Praktikum za zaštitu od diskriminacije izrađen je u okviru projekta „Partnerstvo za toleranciju i zaštitu od diskriminacije u Srbiji“ (Partnership for Tolerance and Anti-discrimination Protection in Serbia – PTAPS), koji ima za cilj unapređenje sistema zaštite od diskriminacije u Srbiji i doprinos izgradnji društvene kohezije kroz povećanje informisanosti građana o problemu diskriminacije i postojećim mehanizmima zaštite, podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva, pružalaca pravne pomoći i drugih predstavnika marginalizovanih grupa da adekvatno reaguju, kao i stvaranje uslova za primenu medijacije u slučajevima diskriminacije.

U cilju uspostavljanja kvalitetnog i održivog sistema usluga i kontinuiranog razvoja medijacije u Srbiji, neophodno je uvažavanje određenih smernica koje bi omogućile prevazilaženje identifikovanih prepreka i korišćenje postojećih potencijala. Prethodno, korisno je preispitati neke stavove, odnosno razrešiti dileme koje se vezuju za razumevanje medijacije kao veštine rešavanja sukoba.

Jedno od sve značajnijih načela uređenja krivičnog gonjenja i u krivičnom procesnom zakonodavstvu i javnotužilačkoj praksi Srbije jeste načelo oportuniteta. Njegova se suština ogleda u ovlašćenju javnog tužioca da u slučajevima sticanja stvarnih i pravnih razloga u konkretnom slučaju ceni da li je oportuno (celishodno) pokretati krivični postupak ili ne. Za razliku od načela legaliteta krivičnog gonjenja, koje obavezuje javnog tužioca na pokretanje i vođenje krivičnog postupka u slučaju ispunjenosti za to predviđenih uslova, načelo oportuniteta daje pravo javnom tužiocu da ne pokrene, ne vodi krivični postupak protiv određenog lica uprkos tome što su ispunjeni zakonski uslovi za preduzimanje krivičnog gonjenja.