlatko Minić, iz organizacije Transparentnost Srbija je učesnicima predstavio njihova iskustva u pribavljanju informacija o radu javnih preduzeća i društava kapitala. Naime, njihovo istraživanje obuhvatalo je preko 100 indikatora, od kojih kao najrelevantnije izdvaja sledeće:

1. Da li se akt o sistematizaciji radnih mesta javnih preduzeća može naći na sajtovima organa lokalnih samouprava? – samo 16% ima ovaj dokument dostupan na sajtu
2. Da li su dostune sve informacije o izboru direktora javnih preduzeća?
3. Da li su objavljeni planovi rada i izveštaji o radu javnih preduzeća?

Istakao je da su istraživanja pokazala da su ove vrste informacija uglavno javno nedostupne, kao i da, posebno zabrinjava da veliki broj javnih preduzeća i dalje nema sajtove. U okviru istraživanja iz 2019. godine, primećeno je da su republička i pokrajinska preduzeća dosta bolja u pogledu objavljivanja planova rada i godišnjih izveštaja. Po njegovim navodima, na sajtovima javnih preduzeća najteže se mogu pronaći podaci o konsultantskim uslugama i ugovorima za pravne usluge.