Rodna analiza Zakona o socijalnoj karti izrađena je kako bi se ispitao kvalitet zakonodavnog procesa, odnosno uključivanja rodne perspektive novog Zakona o socijalnoj karti. Cilj analize bio je da se utvrdi da li je (predlog) Zakona rodno odgovoran, kao i da se utvrdi da li su primenjene procedure i alati za uvođenje rodne perspektive, koliko je proces bio participativan i u kolikoj meri su organizacije civilnog društva doprinele formulisanju predloga Zakona. Takođe, autorke analize želele su da utvrde i na koji način je moguće pratiti uticaj zakona na raspodelu budžetskih sredstava i efekte primene zakona na položaj žena i rodnu ravnopravnost.

Monitoring medija je urađen kako bi se dobio opšti uvid u opseg i načine na koji mediji krše pravo na privatnost građana, sa posebnim fokusom na pitanje u kojoj meri je ovo pravo uskraćeno osetljivim i marginalizovanim grupama. Pred vama je monitoring koji je sproveden praćenjem 12 medija tokom 14 ciklično odabranih dana u periodu april–jul 2021. Rezultati pokazuju da onlajn mediji, kao i mediji tabloidne uređivačke orijentacije posebno agresivno zadiru u privatnost građana, najčešće u vestima o nasilju i nesrećama. Među osetljivim i marginalizovanim grupama najviše je žena, a potom u znatno manjem broju pripadnika LGBT+ zajednice, starijih lica, beskućnika i radnika. U celini posmatrano mala zastupljenost osetljivih grupa među licima kojima mediji krše pravo na privatnost nastaje kao posledica njihove opšte medijske marginalizacije. Detaljnije informacije možete dobiti preuzimanjem izveštaja.

Svrha Vodiča koji je pred vama je da pruži podršku organima nadležnim za izradu propisa koji vode ka usklađivanju sektorskih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u domenu svojih nadležnosti, kako bi taj posao sproveli na kvalitetan način, doprinoseći tako unapređenju zaštite podataka o ličnosti lica čiji se podaci obrađuju na osnovu sektorskih propisa, kao i povećanju pravne predvidivosti u Srbiji horizontalnim usklađivanjem propisa. Takođe, Vodič je namenjen i organizacijama civilnog društva koje se bave zagovaranjem za izmene pojedinih sektorskih propisa i njihovo usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Vodič za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja namenjen je prvenstveno mladima, srednjoškolcima, zaposlenima u obrazovanju, kao i svima onima koji rade s decom, učestvuju u njihovom vaspitanju i obrazovanju i žele da se informišu na koje načine mogu da doprinesu zaštiti privatnosti, bezbednom korišćenju digitalnih uređaja i interneta. Vodič ima višestruku namenu. Može da služi kao resurs za unapređivanje znanja i digitalnih veština dece, mladih i odraslih; pomoćnik u bezbednom korišćenju digitalnih tehnologija i interneta; praktični priručnik za nastavnike i vršnjačke edukatore u podučavanju dece i mladih o veštinama bezbednog i konstruktivnog korišćenja digitalnih oruđa i interneta. Želimo vam da uživate u čitanju i učenju, da uživate u realizaciji akcija i radionica kojima ćete pomoći da vaši vršnjaci i učenici praktikuju bezbedno korišćenje interneta.

Analizom koja je pred vama želeli smo da utvrdimo u kojim se to situacijama organi javne vlasti pozivaju na tajnost podataka kada ograničavaju pristup tražiocima, o kojim vrstama informacija se najčešće radi, kao i da utvrdimo, da li je i u kojoj meri tokom vanrednog stanja i nakon njega pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji bilo ugroženo.

