Praksa uspostavljanja i koriščenja sistema za video nadzor u Srbiji odlikuje se manjkom transparentnosti procesa i nedovoljnom usklađenošću ovih aktivnosti za Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i drugim propisima. Potreba za boljim regulisanjem oblasti video nadzora javlja se kao posledica više primera u kojima su ovakvi sistemi na pogrešan način korišćeni u Srbiji. Pitanje opravdanosti uvođenja sistema za video nadzor javnih površina postalo je aktuelno početkom 2019. godine kada su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova informisali javnost o namerama da započnu projekat “Siguran grad”. Kako je tada najavljeno, projekat podrazumeva masovnu obradu podataka o ličnosti građana Srbije korišćenjem opreme za video nadzor, što uključuje i korišćenje softvera za prepoznavanje lica. Javnost ni danas nema pouzdanu informaciju o broju kamera i lokacijama na kojima će kamere biti postavljene, a izostala je i stručna analiza o opravdanosti uvođenja ovakvog sistema za video nadzor.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 5. februara 2018. godine započelo postupak javnih konsultacija za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nakon čega je usledila javna rasprava koja je završena 19. aprila 2018. godine. Jedna od bitnijih (ako ne i najbitnija) izmena koju donosi Nacrt koji je predložilo Ministarstvo odnosi se na izuzimanje pojedinih (verovatno i javnosti najinteresantnijih) organa javne vlasti iz primene zakona ukoliko bi Nacrt bio usvojen. Naime, za razliku od još uvek važeće odredbe Zakona koja predviđa da će se organom javne vlasti smatrati državni organ kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ, član 3 Nacrta, koji definiše „organe javne vlasti“,predviđa da se organom vlasti u smislu ovog Zakona neće smatrati društvo kapitala koje posluje na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to ko je njegov član ili akcionar.

Partneri Srbija sproveli su istraživanja i izradili analize o dva važna mehanizma za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U prvom istraživanju koje predstavljamo analiziran je rad Upravnog inspektorata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u čijoj je nadležnosti nadzor nad sprovođenjem Zakona. Drugo istraživanje odnosi se na rad prekršajnih sudova u predmetima iz oblasti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Istraživanja smo sproveli u periodu kada je dostignuti nivo prava javnosti da zna ugrožen, kako novim zakonodavnim rešenjima, tako i problemima u primeni postojećeg pravnog okvira. Upravo zbog toga nalaze istraživanja i preporuke koje su iz ih njih proistekle treba posmatrati u kontekstu potrebe da se otklone strukturalni nedostaci u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, i omogući javnosti da svoje pravo da zna ostvari i odbrani kada bude uskraćeno.

Studija slučaja „(Ne)Odgovornost institucija za skrivanje informacija” predstavlja i detaljno analizira problem koji u Srbiji sve više uzima maha, a to je da javne institucije izbegavaju da dostave javnosti informacije o svom radu. Ovaj trend je uočen usled porasta broja žalbi koje tražioci informacija izjavljuju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u poslednjih nekoliko godina. Istovremeno, smanjuje se, procenat uspešnih intervencija Poverenika, odnosno povećava se procenat neizvršenih rešenja Poverenika.

Javne nabavke predstavljaju postupak nabavke dobara, usluga i radova koji sprovode naručioci (državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave; pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu). Kroz postupak javne nabavke građani mogu da prate trošenje budžetskog novca. Postupak javne nabavke bi trebalo da bude u potpunosti transparentan, ali praksa je pokazala da dostupnost informacija u javnim nabavakama nije uvek na zadovoljavajućem nivou. Zbog toga je cilj istraživanja da ukaže na nedostatke u procedurama i praksi, kao i da utvrdi koje informacije najčešće nisu dostupne javnosti i koji su razlozi za manji nivo transparentnosti. Istraživanje se, pored postupka javne nabavke, bavilo i drugim postupcima koji predstavljaju mehanizme zaštite čiji je predmet javna nabavka. Posebna pažnja posvećena je praksi u postupcima javnih nabavki u zdravstvenom sistemu.

Javno-privatna partnerstva (JPP) predstavljaju dugoročne sporazume između organa vlasti i kompanija (prevoz, komunalne usluge, infrastrukturni radovi i slično). Iako se radi o partnerstvima koja se najčešće ugovaraju na račun i za račun građana, javnosti nisu dostupne informacije o njihovom sprovođenju, kao i o kvalitetu pružanja usluga. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi koliki je nivo transparentnosti informacija o JPP (pre svega, o sprovođenju postupka i sadržaju zaključenih javnih ugovora), i da li postoji neosnovano ograničavanje pristupa određenoj grupi informacija o JPP. Od četiri grada koja su bila obuhvaćena istraživanjem (Beograd, Loznica, Pirot i Zrenjanin) jedino Grad Beograd nije odgovorio na zahtev za pristup informacijama o JPP.

Partneri Srbija sproveli su istraživanje o radu prekršajnih sudova u predmetima iz oblasti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Analizirani su svi prekršajni postupci koji su pokrenuti po zahtevima Upravne inspekcije od 2015. do 2018. godine – ukupno 103 zahteva.

U 2017. godini javne institucije više od 200 puta nisu objavile tražene informacije od javnog značaja čak ni nakon obavezujućeg rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Upravni inspektorat u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave nadležan je za sprovođenje inspekcijskog nadzora u takvim slučajevima. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi na koji način Upravni inspektorat primenjuje svoja ovlašćenja u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Pristup informacijama od javnog značaja i sloboda izražavanja predstavljaju jedan od temelja otvorenog i demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava. Dalje, demokratska društva počivaju na garancijama i efektivnim mehanizmima zaštite prava na privatnost građana. Ova dva prava štite se kako bi se, sa jedne strane, omogućila kontrola rada organa vlasti, a sa druge, omogućila građanima efektivna kontrola nad upotrebom podataka o njima i zaštitu od neosnovanog upliva u zonu intime.

Analiza činilaca zakonitog i nezakonitog poslovanja (analiza od značaja za inspekcijski nadzor) na sveobuhvatan i svestran način ispituje i razjašnjava različite činioce i razloge koji utiču i doprinose tome da privrednici posluju ili ne posluju u skladu sa zakonom. Analiza je kvalitativnog karaktera i sadrži uvid u regulatorni okvir, stručnu literaturu i uporednu praksu, kao i nalaze istraživanja stavova privrednika, sa ciljem rasvetljavanja uzroka i motiva (ne)poštovanja zakona i davanja preporuka za unapređenje sistema.