Publikacija koja se nalazi pred vama nadovezuje se na ranija istraživanja primene Zakona i obrađuje dva pitanja od značaja za primenu bilo kog zakona, pa tako i Zakona o tajnosti podataka. Sa jedne strane, u pitanju je nadzor nad primenom Zakona, koji je poveren Ministarstvu pravde. U svetlu novih okolnosti, odnosno činjenice da u periodu od nekolik godina Ministarstvo pravde zapravo i ne sprovodi nadzor u ovoj oblasti, publikacija donosi analizu pravnog okvira kojom problematizujemo pravnu osnovanost aktuelne prakse ovog ministarstva. Autor ove analize je Milan Stefanović, stručnjak u oblasti inspekcijskog nadzora i upravnog prava. Dalje, u analizi predstavljamo sudsku praksa u predmetima u vezi sa primenom Zakona o tajnosti podataka, oslanjajući se na dobijene informacije od prekršajnih i viših sudova u Republici Srbiji, na kojoj je radio tim istraživača Partnera Srbija.

U ovoj publikaciji predstavljamo više aktivističkih pristupa koji su do sada doveli do pozitivnih rezultata. Posebnu pažnju posvetićemo načinima na koje aktivisti utiču na javne institucije da postupaju odgovornije; pokretanjem pravnih postupaka, učešćem u procesima donošenja odluka i uključivanjem zainteresovanih građana u zajedničke akcije. U fokusu nam je rad osam odabranih udruženja građana i lokalnih inicijativa koje su konkretnim aktivnostima pokazale da aktivizam može biti delotvoran, da dovodi do „malih pobeda“ koje potom motivišu aktiviste da nastave sa borbom, ciljajući i osvajajući veće pobede. S tim u vezi, svrha ove publikacije je da pokaže kako različiti aktivistički pristupi mogu biti delotvorni, čak i u uslovima sistemskih slabosti institucija koji sačinjavaju demokratsku infrastrukturu. Međutim, studijom takođe ukazujemo i na to da je aktivističke pristupe potrebno prilagoditi konkretnom kontekstu, koji je oblikovan vrsti i specifičnostima problema u zajednici, resursima kojima raspolažu aktivisti, stavovima građana prema prepoznatom problemu.

Кako bi se ispitala mogućnost za širu primenu medijacije pre nego što jedan spor uđe u fazu suđenja, projekat „EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu“ sproveo je analizu podobnosti pojedinih vrsta predmeta za upućivanje na medijaciju. Analiza se zasniva na realnim iskustvima i podacima iz 26 sudova (18 osnovnih i 8 viših) iz svih delova Srbije, na osnovu kojih su doneti zaključci o vrstama predmeta (osnovima spora) koji su se pokazali kao najpodobniji za upućivanje na medijaciju. Zaključci su poslužli i kao osnov za preporuke namenjene donosiocima odluka, sudovima, advokatima i medijatorima, a sve u cilju unapređenja primene medijacije u Srbiji i lakšeg pristupa građana pravdi.

Da biste bili sigurni da ćete moći nesmetano da se bavite svojim aktivizmom, treba da znate koja prava i obaveze imate prema zakonima Republike Srbije da biste zaštitili svoju organizaciju i sebe. Bitno je da ovo znate jer možete da izgubite upravo ona sredstva koja će biti suštinska za ostvarenje Vaših ciljeva kao aktiviste. Poznavanje sistema - svih njegovih mana i vrlina će biti upravo to što će Vam omogućiti da se ta vrata ne zatvore za borbu koja će kad-tad morati da se vodi kroz institucije. Postoje određene situacije sa kojima ćete se često susretati i koje su upravo zbog toga bitne da biste u njima brzo reagovali i zaštitili svoja prava kao i prava građana za koje se borite.

Javni interes je korist, odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani ili velika većina građana ili jedan veliki deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici (lokalnoj, regionalnoj, državnoj, odnosno nacionalnoj), a kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja. U nastavku predstavljamo neke pravne mehanizme koji građanima, udruženjima i aktivistima stoje na raspolaganju kako bi uticali na organe vlasti da javni interes zaštite. Ove pravne mehanizme možete koristiti samostalno. Preporučujemo da se sa njima upoznate, ali i da za njihovo korišćenje potražite pomoć stručnjaka kako bi njihovo korišćenje bilo što je moguće više uspešno. Navedeni mehanizmi pogodni su prvenstveno za korišćenje u okviru vašeg aktivizma na lokalnom nivou (na primer, u vezi sa divljim deponijama, nelegalnom gradnjom, nedozvoljenim parkiranjem ili zauzećem javnih površina, i sl.), ali i na nacionalnom nivou.